ŽUTI DŽEMPER

17.

Konačno sam završio sve što sam imao da obavim u izdavačkoj kući u vezi sa mojom knjigom. Izmrcvarili su me za sve pare. Nebojši bi bolje bilo da je u pravu što se prodaje tiče, jer ću se u suprotnom baciti sa mosta.
U tom trenu mi stiže poruka od Brankice i osmeh mi momentalno zaigra na licu.

~ Da li je problem da se vidimo pola sata ranije od dogovorenog? Imam prevoz do grada u to vreme, pa ako možeš i ti da stigneš do 18:30, bila bih ti zahvalna.

- Hehe, ma neću se baciti sa mosta, samo sam se šalio. Eto Brankica ne može da dočeka da me vidi pa smišlja neke banalne izgovore, samo da se nađemo što pre. - pričam sam sa sobom dok koračam ulicom.

~ Nije nikakav problem. Čak sam i počastvovan što želiš ranije da me vidiš... Biću ispred poslastičare u 18:30. Vidimo se. ;)

~ Hvala ti... :)

E a sada da požurim kući, pošto se u poslednje vreme spremam za izlazak kao da ću ići na izložbu.

...

- Šta kažeš Čestere? Da li izgledam prikladno za čoveka koji će večeras prvi put poljubiti ženu svog života?

Krznena lopta, iliti njegovo veličanstvo uputi mi samo par mjauka i nastavi svoju dremku u kojoj sam ga prekinuo.

- Shvatiću to kao ''da''. Hah, moj verni prijatelj i voljeni cimer me uvek u svemu podržava. A kako i ne bi kad sam ga spasio iz azila. - pričam sa svojim odrazom u ogledalu dok nameštam frizuru.

Proklete lokne! Nikada ih na sebi nisam voleo. Čim se ne ošišam na vreme, kosa počne polako da mi se uvija i postane veoma nezgodna za saradnju.

Ali zato lokne na Brankici obožavam! Ma... Sve na njoj obožavam.

...

Stižem koji minut ranije kako bih je sačekao. Ovog puta uzeo sam joj cveće, iako nisam siguran da li ga voli. Ali pretpostavljam da ću sada to saznati. Okrenem se oko sebe i zagledam u pravac iz koga je prošli put došla. Nedugo zatim ugledam je kako izlazi iz crnog golfa dvojke i kreće ka meni.

Nosi snežno beli kaput moje majke. Oduvek mi je bio drag, jer me podseća na omiljeno godišnje doba. A sada kada vidim Brankicu u njemu još više mi se dopada. Kao stvoren je za nju, a ona u njemu izgleda krajnje bajkovito.

- Zdravo. - priđe mi sa osmehom.

- Zdravo. - odgovorim joj, zanesen njenom lepotom. - Izvoli, ovo je za tebe. Mada ne znam ni da li voliš cveće. - pružim joj mali buket orhideja.

- Volim. Hvala ti. - poljubi me u obraz i osetim blago peckanje na tom mestu.

- Odlično. Da uđemo onda?

Na to mi samo klimne glavom i pođe ispred mene.

Uhh... Decembar je i hladno je napolje, a ja gorim kao buktinja. Sve zbog tebe Brankice lepotice.

Smestimo se i naručimo isto što i prethodnog puta, iako nisam bio siguran koliko su kolači sa medom i orasima pametan izbor. Ali kako da odbijem Brankicu koja ih toliko obožava?

Opet me je opčinila svojim izgledom kada se raskomotila. Bela bluza, svedenog kroja, sa sitnim ružama izvezenim srebrnim koncem. Usne ovoga puta nije našminkala, ali što se mene tiče i bolje što nije. Tako ću tačnije proceniti njihov ukus, kada se ne meša sa karminom.

- Dakle? Hoćeš li mi sada reći sve što nisi mogla onog dana kod tebe? - odmah prelazim na stvar.

