Tref

IX

Ikonija

Topli vetar je pričao kroz zeleno lišće tužnih vrba koje su bile posađene duž šljunkovite obale nekog malog jezera. Iako sam već dve godine ovde u Irskoj i u ovom gradu, nisam znala da postoji jezero. Jače obgrlim Hunterovu jaknu oko sebe tako da me pogodi miris borovih iglica na koje je sve oko njega mirisalo. Od odeće do auta.

-Kako to da nikad nisi bila u lunapraku?

Pogledam u njegovo savršeno lice čije su crte bile poput isklesanih. Tamno smeđa kosa mu je padala na čelo i na trepavice koje su bile iste boje. Ugrizem se za kut usne nakon što skrenem pogled sa njega na tamnu i mirnu vodu.

-Otac nikad nije mislio da je to potrebno... Uvek je govorio da je školovanje bitnije od zabave i tako te stvari. Majka mu se nije puno protivila i proturečila. Ni ti nisi bio u lunapraku?

Odmahne glavom nakon čega sednemo na jednu drvenu klupu koja je bila blizu vode. Rame mi je bilo naslonjeno na njegovo dok je njegovo koljeno bilo svega nekoliko milimetara udaljeno od mog.

-Malo nakon što je majka umrla, prešao sam živeti kod tetke i u potpunosti se posvetio ragbiju. Valjda je to bio način na koji sam se borio sa tugom, ne znam.

-Stvarno? Ragbi ti stvarno onda puno znači.

-Samo sam za njega i znao u to vreme. Uvek su mi govorili da gubim najbolje godine. Šta su uopšte najbolje godine?

Pogledam u njegovo lice koje je bilo u seni rasvete. Bili smo toliko blizu da sam jasno mogla osetiti njegov dah na koži svog lica što mi je slalo ugodne trnce duž kičmenog stuba. Zašto sam isprva prihvatila njegov poziv da izađemo, a ne da idemo raditi na eseju? Valjda iz istog razloga zašto sam pala na nagovaranje od Grace da obučem ovo što sam obukla. Nije nešto što bih prvo izabrala, ali sviđalo mi se kako izgledam i kako se osećam. I to kako me Hunter gleda.

-Ne znam. Valjda dok radiš nešto što voliš, želiš i u čemu uživaš.

-Šta ti voliš raditi u slobodno vreme?

Zatvorim oči pod još jednim naletom toplog vetra koji mi provuče svoje prste kroz kosu. Nagnem glavu unazad tako da se nalazila u senci koju je bacalo njegovo telo.

-Svirati violinu. Gledati filmove. Šetati. Ići u lunapark.

Zadnje dodam sa malenim smeškom pa pogledam u njegovom pravcu samo kako bih ga zatekla da već gleda u mene sa kutovima usana izvijenim prema gore.

-Mislim da i ja to volim. Pored ragbija. Hoćemo? Treseš se koliko ti je hladno.

Klimnem glavom nakon što on izrekne ono što sam pokušavala sakriti. Kratki top i nije baš bio najpametniji Gracein izbor. Ustanemo sa hladne klupe pa se zaputimo nazad ka autu u trenutku kada mi se telefon oglasi.

"Sa Hugeom sam na zabavi kod jednog od njegovih saigrača. Poludio je kada je saznao za Stiva, ne znam da li je živio pod kamenom ovih godinu dana xxx. Nadam se da ćeš doći, ne mogu više sa njim."

Tiho se nasmijem za sebe što privuče Hunterovu pažnju. Otvori mi vrata automobila što sam primetila da često radi. Ustvari, svaki put kada smo zajedno. Sednem i krenem odgovoriti Grace na poruku da ne bih dolazila na zabavu, ali me u tom naumu prekine Hunter koji progovori.

-Ovaj... Imaš li možda još vremena večeras? Jedan od momaka iz tima pravi večeras zabavu, pa ako bi htela otići sa mnom? Razumem ako ne želiš.

-Volela bih. Grace je također tamo.

On uz osmeh klimne glavom pa pokrene auto, a ja se zapitam u šta se to tačno upuštam. Nakon što sam danas odrezala kosu, imala sam osećaj da sam se rešila nekog velikog tereta za koga i nisam bila svesna da ga nosim.