176.Deo - "Onaj pravi"
•• tri dana kasnije ••
Prekosutra se vraćamo kući. Bilo je veče. Sedeli smo u tišini, koja je bila u celoj sobi, dok je Viktor nije prekinuo.
Viktor:"Antea?"
Ja:"Da?"
Viktor:"Ono na venčanju..."
Odmah sam ga zaustavila.
Ja:"Nećemo o tome."
Naravno, on me nije poslušao i nastavio je.
Viktor:"Da li si to uradila, jer me i dalje voliš?"
Ćutala sam, dok nisam odlučila da ipak kažem nešto.
Ja:"A zašto si ti rizikovao? Šta da nisam zaustavila venčanje? Rekao bi da?"
Viktor:"Ne, rekao bih ne."
Ustala sam i krenula da izadjem, ali me je njegova ruka, koja je zatvorila vrata, koja sam ja prethodno otvorila, zaustavila.
Viktor:"Nećeš sad da odeš. Uvek bežiš. To si radila i pre. Zato si i otišla, pobegla si!"
Ja:"Nije tačno!"
Viknem na njega.
Viktor:"Reci mi onda, zašto si otišla i ostavila me. Znaš li koliko sam samo patio? Noćima nisam spavao, danima nisam ni jeo, ni pio. Falila si mi svakog dana sve više. Spavao sam u dnevnoj sobi, jer je tvoj miris bio na krevetu. Slomila se me, ubila. Nisam znao da li ću te ikada opet sresti, nisam znao da li ću ikada opet zavoleti nekoga, nisam znao šta ću bez tebe, tvog osmeha, tvojih očiju. Odvojila si me od ćerke za koju nisam ni znao da postoji. Zašto Antea? Zašto?"
Nisam mogla ni da ga pogledam, suze su mi se slivale niz obraze, kao i njemu.
Viktor:"Bio sam očajan bez tebe. A znaš zašto? Zato što sam te voleo, a volim te i sada, više nego sebe samog."
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
