Tref

IV

Ikonija

U trenutku kada uđem u sobu koju sam delila sa Grace, pogodi me miris tople čokolade te svežeg slatkog peciva prelivenog tamnom čokoladom ili posutog šećerom u prahu. Zateknem je kako sedi na mom krevetu, nogu prekrštenih ispod sebe sa kezom na usnama.

-Dobrodošli na Griki trač parti. Jedino što trebate jeste pidžama i maska za lice.

Iako sam padala sa nogu zbog umora, ona mi uspe izmamiti osmeh na lice. Podignem jedan prst u vazduh nakon što ostavim svoju torbu pored radnog stola i uzmem uredno položenu pidžamu sa dna kreveta. Nakon što se sakrijem iza vrata privatne kupaonice koju smo delile, prebacim ručnik preko prozora iako smo se nalazile na trećem spratu i nije postojala nikakva šansa da me neko tu vidi. Opreza nikad dosta. Na brzinu se umijem te presvučem u meknu kratku pidžamu koju mi je Grace poklonila za prošli rođendan sa rečima da svaka prava devojka mora imati par kratkih pidžama. Zavodljivih pidžama.

-Jesi gotova?!

Začujem njezin glas koji je bio prigušen zbog debelih vrata kupaonice dok sam posmatrala svoj odraz u ogledalu. Ne uspem a da ne primetim tamne podočnjake koji su svakim danom bili sve tamniji i izraženiji ispod mojih očiju gde se umor nije mogao sakriti iako ga je telo negiralo svakog dana.

-Samo trenutak!

Iako je Bellin bes velikim delom bio prouzrokovan zbog Grace, nikad je nisam krivila za ono što mi je Bella uradila. Grace se samo zaljubila u privlačnog momka, kao što bi i svaka druga devojka uradila. A Bella... Bella je odlučila iskaliti svoj bes ne gledajući prema kome je taj bes bio usmeren. Niti kakve će posledice njezini postupci imati. Izađem van iz kupaonice te sednem pored Grace nakon čega mi ona pruži šalicu iz koje se pušilo te iz koje se širio miris koji je potekao iz samog raja.

-I?

Pogledam je kutom oka i odmahnem glavom ne znajući zašto ima izraz velikog očekivanja na licu.

-Mislila si mi prešutiti to da u zadnje vreme provodiš vreme sa kapitenom ragbi tima? Na parkiralištu, u kabinetu, na hodnicima?

Obrazi mi se blago zažare nakon što ona spomene kapitena ragbi tima. Huntera... Koga sam u zadnje vreme počela često pronalaziti blizu sebe.

-Nisam, samo nije bilo vremena da ti ispričam. Ništa se tu ne dešava. Pada biologiju i u meni vidi spas u vidu dobro napisanog eseja i prolazne ocene.

-Sigurna si da je samo to?

Ona se nagne prema meni u ruci držeći masku za lice čija mi blaga hladnoća počne opuštati zgrčene mišiće. Samo tiho izustim jedno "mhmm" držeći oči zatvorenim. Iako bi jedan kutak mene hteo da Hunter u meni ne vidi samo prolaznu ocenu iz biologije, drugi uporno govori kako je to sve ono što mogu očekivati sa njegove strane. Devojke koje kao da su sišle sa modne piste mu padaju pod kolena i šta bi on to tačno mogao videti u meni?

-Nemoj se naljutiti, ali danas sam malo ispitivala svog brata o njemu. Znaš da su zajedno u timu?

Oči mi se brzinom svetlosti otvore a usne iskrive u grimasu nakon što u potpunosti postanem svesna značenja njezinih reči.

-Rekla sam da se ne ljutiš Ikonija. A sigurna sam da mu Huge neće ništa reći, brat mi je. A i mislim da ću te obradovati kada ti kažem kako se raspitivao o tebi danas pred trening.

Tiho zaječim i pokušam potonuti u jastuke tako da me više niko nikad ne pronađe.

-Ne želim to Grace. Ne želim tu pažnju koju taj momak provlači gde god da je pojavi. Plus on zna za onu fotogradiju... Mislim ko na kampusu ne zna? Ali su mu je danas ponovo pokazali.