Tref

XV

Ikonija

Mahnem Hunteru pre nego što on nestane sa parkirališta pa se okrenem ka ulaznim vratima spavaonice uz dubok uzdah na usnama. Dok sam bila sa njim, sve loše je postajalo za nekoliko nijansi manje lošije te lepše. Nisam se brinula o Belli niti o onome što je uradila... ponovo, niti razmišljala o svom ocu. Tu je bio on, Grace, Logan, Izak i Huge. Fokusirala sam se na njih i na prijateljstvo te ljubav koju smo imali. I to mi je bilo dovoljno.

-Ikonija?

Zaustavim se u pola koraka na stepenicama nakon što začujem svoje ime. Okrenem se ka grupi devojaka od kojih je većina boravila u istoj spavaonici kao i ja. Pogledom pređem preko njihovih lica, samo čekajući to kada će mi se početi smejati.

-Želele smo da znaš kako ne verujemo u ono što je Bella napisala... I dugujemo ti ispriku zbog onoga od pre. Bella je stvarno kučka.

Devojka smeđe dugačke kose progovori u ime svih devojaka koje su svo vreme dok je pričala klimale glavom u potvrdnom smislu. Anastasija? Tako joj je ime?

-Hvala vam... Stvarno.

Tečnost mi se nakupi u očima te svega nekoliko trenutaka nakon toga u sitnim suzama počne kapati niz moje obraze. Sve one se primaknu meni tako da se u idućem trenutku nađem u zagrljaju petnaestak devojaka.

-I? Jeste li ti i Hunter stvarno zajedno?

Jedna od njih progovori nakon što se zagrljaj prekine, na šta ja bez razmišljanja klimnem glavom. Nisam bila niti svesna toga da sam se bojala kako sam mu prolazna stvar. Bila sam svesna toga da je menjao devojke u prošlosti i nisam znala po čemu bi to tačno bila drugačija od njih. Ali jesam.

-Drago nam je zbog tebe Ikonija. Stvarno jeste.

Anastasija ponovo progovori nakon čega se rastanemo tako da svaka devojka ode u svoju sobu. Nakon što zatvorim vrata, izgovorim Graceino ime nakon čega ona proviri glavom iz svoje sobe.

-Hej. Stigla si. Jesi li dobro? Hunter je napao Michaela i onda te odvukao... Brinula sam se za tebe.

-Izvini, nemoj se ljutiti.

-Zašto da se ljutim? Dođi ovamo...

Povuče me u zagrljaj pa u istome ostanemo nekoliko minuta. Lice naslonim na njezino rame dok je ona usporedno dlanovima prelazila preko mojih leđa.

-Jesi da napravimo nešto brzo za jesti? Gde ste ti i Hunter uopšte nestali na skoro pa četiri sata?

Obrazi mi se zažare nakon što ona postavi pitanje gde smo bili i to zasigurno primeti jer se nasmije te odmahne glavom.

-Dobroooo. Ne moraš reći naglas, oči ti sve govore. Kao i ta majica na tebi.

Nakon toga tiho vrisne pa nekoliko puta poskoči u mestu držeći dlanove na obrazima. Njezina reakcija mi izmami osmeh na usne i potisne sramežljivost negde duboko unutar mog bića.

-Nakon toga su nam Huge, Izak i Logan upali u sobu. Htela sam propasti u zemlju nakon što je Logan rekao, citiram... Bilo je oprašivanja, ljubičice?

Grace se počne još jače smijati tako da se rukama uhvati za stomak, ali svega trenutak nakon toga počne mahati istima oko sebe dok su joj suze tekle niz obraze.

-Šta je rekao?

-I još im je svima prva reč bila "uh". Uh uh uh. Hunter se smejao, a ja sam mislila da će mi obrazi eksplodirati koliko su bili vrući. Grace, nemoj mi stavljati sol na ranu.

Ona klimne glavom, ali svega trenutak nakon što se prestane glasno smijati, nova navala smeha prasne sa njezinih usana. Ne uspem se suzdržati već joj se priključim u smehu, tek sada shvatajući koliko je čitava ta situacija bila smešna. A i Hunter je bio u pravu, to je sasvim normalna stvar i nemam se zbog čega sramiti. Njegova sam devojka. Da, ja sam njegova devojka.