Krvne veze

84. deo - Poljubac

Rubi mu je otvorila vrata stana zaprepastivši se zbog njegovog izudaranog lica.
"Šta ti se desilo?"
"Tvoj deda."
Ispljunuo je iskezivši se zbog čega je Rubi ciknula.
"Jeziv si."
Arabela se okrenula ka njemu čim je zakoračio u njen vidik i uputila mu širok osmeh. Ostavila ga je bez daha iako je znao da mu se podsmeva.
"Ko te je prebio? Dobro je uradio."
Seo je na kauč pored nje oatavivši mesta za Rubi koja se smestila odmah za njim.
"Čemu tolika mržnja prema meni?"
"Pokušavaš da me zadržiš u stanu u kom nemaš ni normalan televizor. Volim da gledam crtani bez prekidanja."

Prevrnuo je očima zbog tog objašnjenja, mada ga je to koštalo bola u slepoočnicama. Pričinjavalo mu je veliku bol samo pomeranje usana, a kada je pokušao da namesti nos Kastel mu je rekao da će on to učiniti. Nije znao da li ga zbog toga mrzi još više nego sad. Greg je bio siguran da Sem nije prošao kroz ovakav trening. Doduše, on nije ni morao da ide na otvoreno takmičenje. Privezak je dobio odmah nakon što je Laboner ubio Seta. A još malo će on povratiti Margoin.
"O čemu razmišljaš?"
Očekivao je to pitanje od Rubi, ali ona je zaverenički skrivala telefon od njegovog pogleda. Okrenuo se ka Arabeli.
"Kao da te je briga."
Promuklim glasom joj se obratio, odjednom ogorčen jer je primetila njegovu promenu raspoloženja.

"Jeste kada imaš taj izraz lica. A i zanima me koliko dugo možeš da pričaš s takvim povredama."
"Imao sam i gore."
"Rubi i ja ćemo uzeti stan."
Izgleda da je ipak nije briga, Greg je pomislio. Taman što se spremio da protestuje Rubi mu je gurnula telefon u ruke.
"Ne tražim ti nikakvu dozvolu. Već sam našla stan i planiram da ga iznajmim. Nije mnogo daleko odavde. Pored toga Arabela je žensko. Ne može o svemu slobodno da priča sa tobom."
Greg se podboči skoro uvređeno pomislivši na sve cikluse i promene raspoloženja svojih sestara.
"Nemoj slučajno da si izgovorio to."
Rubi mu pripreti prstom.

"Nećeš još dugo biti na bolovanju. Verovatno cemo oboje u nekom trenutku morati na teren..."
Greg se opet uhvatio za koren nosa. Arabela se zagledala u isti i pomislila da je privlačan, tako izudaran i polomljenog nosa. Čudo da je zadržala smeh u sebi dok se okretao ka njoj. Odmah je shvatila da nije čula ni reč od onoga što su pričali.
"Mogu da se izvučem na još neko vreme. Uostalom treba mi odmor, Laboner ne može da mi uskrati to posle ovakve operacije."
Pauza.
"Ne možeš je odvesti u svoju kuću. Dovoljno lako su dopreli do vas i pored sveg obezbeđenja."
"Dobro."
Greg je ustao, iznerviran time što je doveden pred svršen čin. Njih dve se uopšte ne poznaju, ali on ne može nikako da prigovori jer ni on Arabelu ne poznaje najbolje. Iako bi to, Bog mu je svedok, veoma voleo.

"Moraćeš da okupiš neke ljude Rubi."
Devojka klima.
"Već sam se pobrinula za to."
"Nameštaj..."
"Stan je opremljen pre sat vremena."
Greg steže vilicu.
"Sve ste sredile?"
"Obavestila sam te porukama. Bio si previše zauzet da bi razmišljao o telefonu."
Greg pređe rukom preko celog lica željan da oseti brideći bol u istom.
"Odlazi."
"Idemo sada?"
Arabela oseti potrebu da pita pre nego što se pokupi i ode, nervozna jer Greg započinje svađu, ali njegov ledeni pogled je zaustavi.
"Rubi odlazi. Ti ostaješ bar još večeras."
Rubi se čvor sveže u stomaku. Nazvao ju je Rubi, ne Crvena.

