Nazovem Aleksandru dok sedim na klupici u parku kao neki beskućnik.
-Ej šta je bilo?-javila se dobro je
-Dobila sam otkaz i sad sedim na klupici u parku nemam ni para za taksi.-žalim joj se kao i svaki put naravno.Za svaki slučaj šmrcnem.
-Ana dobro znaš da nepadam na tvoje fazone.Ne zajebavaj me radim.-uhh šta sad.Ona mene voli uradiće sve za mene beba moja.Odužiću joj se kad jednom postanem bogata.
-Ozbiljna sam.Dao mi je otkaz jer sam kasnila i to po 17 put.Mogao je da saceka 20 da bude okruglo-Aleksandra zna koliko mrzim svog šefa.Mrzim ga jer je debil.
-Jao Ana sta ću s tobom.Dođi kod mene u klubu pitaću mog šefa da te zaposli imapak nam trebaju konobarice.-To to nisam se nadala ali too!!
-Ou mislela sam da ces reci da dođem kod tebe da mi daš novac ali može i ovo.-kažem joj
-Hvala će biti dovoljno.A i trebaš da mi platiš sve dugove.-našalila se
-Znaš da ću ti vratiti sve kad postanem bogata.-šalimo se obe znam da nikad necu postati bogata.
-Da da.A to ce se desiti kad se udaš-ovo bi za neke zvucalo normalno ali ne i za mene.Šanse da se ja udam su jedan prema milion.
-Ha ha jako smesno.Ajde ćao sad da te ne smaram da i ti ne dobiješ otkaz.-stvarno ne želim da dobije otkaz nećemo imati onako dobar stan posle
-Ća...-prekinula sam joj pre nego što je rekla volim to da radim jer znam da ju nervira.
***
Konačno sam stigla do tog kluba,bole me noge.Klub je stvarno vau čak i danju radi.Sviđa mi se.Pokušam da prođem ali me obezbeđenje spreči u tome.
-Gospođice ali ne možete da uđete pre nego sto nam pokaže te ličnu kartu.-el me oni zajebavaju
-Da li ti ja ličim kao da imam 10 godina?-pitam ga bolje bi mu bilo da kaze ne.
-Ne ali takav je protokol.-uhh dobro.Kakvi smarači.Izvadim ličnu i pokažem im.
-U redu uđite-kaze mi ovaj tip skim se prepirem
-Hvala Bogu-kažem i konačno uđem pogledom potražim Aleksandru ali je nevidim.Proguram se malo od ljudi nisam znala da ih ima ovoliko danju koliko li ih je noću?Dođem do sredine i neko me uhvati za lakat,okrenem se da vidim ko je kad ono Aleksandra.
-Ćao-kazem joj slatko iako znam da će da viče na mene.
-Polazi-uh na drljala sam.Prođemo pored šanka i uđemo u neki hodnik zatim u Aleksandrinu kancelariju.
-Lepo ti je ovde i ti si danas sva lepa.Dušo sijaš.-kažem joj čisto da se smiri.Ona voli komplimente.
-Hvala.Da pređem na stvar.-uozbiljila se.Lele plaši me ovakva.
-Razgovarala sam sa jednim od šefova...-prekinem je jer sam zbunjena
-Ne razumem.Jednim od šefova?-zar ne maju svi jednog?
-Ovde imamo dva šefa.Tadiju i Mihaila oni su braća, obojica vode ovaj klub, imaju jos na milione drugih sopstvenih klubova po svetu.Ja sam razgovarala sa Tadijom i rekao mi je da dođeš da razgovaraš sa njim jer ne želi da te zaposli preko veze.Obojica to nevole.
-Uredu kad mogu da razgovaram sa njim.-ova super prošlo
-Mozeš odmah-superr
-Gde mu je kancelarija?Odvedi me kod njega nesposobna sam znaš i sama.-zna kakva sam.Prevrnila je očima i krenula prema vratima.Nije ništa rekla tako da pred postavljam da treba da je pratim.Potričim za njom da je stignem.Uspela sam da je stignem, ko bi rekao da ide brzo u onim štiklama.Stigle smo neke kancelarije na kojoj pise Tadija Kostić a preko puta njegove kancelarije se nalaze jos jedna vrata na kojima pise Mihailo Kostić.Aleksandra je pokucala na vratima i kad se čulo jedno "napred"ušle smo.Kancelarija je bila velika.Zidovi su bili beli,pod je bio u siviom parketu,dva mala kauča su bila sa strane i dva mala stočića ispred njih,odmah pravo je bio crni sto.Iza kog je na stolici sedeo zgodan,mišićav,plav muškarac.Lep je i sve to ali nije moj tip,moj tip je vise kao onaj kreten po kom sam prosula kafu,bio je visok sa smeđom kosom i crnim ocima ma odakle meni on,on je degenerik.Pred postavljam da je ovaj plavi Tadija.Pogledao je u Aleksandru a ona se zacrvenela,on se samo nasmejao oboje su se uozbiljili kada su skotali da sam ja tu. Biće između njih nešto kad kažem.
-Zdravo gospodine Kostiću.Ovo je Ana moja drugarica o njoj sam Vam pričala.-rekla je Aleksandra i opet se zacrvenela jer je ovaj gleda nekako čudno ne mogu da skontam.Moram to da ispitam.
-Zdravo gospođice Veljković.Zdravo i vama Ana.-sad sam skontala ona se pali na njega,pa čuj mu glas.
-Zdravo gospodine Kostiću-kažem kulturno
-Gospođice Veljković ostavi te nas nasamo.-kaze Tadija i ova se opet zacrveni.Da nije bolesna od njega.
-Naravno gospodine-kaze ova moja mala paprika mora ću da je ispitam.Juče raskinula sa dečkom a sad se crveni.Tu mi je nepto sumnjivo a on se samo smeši jer se ona crveni.Mora ću da saznam što pre.
YOU ARE READING
Kletva
RomanceAna je devojka u dvadeset sedmoj godini koja idalje nema ni dečka,verenika ili muža.Nju je proklela jedna njena drugarica jos kada su imale devet godina,rekla joj je da će svaka njena veza propasti,jer je ona njoj "ukrala" simpatiju.Ana je mislila d...