Zajedno samo jači

2.

Ja sam u stvari jedna od onih osoba koja baš i ne voli klubove. Više sam tip za čašu dobrog vina, uz gitaru. Mislim da je to jedino u čemu se Ivana i ja ne slažemo. Ali uvijek se nadjemo na pola puta. Nekad svirka, nekad žurka sve zavisi od raspoloženja.

„Dobro veče, mi smo Sarine gošće."

Dok je Ivana razgovarala sa tipom iz obezbeđenja i tražila nas na spisku, ja sam malo gledala po lokalu, čisto da vidim ima li neko poznat. Posle par trenutaka pažnju mi je privukla grupa momaka u jednom separeu. Svi u košuljama, odijelima... Nekako su se izdvojili, njihov stav, ponašanje. Kao da ne pripadaju tu, ali se savršeno uklapaju.

„Idemo, našla sam gdje su." Opet me trgnula iz misli. Krenula sam za njom.

Probijale smo se kroz gužvu, i skoro stigle do stola gdje smo bile smještene kad sam se zakucala u nešto. Iskreno nije ni čudo kad sam cijelo vrijeme gledala u noge da nekog ne nagazim a ne ispred sebe. Na prvu, pažnju su mi  privukle cipele, elegantne lakirane cipele koje muškarci rijetko nose. Polako sam podizala pogled, bez srama proučavajući savršeno isklesano tijelo koje je bilo ispred mene za koje čovjek ne može da se ne zapita kako izgleda bez košulje i na kraju ostala začarana. Dva oka boje kestena su mi se urezala u glavi. Makla sam pogled sa očiju na  lice oštre linije brade od par dana, i osmijeh. Iskrivljeni pokvareni osmijeh koji me vratio u realnost.

„Izvini."

„Ništa i drugi put." Namignuo mi je.

Dok sam pokušavala da se provučem pored njega osjetila sam njegov parfem, i opet kao da mi je mozak ispario.

„Sofijaa.." Okrenula sam se

„Hmm.."

„Gdje si nestala,mislila sam da si iza mene dok sam se pozdravljala sa svima. Jesi li okej? Izgledaš mi čudno."

Dok je ona pričala ja sam se okretala oko sebe da vidim gdje je nestao momak ali nije bilo ni traga od njega.

„Sofija, jesi li okej?"

„ Jesam, jesam samo sam se malo zaglavila u gužvi. Sve je okej."

„Sigurno?"

„ Ma dobro sam, idemo."

Žurka je bila savršena, svi su bili opušteni, a Ivana i ja smo igrale kao lude. Iskreno nikad bolja žurka na kojoj sam ja prisustvovala. Ne znam šta me spopalo večeras. Mada okrivićemo onih pet tekila koje sam popila da se opustim kad sam došla do stola. Jednostavno to je bila jedina opcija, pogotovo dok osjećam pogled na sebi cijelo vrijeme. Koliko god se trudila nisam više mogla da izdržim okrenula sam se i pogledala prema grupi momaka iz separea, koje sam vidjela kad sam ušla. Pretpostavila sam da je sa njima i srećom nisam omanula, moj pogled se zaključao pravo za njegov, ne znam koliko smo stajali tako kad sam ponovo primijetila onaj drski osmijeh. Odmah sam se okrenula. Tačno čovjek da poludi, dva puta me uhvatio da buljim u njega kao dijete u igračke.

„Nevjerovatno, stvarno nevjerovatno."

„Šta je nevjerovatno?"

„Molim?"

„Rekla si nevjerovatno."

Rekla sam to na glas?? Izgleda da mi je mozak stvarno ispario. Da definitivno je tako.

„Ma ništa razmišljam zašto više nisam izlazila na žurke, nije ovo loše."

„Hmm koliko se mi ono dugo znamo, dva dana?"

To me bas nasmijalo. Ivani nikad ništa ne promakne. Ne znam zašto uopšte pokušavam.

„Slatka si kad se smiješ, ali sad te to neće izvući. Šta se dešava? Čudna si od kako smo došli, plus si naručila tekilu. Nemoj misliti da nisam vidjela da si popila pet komada. A ti tekilu nikad ne piješ. Čak ni kad te ucijenim. Hahaha "

„Možda sam samo odlučila da tekili dam šansu. Zar to nije moguće?"

„Sofija ne tjeraj me da ti kliještima izvlačim rijeci!" 

„Pričačemo kod kuće."

Odjednom se okrenula kao da traži nekog,

„Saroo, hej izvini ali mi će mo da krenemo, sjutra imamo obaveza moramo rano da ustanemo. Jos jednom srećan ti rođendan."

Gledala sam u nju kao luda , dok se okretala ka meni i kezila mi se. Ma ne. Nema šanse da je ovo uradila.

Prišla sam Sari „ I od mene još jednom srećan rođendan i hvala na pozivu. Vidimo se" pozdravile smo se a ona se vratila za svoj sto.

„Ne ti ovo nisi napravila sad Hahahahahahah" Počela sam da se smijem  dok sam kupila stvari

„Ti si stvarno luda."

„Znam zato me i voliš."

Krenule smo ka izlazu.

„ Čekaj me kod izlaza, idem do toleta prije nego krenemo."

„Ivana" okrenula se „ da idem sa tobom?"

„Ma ne bre sačekaj me tu, brzo ću." Bilo mi je čudno kako je odjurila, ali dobro. .

Dok sam išla ka izlazu osjetila sam ruku koja se obavila oko mog struka, krenula sam da je odgurnem ali u tom trenutku sam osjetila poznat parfem . I ako nisam vidjela lice, znala sam o kome se radi. Sve u meni se aktiviralo. Kao da sam se u žele pretvorila.

„Prije nego odeš, imam jedno pitanje."

O mojj Bozeeee, taj glas. O moj Boze. Kakav glas. Ovo ne može da bude stvarno. Ovaj momak ne može da bude stvaran. Ja mora da sanjam sve ovo.

„Jesi li udata?"

„Molim? Ne!"

„Imaš li momka?"

„Ne."

„Hmm.. Savršeno. I ne, ne sanjaš."

„Šta je savršeno? I šta ne...."

Čekaj malo je li on to upravo rekao da ne sanjam??? MOLIMMMM???? Ma ne nisam valjda. Ne ne ne nisam to rekla na glas. Ma nema šanse. U glavi sam samo vidjela njegov prelijepi iskrivljeni osmijeh koji me izluđuje cijelo veče. Okrenula sam se ali njega nije bilo. Čoveče kao da ispari svaki put.

„Nećeš vjerovati šta se upravo desilo!"

Čula sam Ivanin glas negdje iza sebe.

„Ni ti."