"Zašto ne može da ide sada?"
Zamračilo joj se pred očima kada je shvatila da je ljut. Na nju.
"Bilo bi lepo da odeš. Sada."
Rubi nije čak ni zalupila ulaznim vratima dok je odlazila bez pozdrava. Greg je istog momenta gurnuo stakleni sto koji se razbio u paramparčad pred njegovim nogama. Seo je uz zid glavom naslonjen na kolena. Arabela je ustala i bez reči ugasila svetlo, tako da je jedini izvor iste dopirao iz hodnika. Vešto je izbegla da stane na staklo, pa sela uz suprotni zid tako da može da pogleda Grega kada odluči da podigne glavu.

Nakon pola sata beskrajne tišine, devojka tamne kose i punih usana je skrenula pogled s Grega na plafon.
"Zašto si želeo da ostanem?"
Nije mislila da će joj glas zvučati tako daleko i drhtavo kada su joj se osećanja iz besa prelamala u tugu i obrnuto. Nije znala da li da žali Grega zbog njegovog gubitka ili Rubi kojq je njegovu hladnoću morala da istrpi. Greg je podigao glavu ukrstivši pogled s njenim. Kosa mu štrči na sve strane, a devojka je po krvi na njegovoj donjoj usni primetila da je grickao istu.
"Nisam želeo da odeš."
Arabela nije znala koliko dugo nije trepnula, a Greg se nije trudio da progovori. Pomislila je kako je ismeva, zbog načina na koji je odgovorio. Zato što bi ona dala potpuno isti odgovor na to pitanje. Drugi put ga je upitala:
"O čemu razmišljaš?"
"Koliko jako želim da te poljubim."
Arabela se glasno nasmejala pogleda uprtog u plafon. Odgovor je došao tako brzo da nije stigla ni da ga uzme za ozbiljno.

"Mora da se šališ..."
Međutim njen smeh je jedino što odjekuje u sobi. Kada je to shvatila nakrivila je glavu i polako ukrstila pogled s njegovim.
"Ne možeš biti ozbiljan."
Dozvolila je očima da lutaju po njegovom telu tražeći bilo kakav znak šale. Greg je, na njeno iznenađenje, ustao, zaobišao slomljeno staklo i seo do nje.

Arabela izvije usne u podrugljivi osmeh.
"Jesi li siguran da ćeš izdržati moj poljubac? Jer tvoje povrede izgledaju kao bi te i najmanji dodir slomio.
"Želiš li da kažeš da nisam u najboljem izdanju da bih se ljubio s tobom? Uveravam te, gore je nego što izgleda."
Ona okrene glavu ka njemu i to bude jedina potvrda koja mu treba da joj prstima podigne bradu i spusti usne na njene. Začikavala ga je držeći taj osmejak na usnama dovoljno dugo da on počne da se povlači, a potom mu nokte zabila u potiljak nateravši ga da prostenje dok mu je sisala krv s donje usne. Provukla je prste kroz njegove kovrdže zabacivši mu kosu unazad. Na njegovo iznenađenje opkoračila ga je. Nije mu dozvolila da se oporavi od toga, već je usnama napala njegove. Kada su im se jezici spojili Greg je spustio ruku na Arabelin struk osetivši potrebu da je čuje kako cvili, što mu je uskratila.

Ponovo se osetio kao nevinašce dok joj je postavljao pitanje između poljubaca.
"Reci mi šta želiš da radim."
Nasmešila se.
"Reci mi kako se osećaš dok me ljubiš."
Mogao je da smisli najmanje deset odgovora koji joj se uopšte ne bi dopali.
"Kao da sam u društvu jedne od najiskusnijih naložnica."
Poljubac se prekinuo samo da bi ponovo čuo Arabelin grleni smeh kada je zabacila glavu unazad. Iskoristio je priliku da otisne poljubac na njen vrat. Imao je to zadovoljstvo da je vidi kako se ježi.
"Jebote."
Rekla je pre nego što se sklonila s njega odjednom shvativši da nije pravo vreme za zavođenje. To je nije sprečilo da posmatra njegove nemirne prste koji su stiskali vazduh.
"Upravo tako. Jebote."