"Jebote, hoćete li vas dve izaći vIše?", Todor je nestrpljivo upitao. Želeo je da je vidi, jer je znao da je nešto posebno u pitanju, čim mu nije dala ni juče da vidi, niti danas da priviri u sobu dok se spremala.
"Izlazimo, Todore.", dreknula je i pogledala u Vesnu. "I?"
Zasmejala se. "Nema šanse da će odbiti prosidbu, kad te vidi takvu, veruj mi."
Nacerila se. "To mi i jeste cilj. Hajde, provaliće unutra.", progunđala je, kad je ponovo zalupao na vrata. Izašle su van i ona ga je pogledala u oči, pa se okrenula oko sebe. "I?", nestrpljivo je upitala, kad je i dalje ćutao i gledao je raširenih očiju.
Jedva ju je prepoznao. Bila je neverovatno lepa, jedino što je stvaralo utisak da je zaista stvarna bio je gips na ruci. "Jebote... Nikad nisam video nekog tako lepog, niti sam mislio da možeš biti još lepša.", promrmljao je i prišao joj. "Predivna si."
Nasmejala se, zagrlila ga oko vrata i slatko ga poljubila. "Ti si uvek najlepši. Idemo da se javimo mojima i Vesninom ćaletu, pa krećemo.", promrmljala je.
Milka je raširila oči kad ju je ugledala. "Šta si uradio od moje ćerke?"
Todor ju je zbunjeno pogledao. "Nisam ništa..."
"Jesi, jesi, prvi put je vidim da liči na žensko. I sigurna sam da je to zbog tebe. Prelepa si, Nina."
Nasmejala se i poljubila majku. "Hvala, ali sad je stvarno vreme da krenemo. Idemo.", promrmljala je mahnula im i povukla Todora za sobom.
"Vau, ovde je predivno.", Vesna je zadivljeno rekla kad su ušli u restoran.
Nikola se osmehnuo. "I mislio sam da će ti se svideti. Nina, iako domaćica, nije imala vremena..."
"Ni volje, ni želje da se bakćem sa traženjem restorana. Imala sam preča posla.", nasmejano je rekla.
Konobar je došao do njih, naručili su aperitiv i specijalitet kuće i on je otišao. Neki bend je pevao lagane pesme tokom večere, a odmah nakon nje je počela prava žurka. Nina se smejala i igrala u Todorovom naručju. Za nju je svet u njegovom zagrljaju prestajao da postoji i samo je njega videla i osećala. Dva minuta pre ponoći ga je pogledala, a onda ga uzela za ruku i povela van. "Biće ti zima tako.", promrmljao je kad su se našli u hladnoj decembarskoj noći.
Osmehnula se. "Neće, sad će ponoć i ne želim da budemo okruženi ljudima kad ti predam poklon.", promumlala je. Do pre pola sata je bila prokleto sigurna u sve, a sad je imala tremu i nije znala šta da radi. Ništa, Nina, kad si se već uvalila u ovo i nisi razmišljala, sad samo hrabro, sama sebe je bodrila. Izvadila je kutijicu iz torbice i pružila mu. "Srećna ti Nova Godina.", promrmljala je.
"Rekao sam..."
Prevrnula je očima. "Samo je otvori, molim te.", promucala je.
Otvorio je kutijicu, a onda nežno uzeo lepu kožnu narukvicu, sa pločicom, na kojoj je bila gravura. Pročitao je, a onda se osmehnuo i pogledao je. "Želim da postaneš moja gospođa Binić i da te čuvam dok sam živ. U stvari, nešto sam slično imao u planu kad se vratimo kući i..."
Zasmejala se, zagrlila ga i željno ga poljubila. "Srećna ti Nova Godina."
Uzvratio joj je poljubac. "I tebi, moja buduća gospođo Binić. Volim te, Nina."
"I ja tebe volim, Todore."
Šest godina kasnije
Držao je malenu devojčicu u rukama i ponosno gledao u svoju ženu, koja je stajala kraj svog borbenog aviona, spremna za prvi aeromiting. Mirno je stajala kraj svog aviona i gledala u centar njenog sveta. Todora i njihovu ćerkicu Miu. "Dobar dan, dragi naši gledaoci, prijatelji i rodbino. Danas, sa ponosom, možemo da kažemo da imamo ove godine i među nama jednu damu. Bila je najbolja u svojoj klasi i dala je sve od sebe da bi danas dobila tu čast da se nađe u našoj eskadrili. Vojnici, piloti, popnite se u svoje avione i pokažite nam svima zašto ste najbolji od najboljih."
