•| Na Ljubav Naseli |•

6

*Kod Dusana*

Zatvorio sam vrata kupatila iza sebe i zakljucao se. Stao sam pred malo ogledalo koje smo imali u kupatilu i pogledao se.

Sta sam uradio? U cemu sam pogresio toliko da mi ne veruje? Kako moze da pomisli samo da ju varam?? Pa jebeno ju volim vise od sebe i od svega na svetu, kako to ne vidi?

Odlucio sam da prestanem da razmisljam o tome i samo sam usao u tus kabinu da se istusiram. U glavi mi se samo vrtela scena kako je moju ruku grubo odgurnula od sebe i, koliko god ja sebi govorio da to ne radim, non-stop sam razmisljao o celoj ovoj situaciji. Sve me toliko zbunjivalo, nisam vise znao gde udaram. Temelj zdrave veze uvek treba da bude poverenje, ali izgleda da to ona kod mene nema...

Kako sada da joj kazem sta me muci? Sta me izjeda iznutra? Sta mi srce kida na milione malih delova? U njoj sam hteo da nadjem utehu za sve ovo sto se desava, ali sam se izgleda gadno prevario...

Kada sam shvatio da vec 10 minuta stojim i gledam u jednu tacku, dok hladna voda iz tusa klizi niz moje telo, ugasio sam ga i izasao, te umotao peskir oko sebe da bih mogao da izadjem i odem u sobu po pidzamu. Izasao sam iz kupatila i video da ona vise nije u dnevnom na kaucu, sto je znacilo da je verovatno otisla u sobu. Polako sam otvorio vrata i provirio da vidim da li je tu. Spavala je, bila je sva umotana u deku, iako je bila sredina juna. Tiho sam otisao do ormara i uzeo neku pidzamu, te se vratio do kupatila da se obucem. Posto je bilo veoma toplo, obukao sam samo neki sivi sorc koji sam prvi nasao i vratio se nazad u sobu. Razmisljao sam da li je pametno da legnem kraj nje, kada mi vec ne veruje, ali sam ipak legao. Nezno sam se uvukao u krevet kraj nje i okrenuo joj ledja. Medjutim, nesto me povuklo da ju zagrlim, kao i svaku vece kada spavamo. Nisam mogao da zaspim dugo vremena, bas iz tog razloga sto nisam osetio tu toplotu u dusi i telu kada ju zagrlim. Okrenuo sam se i svoju levu ruku stavio njoj oko struka, njen predivni miris kose me samo jos vise uspavao, sto se i desilo.

*Kod Leontine*
*Ujutru, 09:00h*

Probudilo me jutarnje Sunce koje je progrejavalo kroz prozor i zavese. Njegovi zraci kao da su me milovali po licu, tako nezno, osetila sam toliku toplotu za razliku od sinoc. Htela sam da se pomerim, ali kao da sam bila svezana za krevet. Zatim sam shvatila da me zapravo neko jako cvrsto zagrlio oko struka - Dusan. Pokusala sam da se okrenem prema njemu, ali nisam mogla ni da se maknem. Svaki put kada bih probala, osetila bih kako me sve jace stegne.

"Nemoj da ides od mene..."

Promrmljao je u snu. Iako sam i dalje bila pod velikim stresom od juce, nisam mogla da odolim a da se ne nasmejem tiho. Stavila sam svoju ruku preko njegove, koja je i dalje bila na mom struku, i ponovo stavila glavu na jastuk.

"Bio bi red da ustanemo, Dusane."

Rekla sam tiho, da ga ne bih naglo probudila.

"A nee... Jos samo 5 minutaa..."

Opet sam se nasmejala. Njegov jutarnji glas mi je bio predivan, a svako jutro kada je ustajao je bio toliko nezan i uspavan, niko ko ga ne zna dobro ne bi rekao da je to on.

"Ajde ajde, na noge lagane."

Uspela sam nekako da se izvucem iz njegovog zagrljaja i ustala sam da se pogledam u ogledalu. Tek tada sam shvatila da sam spavala u njegovoj Juventus majici, koja je meni bila do pola butina. Kosa mi je bila u neurednom repu, a podocnjaci su mi probijali pod koliki su bili. Znaci, totalni raspad.