Krvne veze

39. deo - Tata

"Neki od vas su svesni da poslujemo širom sveta, tako da imamo brojne partnere i saradnike..."
Hejz Hermen, jedan od Labonerovih najbližih lovaca stoji pred nama i objašnjava situaciju. Čuo sam priče od Sema o njemu. Drži preduge govore, previše objašnjava, obeležen je kao čovek čistog pogotka. Sem mi je jednom rekao da je radio kao plaćenik unajmljen da ubije Labonera pre nego što mu je ovaj obećao duplu platu i stalan posao. Nisam siguran da li je i on prošao kroz takmičenje.
"E pa, jedan od naših partnera je Finigan. Irska grupa koja nam pomaže u transportu paketa... Navodno, imali su problem u prenošenju a mi nismo dobili novac koji nam je bio potreban. Ostali smo bez petnaest miliona, braćo moja. Danas ćemo im otići u posetu da uzmemo natrag ili robu ili novac koji nam pripada."

Uhvatio je ručku metalnog belog kovčega i uneo ga u kamion. Nakon njega su ostala četiri lovca podigla svoje kožne sanduke i ušli u prikolicu namrštenih izraza lica. Očigledno je Hermen glavnokomandujući tokom ove operacije i to nikome od njih ne odgovara.
"Mičel! Onako kako smo vežbali."
Margaret mu klimne glavom i meni se odjednom sve žice u glavi zamrse.
"Kako to misli? Vežbali ste? Zar neću i ja ući s tobom?"
"Hoćeš, ali nisi mi potreban da bih nešto ukrala. Sve će biti u redu."
Znači da ja bukvalno čuvam stražu s unutrašnje strane verovatno s još jednim lovcem.
Nasmejem se sebi u bradu. Laboneru nisam uopšte bio potreban za ovaj posao. Hteo je da vidim kako lovci rade. I odjednom shvatam da Alisa nije jedina koja će polagati test.

"Ima li tragova?"
Čovek je upitao gledajući u kamin. Zgodan, tamne kose, jednog plavog i drugog zelenog oka. Jedino što mu kvari savršen izgled je slomljen nos. Bože ludački je besan.
"Nažalost gospodine. Dejmijan Blejz uništava svaki trag."
"Toliko sam shvatio Natanijele."
Iznerviran čovek se okrenuo ka svom vojniku.
"Moja je greška što sam dozvolio da me Blejz obmane. Trebalo je da vidim koliko mari za tu nezahvalnu devojku..."
Prešao je rukom preko lica dodirujući svoj nos.
"Imala je tu drskost da me udari... Zbog nje sam primoran da hodam sa štapom!"
Čovek je stisnuo isti u ruci. Uvek je bio smiren, proračunat, nasmejan, prijateljski nastrojen prema svojim neprijateljima. Pokazivao je svoju najbezopasniju stranu svima... Osim njoj. Ali ona nije bilo koji neprijatelj. Ona mu je rođena ćerka. Njegova krv i meso. Izdajica. Privukla je 45% njegove armije. Nema ih ni pola, znao je to, ali ako poželi dovoljno je da se približi Vegasu i odbiće sve njegove mere zaštite koje je postavio.
"Ona je daleko gori neprijatelj. Ja sam je trenirao. Ja sam je obučio. Ona zna kako da pređe moje linije odbrane."
Prešao je rukom preko lica i rubin crven kao krv mu seva na domalom prstu.
"Ona je moj najveći uspeh i istovremeno najveća greška."

"Gospodine došao sam zbog nečeg drugog..."
Natanijelu su se obrve skupile.
"Da li je važno?"
"Moglo bi da bude."
Natanijel je progutao knedlu boreći se da drži glavu uspravno pred svojim šefom.
"Jedna devojka je došla. Kaže da vam je ćerka."
Štap je ostao na podu, a Natanijel je primetio kako su se oči njegovog šefa usredsredile na njega pa na vrata ispred kojih je stajao.
"To je nemoguće."
"Zove se Iris. Rekla je da bi Vam to bilo dovoljno."
"Uvedi je. Ostani ispred vrata."
Natanijel je klimnuo glavom i otišao, a ni minut kasnije pred svetski poznatim biznismenom se nalazila slika i prilika njegove mrtve žene. Njegova mrtva ćerka. Ćerka koju je ona izdajica ubila. Ili nije. Slabost...bila si slaba! Nisi je dokrajčila, živa je! Oduvek si bila razočaranje, koliko god se ja trudio da te popravim, da te učinim boljom...! Razmišljao je čovek razvukavši usne u najprirodniji odbrambeni kez koji je koristio kada bi hteo nekog da obmane.
"Zdravo oče."
"Iris...dođi i zagrli dobrog starog tatu!"

