ŽIGOLO

6. poglavlje

Ponedeljak

Mona je htela da putujemo njenim kolima, ali ja sam predložio da pođemo mojim, jer će, verujem, moja mašina ostaviti bolji utisak, kao i to što ću ja biti za volanom.
Možda zvuči pećinski i može moderno društvo koliko god hoće da se busa u grudi i govori kako su muškarci i žene jednaki, ali nije tako. Svaka žena će pozavideti drugoj kada vidi da je njen muškarac tretira kao kraljicu. A drugi muškarci će poželeti tu ženu. Nisam pristalica onoga da je žena tu samo da bi rađala i kuvala, ali žena jeste nežniji pol. Muškarac mora da zna kako da joj ugađa i da je poštuje. I da se uvek, ali uvek prema njoj ponaša kao da je jedina!

I zato planiram da sve tamo prisutne uverim da je Mona moja kraljica!

Kolebala se kada sam joj zatražio adresu kako bih mogao da dođem po nju. Ne znam samo čega se plašila! Da ću je sačekati u mračnom hodniku i silovati je?!
Nisam imao srca da joj kažem da ne možeš silovati ženu koja izgara da joj raširiš noge i prodreš u najskrivenije dubine njene ženstvenosti.

Već je bila pred zgradom kada sam stigao. Očekivao sam da će poneti mnogo više stvari, ali imala je samo jedan kofer i manju putnu torbu.
I, kao i uvek, izgledala je prelepo.
Nosila je usku pamučnu haljinu koja joj je dolazila do kolena i duboke čizme, fino pripijene uz njene predivne noge. Karirani kaputić od tvida trebao je da je učini slatkom, ali ništa nije moglo da uguši tu divlju senzualnost i tu ludačku putenost koja je bila utkana u svaku poru njene savršene kože.
Postoji nešto u njoj, nešto previše čulno i taktilno što te tera da, kad je vidiš, pomisliš na spajanje, na bezumno uzimanje i davanje. Na dobar, žestok seks. Sirov, bučan i vlažan...

Jutro je sveže, ali sunčano, pa oboje krijemo lica iza tamnih naočara. Ali ne mora ona da mi vidi oči da bi znala koliko mi je drago što je vidim. Kad spakujem njene stvari vratim se za volan. Ona je već na mestu suvozača i trudi se da gleda ispred sebe. Njena fina, meka haljina dobrodošlo se povukla preko tankih, delikatnih čarapa i otkrila njena bedra između kojih odmah poželim da zavučem ruku. Usne mi se zbog toga izviju u kez koji ona primeti i pre nego što progovorim. Iako joj naočare zauzimaju dobar deo lica vidim da se mršti.

- Jutro, draga! - kažem, a ona se trgne kao da sam je opekao.
- Dobro jutro! - trudi se da zvuči džangrizavo.

Neka je! I najdžangrizavije su zahvaljujući meni postale mazne, male mace.
Startujem motor, a muzika se automatski uključi.

Lay where you're laying
Don't make a sound
I know they're watching
They're watching

All the commotion
The kiddie-like play
Has people talking
They're talking

You
Your sex is on fire

The dark of the alley
The breaking of day
Head while I'm driving
I'm driving...

- Nisi mi rekla gde idemo? - pitam dok pokušavam da se uključim u saobraćaj.

Mona nezainteresovano zuri kroz prozor. Čak se ni ne okrene kad progovori i zato valjda ni ne vidi izraz mog lica kada mi kaže gde idemo. Od svih prokletih mesta na ovom još prokletijem svetu mi idemo u grad u kom sam odrastao! Idemo tamo odakle sam otišao pre petnaest godina i nikad se nisam vratio.
Sve do sad... Prokletstvo!
Više od četiri sata vožnje je pred nama, a ja sam ispizdeo već posle pet minuta. Mislio sam da će ovo putovanje biti mnogo zabavnije, ali izgleda da će samo biti predugo. Trudim se da se fokusiram na put i kako da nas što pre izvučem iz grada. Nervira me gužva.
U stvari, sad me sve nervira!