Misterije Darkwood-a

Bela, crna i crvena

Adelejn i Leo su stajali ispred ulaza škole i gledali u nacrt koji je Leo predhodno okačio. Zgrada u centru crteža koja je predstavljala školu bila je bele boje, dvorište sivo, sa obeležene tri crvene zone... Prva kod zadnjeg ulaza škole, druga nešto manja na košarkaškom terenu i treća blizu same ograde... Dok je oko škole, gde se nalazi šuma, bilo obojeno crno.

"Okej, kao što vidiš, postoje tri vrste zona: bela, crna i crvena. Počećemo objašnjenje od najbližeg: BELA - zona nesreće." Leo je izvadio telefon i slikao crtež. Nakon toga je odmotao svoj sendvič, pa su krenuli. Iako je rekao da će objasniti, samo bi povremeno rekao nešto očigledno, poput 'desno od nas je fudbalski teren'. Adelejn je završila sa svojom užinom, tako da je sačekala da i on završi, pre nego što ga je podsetila da nastavi:
"Bela zona nesreće?"
"Nalazi se na četvrtom spratu, videla si da je već na trećem obeleženo dokle sme da se ide?" Sačekao je da mu potvrdi pre nego što je nastavio: "Ko god predje tu liniju - nešto mu se desi. Ima blažih i težih slučajeva."  Ućutao se nakon toga. Zar je stvarno došlo vreme da mu Adelejn izvlači reči kleštima?
"Nešto poput...?"
Delovalo je kao da se premišlja, ali na kraju je teško izdahnuo i počeo sa pričom:
"Jednom je grupica prvaka otišla, njih petoro. To nije bila greška, samo su bili glupi ili želeli da dokažu nešto... Kada je onaj koji je prvi išao kročio na sprat, samo se okrenuo i svi su se vratili za njim. Dakle, samo je jedan zapravo video sprat, ali svi su bili na stepenicama, i sve ih je zadesilo... Narednih pet meseci svakom od njih su se dešavale čudne stvari, ali niko nije pričao o tome... Onda je na jednog od njih pala klima. To je bilo kao upozorenje. Ostalo četvoro je na neko vreme prestalo da ide u školu. Zapravo, nisu izlazili iz kuća. A onda, kada je onaj na kog je pala klima izašao iz bolnice, pozvao ih je da se sastanu. Pričali su i odlučili da odu iz grada na neko vreme. Jedan od njih je došao autom i ponudio da ih sve odveze. Medjutim, pre nego što je uspeo u tome, slupali su se. Troje je umrlo, a dvoje završilo u kritičnom stanju... Dok ljudi u autu o koji su se slupali nisu imali ni ogrebotinu.... To je jedna od popularnijih priča bar."
"Ne deluje kao nešto što se stvarno desilo. Da li je istina?"
"Tako kažu. Na trećem spratu, brzo smo otišli pa možda nisi videla... Ali na zidu pored bele linije su napisana imena žrtava. Istina ili ne, šta god da se dešava, drži se podalje od toga!" Pogledao je,  očekujući da mu obeća.
"Neću prići ni korak tom spratu, u redu?"
"U redu. Sledeća zona je crna zona - "

Već su stigli do košarkaškog terena. A tamo je bio opšti haos. Šinteri su hvatali vevericu i psa koji kao da imaju besnilo, ali ne baš? Bolničari su napravili krug od  3 - 4 metra oko devojčice koja se drala i krenula na jednog od njih sa pesnicom. Jedino što je možda bilo glasnije od nje su sirene.
"Možda ipak pre CRVENA - zona agresije. Dešava se i agresija i autoagresija. Crvena zona je nestalna, pojavljuje se svuda. Njeno dejstvo relativno brzo nestaje - dan do dva. Kako se pojavi - tako i nestane. Ima je sve češće, tako da su i slučajevi nasilja, ubistva i samoubistva sve češća. Kada se zona primeti u gradu, uključe se sirene i razglasom se obavesti gde su. Dok ne dodju da evakuišu zonu. Sirene se takodje uključuju i kada je zona aktivirana." Šinteri su već stavili životinje u kavez, a bolničari su savladali i počeli da vezuju devojku.
"Kao što vidiš - rešenje je zatvoriti ih dok dejstvo zone ne prodje. Pa, ako je to moguće, naravno.".     

Sve ovo i dalje deluje nestvarno. Ali najviše je brine dim iznad crvene zone. Delovalo je kao da ga niko ne vidi. Da li ga Leo vidi? Šta je to uopšte? Kao da se nešto šeta unutar ta tri metra. Pokušala je da razazna šta je to? Duh? A onda se okrenuo ka njoj i jasno je mogla da vidi krvave suze . "Avet?"
"Kao da su opsednuti, zar ne?" Rekao je dečko sa crnom kosom i zelenim očima. Od kuda je on uopšte došao? Leo ju je upitno gledao. Trgao se kada mu je Adelejn uzvratila pogled.
"Ovo je Maks, ide sa nama u razred, možda si ga prepoznala. Maks - Adi" 
Ne, nije ga prepoznala.
"Drago mi je Adi." Maks je pružio ruku, pa su se rukovali.
"Adelejn." Klimnuo joj je glavom, ali je Adi jedino gledala u košarkašku loptu koju je držao.
"Znaš da ne smeš na teren, zar ne?" Leo je možda primetio gde ona gleda ili je i njemu isto skrenulo pažnju.
"Naravno da znam, ali moj teren pati danas pa ću patiti sa njim!"
"Čuo sam za 'kapetan tone sa svojim brodom' , ali nikad za 'kapetan tone sa svojim terenom.' "
"Pa, možda bi trebalo više da se obrazuješ." Šaljivo je rekao. I time je delovalo kao da je prepirka gotova. Maks se okrenuo ka Adelejn. "Želiš li da se pridružiš košarkaškom klubu?"
"Ne želi! Nastavi da patiš sa terenom."
"Ne budi ljubomoran, jer tebe nikada neću pitati, Leo. Adelejn, ne slušaj ga, budi u mom timu!" Leo se nadurio na to, što je bilo pomalo smešno.
"Hvala, ali užasna sam u košarci... Ili sportu."
"Šteta... Pa, šta vi radite uopšte? Mislim, niste delovali baš blisko kada si ga ućutkala. (Molim te radi to češće)"
"On mi je mentor."
"Stvarno!? Stvarno si mentor? Mislio sam da je to samo glasina."
"Šta je tu toliko čudno!?"
"Ništa, ništa.... Samo sve?" Leo je počeo da se smeje, dok se Adi suzdržavala, skoro.
"Dobro, dobro, nastavite sa poslom, ja ostajem sa terenom."
"Vidimo se, Maks." Rekli su i Leo i Adi, na šta im je on sa osmehom mahnuo.

Šetali su pored žičane ograde iza koje je čuvena šuma DarkWood-a. Gusta, mračna šuma sa istim onim dimom oko nje. Ako je ono zaista avet, onda je ovaj dim poveznica izmedju naših svetova. Nikada do sada nije videla, samo je čula u vezi toga.
"Cela šuma je zona, zar ne?"
Zapravo je čudno koliko je Leo dugo ćutao. Pogotovo jer joj nije sve rekao, morala je da pita.
"Da, CRNA - zona nestanka. Mislim da je ime dovoljno samo po sebi." Pogledao je u šumu i izgledalo je kao da želi još nešto da kaže, ali ga je zvono prekinulo, pa se samo nasmejao i rekao "Hajdemo da čas."