Zajedno samo jači

5.

Ne znam koliko dugo sam bila napolju. Bilo mi je potrebno da razbistrim glavu malo. Sjetila sam se da u blizini ima jedan lijep  kafić i odlučila da odem do njega. Ušla sam unutra i već je sve bilo okićeno. Naravno decembar je počeo prije par dana, nova godina stiže. Svi su već u tom prazničnom duhu. Srećom u kafiću nije bilo puno ljudi. Baš to mi je i trebalo. Ne bih mogla da podnesem buku trenutno. Poručila sam piće i sjela za sto u  blizini  jelke.

U poslednje vreme nemam puno vremena za sebe. Posao se povećao  zbog praznika, tako da je prekovremeni rad  neizbježan. A na sve to jučerašnji dan.. Moram da uzmem odmor pod hitno. miris kolačicća od cimeta  me odvukao u misli ponovo. Stefan... sjetila sam se njegovog imena., Iskreno nekako je išlo uz njega. Uz njegovu pojavu. Začuo mi se telefon. Iskreno, ponadala sam s da je on. Ali nije bio, Ivana se zabrinula za mene i provjerava jesam li okej.

„Sve je okej, brzo sam nazad."

„Okej, Volim te. Izvini."

„Volim i ja tebe ludačo."

Stvarno je ludača, i koliko god da znam da nije trebala da mu da broj, negdje duboko u sebi mi je ipak malo drago zbog toga. Ušla sam u njegove poruke i iskreno lomila sam se da li da odgovorim.

„Odgovori slobodno, ne ujedam. Bar ne na prvom dejtu?"

NEMA ŠANSE, O MOJ BOŽE, OVO NIJE MOGUĆE! Moje srce će da iskoči iz grudi. Ovo se ne dešava. 

„Šta ti radiš tu?"

„Je li slobodno?" Naravno da nije sačekao odgovor već je sjeo.

„I šta si planirala da mi napišeš?"

„Ništa. I nisam rekla da je slobodno."

„Da da, sad mi žao što nisam sačekao par minuta."

„Pametnjaković" promrmljala sam sebi u bradu

„Kako molim"

„Kažem da možeš da ideš."

Tada nam je prišao konobar sa mojim cajem i kolačićima.

„Ja ću isto"

„Ne neće, on upravo ide."

„Hahahaha ne bi se reklo da baš idem." I još udobnije se smjestio u stolicu. Pogledao je u konobara i namignuo mu, on se okrenuo i otišao. Kad sam krenula da ustanem, brzo me uhvatio za ruku. Njegova faca se iz zaigrane prebacila u ozbiljnu.

„Nemoj, zar bi bilo toliko loše da popijemo čaj zajedno. Mislim, okej razumijem, ne znaš me i sve ovo je  vjerovatno čudno. Ali nisam seriskii ubica ne brini. Samo želim da se  upoznamo."

Uhhh, nisam znala šta da odgovorim na to, nasmijala sam se malo i vratila se na stolicu.

„Hvala"

„Kako si me našao?"

„Iskreno?  Vidiš ovu zgradu preko puta?" Bila je to ogromna zgrada, skoro sva u staklu. „To je mjesto gdje radim, često dolazim ovdje na pauzu. Kad sam izašao vidio sam tebe da ulaziš unutra, pa sam krenuo za tobom. Sudbina."

„Da možeš misliti."

„Zato mi nisi odgovorila na poruku?"

„Zašto si tražio bratu da ukrade moj broj? Ili još bolje, odakle ti pravo da pitaš Ivanu da nam namjesti sastanak?"

„Opaaa direktno znači. Dobro. Znao sam da tvoja drugarica neće popustiti dok god ne bude sigurna da sam stvarno zainteresovan za tebe. Takođe sam znao da će čuti kad kažem Filipu da ukrade tvoj broj."

„Znači namjerno si to uradio, samo da bi dobio broj? "

„Znaš kako kažu u ljubavi i ratu sve je dozvoljeno."

„Ako si to toliko htio zašto meni nisi tražio, nego si samo nestao?"
„A ti bi mi dala broj da sam ga tražio na žurci?"

„Naravno da ne bih."

„Pa zašto onda pitaš kad znaš odgovor."

Nastavila sam da gledam u njega. Prvo nisam mogla da vjerujem da momak sjedi preko puta mene,  drugo nisam mogla da vjerujem da ja i dalje sjedim sa njim.

„Mogu li nešto da te pitam?

„Pitaćeš svakako, zar ne?

„Hahahhaa definitivno." Uh Bože taj osmijeh

„Zašto si se naljutila na Ivanu? Zato što mi je dala broj ili zato zašto si ti htjela da budeš ta koja će mi dati broj?

„Molim?"

„Ne pravi se blesava, Misliš li da bih stvarno odustao tako lako, tako da odgovori?"

„Nisam se naljutila na nju. I odakle tebi uopšte to?"
„Možda zbog  toga što me pozvao moj brat i svašta mi rekao preko telefona. I možda jer tvoja drugarica plače, misli da joj nećeš oprostiti jer je izdala tvoje povjerenje."

Gledala sam u njega u šoku.

„I možda zato što me i ona nazvala  i rekla da prestanem da ti pišem, da je pogriješila. I da izbrišem tvoj broj jer će moj telefon kao i  moja  glava završiti u sto djelova."

„Hahahahahhahahahahahahahah" smijeh je izbio iz mene

„ Tebi je to naravno smiješno"

„O definitivno jeste" Mogla sam da zamislim Ivanu kako se dere na njega i kako mu govori sve to. Koliku god glupost da napravi na nju ne mogu da se naljutim. Uzela sam telefon da joj pišem.

„Hvala što si ga zvala, šteta što nisam bila tu. Ali svakako nisam ljuta na tebe. Tvrdoglavi gad bi svakako našao način da dođe do mene i mog broja, to mi je upravo dokazao. Vraćam se brzo"

„Šta je smiješno?"

„Šta te briga."

Nisam podizala glavu sa telefona, ali osjećala sam njegov pogled na sebi. Nisam mogla više to da podnesem, srce mi je od kad je sjeo kucalo nenormalno, dlanovi su mi se znojili, morala sam da odem odavde. Ovo nisam ja, ovu sebe ne mogu da kontrolišem.

Htjela sam da ustanem kad je konobar prišao sa njegovim čajem, tad mi je na pamet pala ideja.

„Ja sam moj čaj  već popila, zato sada idem. Želim ti srećne praznike."

Poslala sam mu ovu poruku kao odgovor na njegovu, vezano na za kafu. I ustala od stola. Naravno previše sam naivna ako sam pomislila da će me pustiti tako lako.

U trenutku se stvorio ispred mene

„Ajde ovako. Ti se sad vratiš lijepo za sto, naručimo nešto da jedemo, jer ja umirem od gladi. Malo pričamo, i ako posle jela ne budeš htjela da me vidiš opet, Vozim te kući i neću više pisati niti se pojavljivati ispred tebe. Može li tako? I molim te nemoj sada da budeš tvrdoglava."

"Ja nisam tvrdoglava."  Moje noge su bez razmišljanja krnule prema stolu, kao da sam izgubila kontrolu nad svojim tijelom u tom trenutku. Vidjela sam da se na taj moj potez on slako nasmijao, opet mi se mozak rastopio.

„E tako, šta ćeš da poručimo?"

Gledala sam meni, dok je on zvao konobara.

„Iskreno hrana je kod njih preukusna, šta god da naručiš nećeš se pokajati."

Konobar je uzeo naše porudžbine i otišao.

„I o čemu želiš da pričamo"