Vratila se nazad, pa sela kraj Todora. "Pozvaću Vesnu i pitati je da li i dalje važi ponuda da budem kod nje.", promrmljala je.
Namrštio se. "Zašto?"
"Zato što nisi dužan da trpiš sranja, zbog mene. Uostalom, malopre ti umalo nisam zapalila kuhinju i oborila te. Ti imaš svoj životi i..."
Prevrnuo je očima. "Kao što sam rekao, dok spavaone ne budu sređene, ne ideš nigde odavde. I to je kraj svake priče.", dodao je kad je krenula da se pobuni.
"Ali..."
"Završili smo priču o tome. Usput, udaraš kao muško, jebote."
Nasmejala se. "Dobro je prošao."
"Mislim da bi sad mogla da mi ispričaš zašto si stvarno tako postupila i otišla bez pozdrava, Nina."
Uzdahnula je, izvalila se na kauč i spontano spustila glavu u njegova krila, pa ga pogledala. "Otac je oboleo od PTSP, nakon što se vratio iz rata. On više nije bio onaj kojeg sam se sećala, Todore. Ponekad zna biti i agresivan."
Izvio je obrvu. "Prema tebi?"
"Prema svima. Završila sam srednju i sela sa njima da porazgovaram o fakultetu. Godinama se pripremam za vojnu akademiju. Trenirala sam sve, od borilačkih veština, do atletike. Škola mi je bila sve i svja, želela sam najbolje ocene. I bili su ponosni na mene. Mislili su da ću upsati DIF, ili muzičku, pošto sam sama naučila da sviram gitaru. Ja sam želela samo jedno. Vojnu. Porazbijao je pola kuće i doživeo napad, a mama je uvek u tim trenutcima očekivala da ja budem ta koja će ga smiriti. I jesam, rekla sam da odustajem, a u stvari sam krišom dolazila u Beograd i obavljala sve potrebno za upis. Tako su dobili samo pismo. O ovom nemam potrebe da ti pričam. Ja sam pričala da želim na fakultet, on da je to čisto gubljenje vremena, da njegovi roditelji imaju faRmu ovaca i krava i da treba tome da se posvetim. I zato je i dobio pismo. U suštini, svi oni su imali zamišljeno šta bih ja trebala i kako. Kako da ne."
Klimnuo je glavom. U tom trenutku je shvatio da je njena želja toliko jaka, da je bila spremna da preko svega pregazi i da je žrtvovala pola svog života kako bi došla do onoga što želi. Dok su njene vršnjakinje uživale, provodile se i prosto živele, ona je sama sebe gonila ka cilju. "Onda se potrudi i da budeš najbolja u klasi i ne dozvoli da te Despić slomi, ili neko poput Grgićke isprovocira."
Nadmejala se. "Naravno da neću, previše sam žrtvovala da bih sad dozvolila da mi bilo ko od njih stane na put.", progunđala je i ustala. "Skini se."
"Molim?"
Prevrnula je očima. "Hoću da pogledam rane i da pokušam da ti namestim tu protezu da te ne užulja, pre nego što dobiješ novu. Nisam sigurna koliko sve to traje, a videla sam danas u kom si problemu bez nje, s' obzirom da živiš sa mnom.", progunđala je.
I po prvi put se nasmejao i ostavio je bez teksta. Nije mogla da veruje da ima tako očaravajući osmeh. "Moram priznati da si opasna po kuhinju i okolinu.", promrmljao je. Prekrstila je ruke na grudima i izvila obrvu. Prevrnuo je očima i skinuo pantalone.
Kleknula je ispred njega i pogledala, pa nežno prešla prstima po njoj. "Vidiš, povukle su se.", promrmljala je, pa dohvatila protezu i odmahnula glavom. "Nije ni čudo što ti pravi rane, mala ti je. Mislim da ćeš ipak morati da koristiš štake, kako ne bi opet imao rane."
"Staviću je sad, kako bismo otišli negde na ručak, pre pregleda."
Bledo ga je pogledala. "Zašto sebi stvaraš problem, a..."
"Ne želim da svi na ulici bulje u mene, u redu?"
"Nedokazan si, neka bulje, šta te briga. Ne bulje ispunjeni i bolji od tebe, već uvek gori. Makni ruku, ja ću.", prosiktala je. Uzela je protezu i počela da mu je namešta, iako joj je došlo da uzme i zavrljači je kroz prozor. "Vidiš, mala je, daj nemoj..."
