Misterije Darkwood-a

Ovo je DarkWood

Adelejn je na putu do škole, i to sat vremena ranije nego što bi obično išla. Tako se dogovorila sa Leom, njenim mentorom. Rekao je da treba da joj objasni nešto u vezi sa školom. Iznenadilo ju je kada joj je juče rekao da joj je mentor, a još više to da joj treba jedan. Već je dobila informacije o pravilima, rasporedu... njenom odeljenju, očigledno. Knjige su se kupovale u školi, što je danas planirala da uradi, a to nije toliko velika stvar da bi joj trebala pomoć oko toga. Što se ormarića tiče bilo ko je mogao da joj da ključ. Šta će joj mentor? Šta ima da se objašnjava? To je škola kao i svaka druga! Dobro, možda ima malo strožija pravila, neka su čak i čudna... Poput toga da se ne ide na četvrti sprat, a ako neko pokuša -  izbačen je iz škole. Malo preterano, ali jasno. Ništa zbog čega bi bio potreban mentor, sigurno.

Došla je do škole i videla Lea kako je čeka ispred. Pogledala je na sat i videla da je stigla 10 minuta ranije. Napravila je grimasu, a zatim protrljala oči. Kada je opet pogledala, Leo je i dalje bio tu. Čudno. Iz nekog razloga mislila je da će da kasni. Pa, drago joj je što nije. Kada je prišla dovoljno blizu u znak pozdrava mu je mahnula, na šta se on nasmejao.
"Mislila si da ću da kasnim, zar ne?"
"Ne, zašto bih to mislila?"
Samo joj se nasmešio. "Pa, da počnemo?" Izvadio je ključ iz džepa i otključao kapiju. Zašto je imao ključ? Rano je, ali ne toliko rano. Zar nema nikog drugog u školi? Kao da joj je pročitao misli. Verovatno jer je i sam mislio da bi to moglo da bude čudno, reko je: "Kapije su zaključane, sve dok ne dodje vreme za nastavu. Ključ imaju samo domar, direktor i mentori, naravno u odredjenom periodu. Da li si upoznala direktora?" Nije mu odgovorila. Očigledno je da jeste. Ipak je morala da se naknadno upiše u školu. To je bilo glupo pitanje, zašto bi odgovorila? Konačno je otvorio kapiju i sa osmehom rekao: "Kasnim jedan dan, ali dobro došla u srednju školu 'DarkWood', Adelejn Brooks!"