Za to vreme, PL trenira u borbi prsa u prsa sa trojicom svojih vojnika. Leva pesnica joj je podignuta, štiti joj lice, desna šaka joj je ispravljena kao da želi da zada šamar, ali zapravo meri koliko će joj trebati da ih obori sve odjednom.
"Krenite na mene svim što imate."
Rekla je znajući da to mora da ponavlja svaki put kada vežba jer se u protivnom ne bi drznuli da je povrede. Sva trojica drže laktove uz telo, svesni da može da krene na stomak, pa kada se zaleti ka njima vojnik u sredini čučne za svoje dobro previdevši potez, PL udari u vojnika koji je stajao levo. Onaj s desne strane krene na nju, ona ga odbije nogom, a kada se nađe licem u lice s Geritsenom u sredini prostorije on zadrži miran izraz lica, polako opuštajući pesnicu, dopusti joj da ga udari u vilicu i u trenutku kada mu se njen struk nađe blizu lica - zabode svoj džepni nož u njeno meso i odgurne je od sebe.

"Sviđa mi se tvoj stil."
Usta su joj razjapljena od smejanja i adrenalina, vadi oružje iz svog tela i oblizuje krv sa oštrice nakon čega se opet ustremi na dečka. Ona dvojica su se pridigla i svo troje su je opkolili. PL zatvori oči i usredsredi se na zvuk koji proizvode dok kreću ka njoj. U poslednjem trenutku skoči i zabije koleno Geritsenu među noge iz sve snage, ispruži levu nogu i zavrti se tako da obori onu dvojicu ponovo.
"Ako ste umorni zamenite se s Gejdžem i Rejvenom."
"Nikako! Dajte nam pet minuta pauze."
Protivio se Geritsen gledajući PL duboko u oči kao i ona njega. Niko od njih nije bio tako slab da bi odustao nakon samo dva sata sparinga.
"Vrlo dobro. Pauza od pet."
Rekla je i krenula ka namrštenom Afroamerikancu koji već pola sata čeka da napravi pauzu.

"Šta se dešava?"
Obrisala je lice peškirićem. Toliko je često bila ranjena da je zaboravila da krvari.
"Moraš da središ to. Dosta je za danas."
Strogo je rekao.
"Dosta je kada ja odlučim da je dosta."
PL se namrštila i peškirem pritisla ranu na struku.
"Povređena si. Dovešću doktora da vidimo jesi li povredila nešto što..."
"Osećam se isto kako sam se osećala pre petnaest minuta. Prekini da brineš."
Afroamerikanac je uzdahnuo i odmahnuo glavom.
"Molim te. Važno je."
PL odustaje pa pucne prstima ka momcima koji su čekali u nedaleko od njih.
"Sutra u isto vreme."
Klimnuli su pa zatvorili vrata za sobom. Afroamerikanac je seo do nje.

"Znaš da imam uhode u svakom sektoru posla tvog oca, zar ne?"
"Postala sam svesna toga kada si nagovorio 30% njegovih vojnika da krenu s nama."
Čovek je klimnuo glavom.
"Danas mi je neko javio da se pojavio neočekivani gost. Iris."
PL je trepnula, ali nije delovala iznenađeno.
"Mislila sam da će se pojaviti mnogo ranije. Ne znam šta ju je zadržalo.
"Nisi mi rekla da si je ostavila u životu."
"Nisam bila svesna šta sam uradila. Shvatila sam kada sam se vratila kod njega, ali bilo je kasno."
"Verujem da će je obučavati kao tebe."
PL je klimnula. Setila se prljave ćelije, groznog smrada, kredom nacrtanih prozora i grozne hrane. Skoro da joj je bilo žao. Skoro.

"Očekivala sam da će ga potražiti onog trenutka kada smo pobegli. Dugo joj je trebalo."
"Stvar je ozbiljna."
Afroamerikanac je stavio ruku preko devojčinog ramena zabrinuto.
"Sada nas traže i njegovi ljudi i osoba koja bi mogla da te dokrajči."
PL se ukočila pod njegovim dodirom.
"Ako tako zaista misliš onda si budala. Misliš da sam trenirala uzaludno jedanaest godina? Da bi neko samo došao i dokrajčio me kao da sam bezvredna buba?"
Viče. Ustaje sa klupe. Afroamerikanac i dalje mirno sedi.
"Naravno da to nisam pomislio. Samo sam rekao da bi ona mogla..."
"Da me ubije zato što sam ja nju, jelte, poštedela? Samo neka dođe! Oboje! Ovaj put neću oklevati."