2. poglavlje

1.7K 144 59
                                    


S obzirom na to da sam se probudio prilično kasno dan mi brzo prolazi. Nakon što se istuširam spremim sebi brzinski doručak. Kad završim sa jelom uzimam šolju kafe i izlazim na terasu.
Prošlo je podne i dan je izuzetno vreo, a ja ipak napuštam rahlađene prostorije stana i izlazim napolje.

Čim sam došao u situaciju da mogu sam da iznajmim stan želeo sam da pronadem neko mesto blizu okeana. Dugo sam delio stan sa još dva momka iz agencije. Nije to bilo toliko strašno. Bio sam mlađi, možda malo opušteniji i prilično dobro smo se zezali. Međutim, što sam stariji uviđam da više volim svoju samoću i svoj mir. Nisam picajzla što se tiče pedantnosti, ali ne volim ni da živim u svinjcu.
U suštini, sazreo sam. Odrastao sam iako kažu da muškarci nikad ne odrastu.
Da, prerastao sam život sa cimerima, ali očigledno nisam odrastao dovoljno da bih prestao da radim ono što radim.

Opsujem, jer mrzim što tim mislima kvarim sebi jutro.
Dobro, podne!

Nemam ja problem sa tim što radim kao muška kurva. Da, žene mi plaćaju da ih tucam i to je O.K. Sâm sam izabrao da se time bavim.
Ali već mi je tridesetpet. Većina mojih "kolega" penzioniše se mnogo ranije.
Nije čak problem ni u izgledu, jer ne izgledam matoro. U stvari, izgledam opako i žene otkidaju kad me vide, ali jednom moram da presečem i okrenem se nečemu ozbiljnijem.

Teram te misli i obećavam sebi da ću se uskoro pozabaviti time.
Taman pružim ruku da uzmem telefon koji leži na stolu, ali se zaustavim kad se na ekranu pojavi obaveštenje da imam poziv. Broj je isti onaj koji me zove mesecima, možda čak i godinama, a ja isto toliko dugo odolevam da se ne javim.

- Sranje! - opsujem i pođem unutra ostavljajući telefon na terasi.

Ovo je stvarno upropašćeno jutro.
Dobro, dobro, podne!

Pomišljam da odem u teretanu. Redovno vežbam i vodim računa o svom izgledu i o svom zdravlju, ali ne uspevam da se nateram. Sinoć sam sa jednom klijentkinjom bio na žurci koja je potrajala skoro do jutra. Umoran sam i potreban mi je odmor pogotovu zato što večeras treba da odradim onu Tonijevu žensku.
Neki tipovi koji se bave ovim poslom gutaju kojekakva sranja kako bi mogli da održe tempo. Ja nisam iz te priče. Nikad mi nije bilo potrebno ništa za dizanje energije... ili vršnjaka. Ortak i ja smo u dobrim odnosima i skače na svaku moju komandu.
Hranim se zdravo i slušam svoje telo, a ono mi sad govori da mi je itekako potreban odmor.
Bacim se ispred tv-a i pronađem neku glupost od filma u koju buljim naredna dva sata.
   
                               ***

Popodne mi brzo prolazi iako ne radim ništa. Ne volim da kasnim, a još manje da jurcam i zato odlazim da se spremim.
Kao i u svakom poslu i ovde postoje stvari koje su važne da bi bio dobar u onome što radiš.
Znam, neko će reći da nije to nikakva mudrost - ona ti plati, ti joj ga staviš i kraj priče.
Da, ali da bi uopšte došao u priliku da joj ga staviš moraš, pre svega, da izgledaš dobro. Moraš da budeš zdrav, da jako vodiš računa o ličnoj higijeni što podrazumeva i depilaciju pojedinih delova tela. Međutim, ja imam klijentkinje koje me ne plaćaju samo da ih tucam već i da sa njima odem u restoran, na zabavu ili gde god dama u tom trenutku poželi. Neke od njih su neudate. Druge su razvedene, većina ih je udata za tipove koji ganjaju lovu i nemaju vremena za njih. Uglavnom, sve su one na ovaj ili onaj način usamljene i zato plaćaju tipove kao što sam ja. I zato ne možeš biti neuka budala koja ne zna da se ponaša i sa kojom ne može da se razgovara. Ako imaš finu klijentelu i ti moraš da budeš takav. Moraš da budeš emancipovan i da imaš manire kada si sa njima. Kada si sâm kod kuće možeš da budeš i Homer Simpson, koga briga!

Još jednom se pogledam u ogledalo pre nego što krenem.
Sive pantalone i bela košulja zavrnutih rukava. Gornja dugmad otkopčana. Ležerno i elegantno. Kap parfema. Nikad puno, jer ne volim da mirišem kao francuska sobarica. Pokupim telefon i ključeve. Kondome ubacim u džep i krenem.
Još jedno toplo, letnje veče izmamilo je ljude na ulice. Bašte restorana i barova bile su pune. Meštani su se mešali sa turistima i tako činili reku koja je krivudala okolnim ulicama i stvarala gužvu na svakom ćošku. Spuštenog krova u svom crnom dvosedu provukao sam se kroz, uvek zakrčen, grad.
Hotel koji je dama odabrala bio je relativno blizu. Dopadalo mi se to mesto. Bilo je fino i elegantno. Ni malo napadno i napucano kao većina popularnih mesta u gradu.

ŽIGOLOHikayelerin yaşadığı yer. Şimdi keşfedin