•| Na Ljubav Naseli |•

4

*Sadasnjost*

Sedela sam za laptopom i popunjavala neke formulare za posao, kada sam cula Dusana kako ulazi u stan i nesto mrmlja, lupajuci ulaznim vratima.

Nije valjda opet...

U tom trenutku, ulece u sobu i pogleda me direktno u oci. Bio je sav crven i naduven od besa, vena na glavi mu se znacajno isticala. Ja sam se ukocila na mestu, ali mu nisam davala do znanja da se plasim, nisam smela. Bacio je svoju torbu za trening pored kreveta i poceo je da pretura nesto po ormaru i sobi, i dalje mrmljajuci neke nejasne reci. Hodao je unaokolo kao pomahnitao, nista mi nije bilo jasno. Niti sam ga smela pitati sta je, niti sam smela da samo precutim jer me brinuo.

"GDE JE KOJI KURAC VISE??"

Proderao se, i dalje trazeci to nesto. Ja sam se trznula kao luda i automatski zaklopila laptop refleksno.

"Sta trazis, ljubavi?..."

Uspela sam nekako da izustim. On se okrenuo prema meni i pokazao prstom svoj desni zglob ruke - nije bilo moje narukvice koju sam mu dala.

"Mogu da se ZAKUNEM da sam je poneo sa sobom i da je nisam skidao nikako!"

Rekao je kroz zube, i dalje vidno iznerviran i besan. Ta narukvica mu je mnogo znacila. Na sebi je imala male deteline sa cetiri lista, i dolazila je u paru sa ogrlicom koja je takodje imala takav privesak.

"Pa jesi siguran da ti nije na travi na treningu ispala?"

Pitala sam, ustajuci sa kreveta, te pocevsi i ja da trazim po sobi.

"Sad ti kazem, KUNEM SE da mi je bila na ruci svo vreme. Znas da ju nikad ne skidam."

"Dobro, polako. Nacemo je, samo se opus-"

Prekinuo me je zvuk Dusanovog telefona, neko ga je zvao. Na telefonu je pisalo "Pippo", znaci Kole ga je zvao. Uzeo je telefon u ruke i javio se.

"Reci Pippo."

"Da nisi nesto izgubio?"

"Jesi to nasao moju narukvicu??"

Pitao je Dusan uzbudjeno.

"Jesam, evo poneo sam je kuci pa cu ti doneti sutra na treningu."

"Jao hvala ti Kole do neba i nazad, Dusan se vec uspanicio."

Rekla sam kroz osmeh da me Filip cuje. Cula sam kako se glasno nasmejao.

"Ma znam koliko voli tu narukvicu i koliko mu znaci, pa rekoh da mu javim da se ne sikira. Ajde da vam ne smetam, vidimo se sutra brate."

"Vidimo se."

Rekao je Dusan i prekinuo poziv. Prisla sam mu i zagrlila ga s ledja.

"Vidis, rekla sam ti da cemo da ju nadjemo. A i da si ju izgubio, sta fali."

Popreko me pogledao.

"Fali to sto mi ta narukvica znaci skoro kao i ti. Uvek mi donosi srecu, kako na utakmicama tako i u zivotu. Ne razumes koliko mi je drago sto je na sigurnom i sto nije izgubljena."