"Novi kadeti su zaista klasa. Prva od njih je Rakićeva ćerka. Da budem iskren, pomalo sam bio iznenađen da je Jerotije dopustio, ali eto...", zamenik ministra je brbljao. "Evo ih.", promrmljao je kad su izašli u dvorište.
Todor je znao kad imaju vani vežbe, pa je namerno i zakazao sastanak sa zamenikom ministra baš u to vreme. "Znam da je Rakićeva ćerka ovde. Ova devojka, koju Despić gazi je Nina. Za nju nije bilo mesta u internatu, pa živi kod mene.", progunđao je.
Čovek se namrštio. "Kako to misliš "nije bilo mesta". Mesta ima za tačno onoliko kadeta, koliko ih je primljeno, Todore."
"To ćete morati da pitate Despića. Nina će svakako ostati kod mene i dalje, ali lično je Despić rekao da je on odlučio da će ona biti ta koja će morati da se snađe.", progunđao je pogledom prateći Ninu. I slepom je bilo očigledno da Despić ima nešto protiv nje.
"Ne sviđa mi se pukovnikovo ponašanje prema maloj Rakićki. Zato ste me i doveli ovde, zar ne?"
Todor ga je pogledao i klimnuo glavom. "Da. Nina mi ništa nije rekla, ali sam čuo razgovor između nje i njene prijateljice.", promumlao je.
"Razumem. I, pretpostavljam, od Vašeg povratka u naše redove nema ništa?"
Uzdahnuo je. "Pogrešno pretpostvljate, zameniče. Da sam hteo samo da vidite Despićevo ponašanje, to bih Vam direktno i rekao. Pristajem da budem predavač, ali honrorarno."
Zamenik je slegnuo ramenima. "I to je nešto.", progunđao je, a onda izašao u dvorište. "Dobar dan."
Despić se okrenuo. "Dobar dan, zameniče. Dobro došli." Nina se na trenutak okrenula i umalo se nije onesvestila kad je videla Todora iza zamenika ministra. "Rakićka, još deset krugova..."
"Mislim da je dosta za danas, Despiću. Stavi ih u vrstu."
Stegao je vilicu. Nije voleo da mu iko ruši autoritet pred kadetima, ali nije imao drugog izbora. "Čuli ste gospodina zamenika. U vrstu."
"Pa, dragi moji kadeti, video sam neverovatnu sposobnost danas. Nina Rakić, zar ne?", upitao je kad je došao do nje.
Ozbiljno je klimnula glavom. "Da, gospodine."
"Svaka čast. Najbolja si među najboljima. Samo tako nastavi."
Klimnula je. "Hvala, gospodine."
"Pohvalio sam vas, a sad želim da upoznate novog predavača. Ovo je potporučnik u penziji Todor Binić. Znam da ste svi čuli za njega, neki od vas ga i lično poznaju, pa se nadam da ćete se vrlo brzo snaći. Nina..."
"Recite, gospodine..."
"Ti si zadužena da provedeš potporučnika po kasarni, mada sam uveren da se i dalje seća rasporeda, iako ovde nije kročio deset godina."
"Jasno, gospodine."
"Krenite onda. Despiću, pođi sa mnom.", promrmljao je i krenuo ka Despićevoj kancelariji. "Čini mi se da svoje lične probleme sa Jerotijem rešavaš preko njegove ćerke."
"Molim?"
Seo je u fotelju i pogledao ga. "Todor nije ni malo glup čovek, Despiću, a očigledno je da je Ninu uzeo u svoju zaštitu. On me je i dovukao ovamo, pod izgovorom da želi da vidi stanje u vojsci, pre nego što prihvati da radi ovde. I ne sviđa mi se ono što sam video."
"To su gluposti, gospodine. Mala je jednostavno drska, bahata i bezobrazna. Ne mogu dopustiti..."
"Ne pravi me budalom, Despiću, da ne bi završio na nekom od terena. Bude li se nastavilo tvoje obračunavanje sa Jerotijem, preko njegove ćerke, bićeš smenjen. Jel to jasno?"