Ušli su u školu, a Leo ju je odmah upoznao sa Astrom, domarom. Astro je bio u pedesetim, sigurno. Kosa i brada su mu skoro skroz sedi, imao je samo par crnih pramenova. Nakon par razmenjenih reči on i Leo su otišli negde, dok je Adelejn čekala u hodniku. Ubrzo se Leo vratio sa njenim ključem i predložio da prvo odu da joj kupe knjige. Tako su i uradili. Popeli su se na sprat i ušli u prostoriju ispunjenu knjigama. Iskreno, bila je pomalo u neredu: osim na policama knjige su bile i pored njih, a same police su bile nagurane. Zapravo, jedino što nije bilo u neredu je deo koji je vodio do pulta, gde se Leo i uputio, dok je Adelejn samo išla za njim. Čim je došao do pulta, pritisnuo je zvonce i gotovo odmah je došla jedna preslatka ženica. "Diana, potrebne su nam knjige za četvrtu godinu" Nakon što je to rekao, Leo joj je pružio papirić sa spiskom. Diana ga je uzela i prećutno počela da pretura i vadi jednu po jednu knjigu.
"Iste su kao tvoje. Da li ste u istom odeljenju?"
"Sedimo zajedno. Adi je neverovatna u ignorisanju ljudi! Prevazilazi čak i tebe, čuvaj se Diana!"
"Hmmm" Videlo joj se na licu da mu ne veruje. Stavila je i poslednju knjigu na gomilu i kratko rekla "60 funti". Adelejn je pružila novac koji je Diana stavila u kasu, nakon čega je pružila jedan papir ispred Lea i rekla "Na ulazna vrata, molim te." Posle toga je otišla toliko brzo da Adelejn nije uspela da je isprati. Na papiru je bio prikaz škole iz ptičije perspektive, a u dvorištu su tri oblasti obeležene crvenom linijom. Leo je uzeo polovinu Adinih knjiga, selotejp traku i taj papir.
"Pa, to je Diana. Mislim da ćete se slagati. Ovo je takodje i biblioteka, pa možeš uvek da dodješ. Diana je sjajan slušalac i ima taj dar da uvek izabere savršenu knjigu u savršenom trenutku. Nijedna knjiga koju mi je ona dala me nije razočarala." Leo se trudio da joj bude zanimljivi kada priča, ali njoj je papir skretao pažnju.
"Šta je...?" Gladala je u papir sve vreme, tako da mu je to bilo dovoljno.
"Ovaj papir je užasno važana i komplikovana stvar koju ćeš od sada svakog dana proveravati. Ali kao što rekoh - komplikovano. Zbog toga ću ti to objasniti kasnije, na velikom odmoru."
"Ne radi mi to!"
"Šta?"
"Konačno me zainteresuješ za nešto, a onda nećeš da mi kažeš."
"Strpljenja." Leo se smejao dok je Adelejn otvarala ormarić. Stavili su knjige unutra. Da bi je pustio da se raskomoti Leo je otišao da zalepi onaj papir. Nakon što je izašao, Adelejn je izvadila amulete za zaštitu iz ranca i zalepila ih na unutrašnjoj strani ormarića, kao i na njegova vrata. Zatim je izvadila sliku svoje porodice i zalepila je u središte. Gledajući u nju postajala je pomalo nostalgična. Polako je zatvorila vrata ormarića i ponavljala u sebi ' Ovo je novi početak.'Čim je zatvorila vrata čula je Leov glas. "Idemo dalje?" Potvrdno je klimnula glavom, pa su krenuli.

Pokazao joj je celu školu. Prvog dana nije primetila, ali sada - ovo mesto bilo je puno duhova. Prva dva sprata nisu delovala problematično i mogla je da primeti da poznaju Lea... Kao i da je on imao neki svoj način komunikacije sa njima. Dok su obilazili školu neprestano je pričao, zbog čega se navikla na njega. Tj. mogla je da razazna kada treba da ga sluša, a kada priča potpune gluposti. Ali onda su kročili na treći sprat, a tamo je sve bilo... drugačije. Duhovi su bili drugačiji. Takvi da ju je hvatala jeza, a sama atmosfera ju je gušila. Samo je htela da sidje i da ode odatle. Mogla je da vidi da nije bila jedina. Leo je toliko zbrzao da nije bila sigurna ni da li je sam sebe  razumeo. Osim jedne stvari. To je bilo i jedino oko čega je bio ozbiljan, zaista ozbiljan. Bela linija je jasno pokazivala granicu gde je hodnik koji vodi na četveti  sprat. Leo joj je pokazao dva metra dalje od te linije i upozorio: "Ne idi dalje od ove tačke - nikada!"  Čim su se vratili na drugi sprat, osetila je olakšanje. Pomislila je kako nije ni morao da joj kaže. Ne želi da pridje ni trećem, a kamoli četvrtom spratu. Ali zaista, šta se desilo ovom mestu?

Došli su u učionicu i seli na svoja mesta, a on ju je opet podsetio da će za vreme velikog odmora proći i dvorište. Rekao joj je to barem deset puta od početka dana, pa se nije ni udostojila da mu pokaže da ga je čula. Onda se setila da je medju papirima sa napisanim pravilima škole bilo 28 strana sa kaznama, ako se prekrše predhodna pravila.
"Ovo mesto ima stroge kazne."
"Ovo je 'DarkWood', mora da ima pravila - a sa njima dolaze i kazne. Ali ono zaista važno je da držiš oči otvorene, uvek budeš na oprezu i nikad ne ostaješ sama! To važi i za školu i za grad." Možda ga je još uvek držala ona napetost, jer je i sada zvučao ozbiljno.