- Hoću. - uzdahne i zagrize usnu, spuštajući pogled na svoje šake. - Vidiš, ono što ti je moja baka ispričala o mom životu samo je deo tragedije. - proguta knedlu, pa me napokon pogleda.

- Kako to misliš tragedije?

- Zato što je moj život upravo to. Jedna obična tragedija... - skrene pogled sa mene.

- U redu. Slušam.

- Radi se o tome da sam bila godinama u toksičnoj vezi sa užasnim čovekom, koji me je zlostavljao. - pogleda me bojažljivo.

- Molim? - bes počne da se skuplja u meni i krenem otežano da dišem.

- Nije me silovao, to ne. Ali zato... - zastane jer joj glas zadrhti. -
Zato me je redovno tukao. A omiljena zanimacija mu je bilo gašenje cigareta po mojim grudima i stomaku. - par suza joj nakvase obraze ali ih brzo obriše.

- Šta kažeš? - jedva izgovorim od zaprepašćenosti.

- To je trajalo skoro tri godine. U početku sam krila od bake i deke jer mi je pretio da će ih povrediti. A onda je jednom došao kod mene pod dejstvom ko zna kakvih supstanci, i krenuo da me tuče pred njima. Deka je skočio da me brani ali mu je manijak polomio ruku. A baku... - brzo briše suze koje bezuspešno pokušava zadržati u očima. - Baku je posekao nožem. Iz straha za sopstvene živote nismo smeli da ga prijavimo policiji, tako da se tortura nastavila.

- Kako... Kada... - zamuckujem od nemoći. - Kako je uopšte sve to prestalo?

- Dosadila sam mu jednog dana. Samo mi je tako rekao i izgubio se iz naših života.

- Hoćeš da kažeš da taj monstrum i dalje hoda sasvim slobodno ovom zemljom? - upitam srdito.

- Ne... Ne znam. Ne znam ništa o njemu već dve godine. Ali... Morala sam sve ovo da ti ispričam da bi me lakše razumeo. Da bi lakše shvatio moj strah od veza... - spusti glavu.

- Razumem te u potpunosti. Ne brini. - poklopim ruke preko njenih. - A mislio sam da je moja bivša loša osoba. - kažem više za sebe ali me je Brankica čula i istog trena pogledala u oči.

- Svi imamo neku toksičnu vezu iza sebe. - slegnem ramenima. - S tim što je moja prerasla u brak. Ali i tome je došao kraj pre dva meseca.

- Razveden si? - pogleda me osuđivački kao da je to nešto gore od tog njenog manijaka.

- Srećno, ako smem da dodam. - našalim se i izmamim joj osmeh iako mu se nisam nadao.

- Ti si totalno otkačen lik Branko, znaš li?

- Da, mnogi mi to kažu. - napućim usne i sada se već glasno smeje.

Bože, kako je lepo videti taj osmeh nakon onih suza.
Jaka si ti žena Brankice. Jača nego što misliš.

Ostatak večeri protekao je u smehu i dobrom raspoloženju. Ja sam lupetao šta god mi je padalo na pamet, a ona se smejala do suza.

- Nemoj više molim te, stomak me boli.

- Evo neću. Stvarno sam preterao sa glupiranjem. Mora da me smatraš za apsolutnog ludaka.

- Ne... Baš naprotiv. Smatram da si veoma ozbiljan kada su tvoje namere u pitanju. Humor ti je samo način da opustiš i sebe i sagovornika. - kaže tako samouvereno i začudim se kako me je lako pročitala.

- Smatraš je li? - nakrivim glavu i nasmejem se.

- Ma odgovorno tvrdim. - ponovi moj potez glavom.

- Da li si za jednu kratku šetnju? - uozbiljim se.

- Po zimi i snegu u ovim satima? Apsolutno.

Jao Brankice, pa ovakva mi se još više dopadaš! To je to, večeras te osvajam.