Uvod

2K 102 22
                                    


Čujem neko pištanje, ali ne reagujem, jer je zvuk nekako udaljen i prigušen ili se meni to samo tako čini.

- Makse, jesi li tu?! Zašto se ne javljaš na mobilni?! - nestrpljiv je Toni.

Ja sam u polusnu i teško mi je da razdvojim san od jave. Ona linija između je kao površina vode, lelujava i nestalna. San me vuče dole ispod površine kao davljenika, ali Tonijev glas me tera da izronim.
Niko me odavno nije zvao na fiksni i to je verovatno još jedan razlog zbog kog nisam odreagovao kada se sekretarica uključila.

- Znam da si danas planirao slobodan dan, ali iskrslo je nešto iznenada. Ženska je očajna. Hoće da plati duplo ako je odradiš večeras. -

Zabrundao sam nešto u odgovor kao da bi Toni tako mogao da me čuje.

- Makenone, za ime sveta, javi se! - zagrmi tako da poskočim.
- Sve ti jebem! - opsujem iznervirano pa zgrabim telefon da se javim.
- Gde gori?! - dreknem.
- A, tu si! - čujem Tonijev glas prožet razigranim meksičkim prizvukom.
- Da, tu sam! Spavam, jebote! -
- Dobro, de, još malo će podne! -
- Jesi li me zvao da mi to kažeš?! -
- Ne, pametnjakoviću! Iskrsao je jedan posao koji bi mogao da odradiš za mene, ali žena insistira da bude večeras. Platiće duplo. -
- Zašto baš ja? -
- A, nemam pojma! Preko telefona je delovala kao neka previše fina cura i čini mi se da joj je ovo prvi put, a od svih mogućih probisveta koji bi mogli da je odrade ti si jedini koji nije kreten. -
- Da, šlihtaj mi se od ranog jutra. -
- Podne je, jebote! -

Smara više sa tim vremenom. Taman se spremim da ga odjebem kad mi do mozgda dođe ono što je malopre rekao.

- Stani! Čekaj! Šta, kao nevina je i sad neko treba da joj skine mrak?! - pitam u neverici.
- Ne, mamlaze pospani! Prvi put naručuje kurac preko telefona. -
- A, to... - promrsim pa protrljam lice.

Stvarno treba da se razbudim. Toni moje ćutanje shvata kao loš znak, a očito mu gori pod nogama.

- Hajde, Makse, nemoj da zajebavaš! Ovo će baš da nam uleti! -

Razmišljam nekoliko trenutaka. Da, planirao sam da danas malo odmorim, ali dodatna kinta uvek dobro dođe. Osim toga, to je Toni. Nemam srca da ga odbijem.

- Ma prvo će njoj da uleti! - odvratim nadovezujući se na njegove reči.
- To mi kaži! Moj si čovek! Šaljem ti adresu u poruci! -
- 'Ajde i prekini već jednom! Suviše si dobro raspoložen, a ja sam se tek probudio. Nerviraš me! -

Toni se zadovoljno zacereka pre nego što je prekine vezu.
Poznavali smo se godinama. Sve važne kontakte koje sam ostvario i koji mi danas omogućavaju da radim samostalno, ostvario sam radeći za njega.
Nije bio džukac kao većina vlasnika agencija za eskort. Bio je fer i korektan i skoro nepodnošljivo pozitivan iako je već u više navrata brod počinjao da tone. Verovatno je i sada bila ista situacija, jer vidim koliko mu je stalo da odradim ovaj posao.
U neku ruku sam i pristao više zbog njega nego zbog sebe.

Jebiga, on mi je dao posao kada sam došao u grad i bio sâm i gladan. Radio sam za njega godinama i nikada nije ni samo pokušao da uzme od mene više od onoga što smo se dogovorili da će biti njegov deo. U početku sam i konobarisao pored ovoga, a Toni mi je izlazio u susret i ugovarao poslove u vreme kada meni odgovara. Jednostavno umeo je da zaduži čoveka, a ja nisam tip koji bi tako nešto mogao da zaboravi.

Vremenom smo postali prijatelji i veći deo vremena se dobro zezali. Umeo je da izmišlja reči kojima bi opisao koliko sam talentovan za posao, pa je svima govovorio da sam prirodno jebljiv, šta god to značilo.

Jednom se dogodilo da sam nekom tipu zapao za oko na nekoj žurci i kada je saznao ko sam i šta sam zvao je agenciju nudeći ogromne pare za noć sa mnom. Nemam generalno ništa protiv homoseksualaca, ali ja nisam iz te priče. Heteroseksualan sam od glave do pete i ne bih pristao na seks sa muškarcem ni za kakve pare.
Toni je to znao, ali je ipak odlučio da mi predoči koja je suma u pitanju.

- Zašto mi uopšte i govoriš to?! Znaš da me ne zanima! - prasnuo sam iznervirano.
- Čuješ li ti uopšte koliko on nudi?! Šta te košta da jednom stegneš zube?! -
- Stegni ih sam ako hoćeš! Mene ne jebe niko! Ja jebem, kapiraš! Ja! -
- Pa, dobro, svakako možete da se dogovorite oko toga! S obzirom na to koliko je zvučao naloženo ne verujem da bi pravio problem! - iskezio se pogledavši me ispod oka, pa nekoliko puta zatreptao.

Gledao sam ga nekoliko trenutaka bez reči, a onda smo oboje prasnuli u smeh i cerekali se kao nenormalni.
Sećanje mi i sad mami osmeh na usne.
Odjednom nisam više džangrizav kakav sam gotovo uvek kad se probudim. Odlazim pod tuš i ne prestajem da se kezim.
Iz nekog razloga mi je drago što ću ovo odraditi za Tonija.

                        
Još jedno poglavlje je u nastavku. ⬇️

ŽIGOLOWhere stories live. Discover now