163.Deo - "Onaj pravi"
Viktorija""Tata?!"
Tad sam se okrenula i videla Viktora.
Viktor:"Kako si me nazvala?"
Rekao je zbunjeno.
Viktorija:"Tata."
Pogledao je u mene, a ja sam spustila pogled.
Viktor:"Kako se zoveš?"
Počeo sa postavljanjem pitanja.
Viktorija:"Viktorija."
Viktor:"Koliko imaš godina?"
Viktorija:"četiri."
Sve vreme mi je bio spusten pogled. Nisam mogla da ga pogledam u oči.
Viktor:"Antea podji sa mnom."
Ja:"Dušo, sačekaj ovde sa teta Marijom. Važi?"
Viktorija:"Aha."
Poljubila sam je i otisla za Viktorom. Kad sam ušla u kancelariju, on ju je opet zaključao.
Viktor:"To je moja ćerka?"
Ja:"Da!"
Rekla dam dok sam spustala glavu. Nasmejao se onako nervozno.
Viktor:"Zašto mi jebeno nisi rekla za nju? Ona je moja ćerka!"
Ja:"Ne znam."
Govorila sam kroz jecaj. Nisam znala šta da odgovorim. Tada mi je prišao i snažno zagrlio.
Viktor:"Samo nemoj da plačeš, ne mogu da te gledam takvu."
Odvojila sam se od njega,a onda obrisala suzu. Otključao je kancelariju i doveo Viktoriju. Stavio je u krilo.
Viktor:"Jedva sam čekala da te vidim. Zašto nisi ti došao kod nas?"
Upitala ga je, a on je pogledao u mene.
Viktor:"Stvarno mi je žao. Želeo sam. Ali imao sam mnogo posla, pa ste vas dve došle ovde. Kod mene."
Viktorija:"A ko je Katarina i šta znači iritira?"
Postavila mu je pitanje, a ja sam se sledila. Kakvo dete sam rodila.
Viktor:"Zašto to pitaš?"
Viktorija:"Mama je rekla da je neka Katarina iritira."
Viktor:"Tako je rekla?"
Kaže i pogleda u mene sa osmehom na licu.
Ja:"Viktorija?!"
Viktor:"Pusti dete."
Viktorija:"Mama kaže da ti ovde živiš, a mi smo sve vreme bili u Parizu."
Počela je da mu objašnjava sve.
Viktor:"U Parizu? Znaš da govoriš i francuski?"
Viktorija:"Oui."(Da.)
Kaže na francuskom i nasmejemo se.
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
