Queen and four ladies

'Ljubavni problemi'

Kasnim, opet kasnim, ne, na kraju necu stici dok Filip radi i Klara ce ostati bez mesta..Ne razumem sebe tako ponekad, zasto ne mogu kao sav normalan svet da ustanem na vreme i da krenem na vreme i da stignem opet na VREME....Ah to vremeee, zasto postoji uopste vreme,zato nam ono uopste upravlja zivotom...Bezbroj pitanja na koje nisam ni sama imla odgovore su mi se vrzmala po glavi, svakave gluposti, a to sto je Nova Godina za nekoliko dana to nista...
-'Sofkiceeee, Sofi, pa srce gde juris toliko?'
Okrecem se naglo i ugledam Filipa, kako uzurbano juri ka meni.
-'Fico, pa bas sam posla ka tebi, kakva slucajnost, bas mi je drago sto sam te srela, kako si? Sta ima?'
-'Pa Sofkice znas da je moja najveca zelja kad bi moglo da se ti i ja nikad ne razdvajamo'
Rece Filip kroz blagi osmeh, sa pogledom punim ljubavi...
-'Necemo o tome, molim te, nemoj da pocinjes, znas da te ja gle...'
-'Gledas me kao prijatelja, znam Sofka znam, ali veruj mi zaljubices se ti u mene, jer te niko nikada nece voleti kao ja.'
-'Mozda...'
I kako sad da ga pitam za mesto, kakoooo? Ovoliku neprijanost nikada nisam dozivela!
-'Nego nije ni bitno sad to, kazi mi zasto si me trazila?'
-'Paa, slusaj, mozes li nekako da mi ostavis jos jedno mesto u restoranu za Novu Godinu?'
Ne razumem kako sam uspela uopste da ga pitam, odakle mi snage?
-'Draga moja, znas da je to tesko, ali pokusacu, jer puno je sve, ali pokusacu!' Javicu ti veceras, ocekuj poziv.'
-'Hvala ti puno, nadam se da ces uspeti.'
Grlim ga i osecam kako me jace pritiska ka sebi i osecam njegovu ljubav koju jednostavno ne mogu da prihvatim, rastajemo se i baca mi poslednji smesak i odlazi, vise ga i ne vidim od jakog vetra pomesanog sa snegom...Filip je dobar decko i znam da me voli, volim i ja njega ali ne na isti nacin kao i on mene, dugo ga znam i znam da bih pored njega imala sve, alo dzabe kada ga srce nece...Dobro to sam zavrsila, sada da odem do Klare, da vidim kako je...
-'Taksi, taksiiiii! Jel slobodno? Odlicno? Do Bulevara 26...
Nemam novcanik, jao zaboravila sam ga nije moguce...
-'Stanitee! Molim vas, vratite se do centra, moram da uzmem novcanik, zaboravila sam ga!'
U tom trenutku mi zvoni telefon, Lea, Boze svasta, sta se desava sa ovim devojkama, nije valjda da je i ona ostala kuci..
-'Ej maco, zar nisi u Berlinu sa Dijanom?Ahaa, jao bas mi je zao...ajde veceras da dodjete kod mene sve, pozovi i Klaru, a cule ste se super, jel ti je rekal za Petra, dobro, o da dodjite vas dve i povedi Dijanu, javi i Nikoliji molim te u taksiju sam idem kuci, cujemo se posle i vidimo...i ja tebe, caos.'
-'Stigli smo, 300dinara'.
-'Nije li problem samo da odem gore da uzmem novcanik i donosim vam?'
-'Nije, cekam vas.'
Ovaj dan mi je pun blama, prvo Filip, sad ovo, jao Boze, jos i Lei otkazali hotel, ja ne mogu da verujem, na kraju cemo da slavimo kuci...jer da trazim jos dva mesta nema sanse...gde li je ovaj prokleti novcanik, gdeeee! Aha evo ga...Trcim niz stepenice..
-'Evo izvolite i ne treba kusur, hvala i dovidjenja.'
-'Dovidjenja'.
Sad samo da sredim stan i da spremim nesto za veceru, veceras ce biti burna noc koliko vidim...