1.Posao

73 3 0
                                    

Nazovem Aleksandru dok sedim na klupici u parku kao neki beskućnik.

-Ej šta je bilo?-javila se dobro je

-Dobila sam otkaz i sad sedim na klupici u parku nemam ni para za taksi.-žalim joj se kao i svaki put naravno.Za svaki slučaj šmrcnem.

-Ana dobro znaš da nepadam na tvoje fazone.Ne zajebavaj me radim.-uhh šta sad.Ona mene voli uradiće sve za mene beba moja.Odužiću joj se kad jednom postanem bogata.

-Ozbiljna sam.Dao mi je otkaz jer sam kasnila i to po 17 put.Mogao je da saceka 20 da bude okruglo-Aleksandra zna koliko mrzim svog šefa.Mrzim ga jer je debil.

-Jao Ana sta ću s tobom.Dođi kod mene u klubu pitaću mog šefa da te zaposli imapak nam trebaju konobarice.-To to nisam se nadala ali too!!

-Ou mislela sam da ces reci da dođem kod tebe da mi daš novac ali može i ovo.-kažem joj

-Hvala će biti dovoljno.A i trebaš da mi platiš sve dugove.-našalila se

-Znaš da ću ti vratiti sve kad postanem bogata.-šalimo se obe znam da nikad necu postati bogata.

-Da da.A to ce se desiti kad se udaš-ovo bi za neke zvucalo normalno ali ne i za mene.Šanse da se ja udam su jedan prema milion.

-Ha ha jako smesno.Ajde ćao sad da te ne smaram da i ti ne dobiješ otkaz.-stvarno ne želim da dobije otkaz nećemo imati onako dobar stan posle

-Ća...-prekinula sam joj pre nego što je rekla volim to da radim jer znam da ju nervira.

***

Konačno sam stigla do tog kluba,bole me noge.Klub je stvarno vau čak i danju radi.Sviđa mi se.Pokušam da prođem ali me obezbeđenje spreči u tome.

-Gospođice ali ne možete da uđete pre nego sto nam pokaže te ličnu kartu.-el me oni zajebavaju

-Da li ti ja ličim kao da imam 10 godina?-pitam ga bolje bi mu bilo da kaze ne.

-Ne ali takav je protokol.-uhh dobro.Kakvi smarači.Izvadim ličnu i pokažem im.

-U redu uđite-kaze mi ovaj tip skim se prepirem

-Hvala Bogu-kažem i konačno uđem pogledom potražim Aleksandru ali je nevidim.Proguram se malo od ljudi nisam znala da ih ima ovoliko danju koliko li ih je noću?Dođem do sredine i neko me uhvati za lakat,okrenem se da vidim ko je kad ono Aleksandra.

-Ćao-kazem joj slatko iako znam da će da viče na mene.

-Polazi-uh na drljala sam.Prođemo pored šanka i uđemo u neki hodnik zatim u Aleksandrinu kancelariju.

-Lepo ti je ovde i ti si danas sva lepa.Dušo sijaš.-kažem joj čisto da se smiri.Ona voli komplimente.

-Hvala.Da pređem na stvar.-uozbiljila se.Lele plaši me ovakva.

-Razgovarala sam sa jednim od šefova...-prekinem je jer sam zbunjena

-Ne razumem.Jednim od šefova?-zar ne maju svi jednog?

-Ovde imamo dva šefa.Tadiju i Mihaila oni su braća, obojica vode ovaj klub, imaju jos na milione drugih sopstvenih klubova po svetu.Ja sam razgovarala sa Tadijom i rekao mi je da dođeš da razgovaraš sa njim jer ne želi da te zaposli preko veze.Obojica to nevole.

-Uredu kad mogu da razgovaram sa njim.-ova super prošlo

-Mozeš odmah-superr

-Gde mu je kancelarija?Odvedi me kod njega nesposobna sam znaš i sama.-zna kakva sam.Prevrnila je očima i krenula prema vratima.Nije ništa rekla tako da pred postavljam da treba da je pratim.Potričim za njom da je stignem.Uspela sam da je stignem, ko bi rekao da ide brzo u onim štiklama.Stigle smo neke kancelarije na kojoj pise Tadija Kostić a preko puta njegove kancelarije se nalaze jos jedna vrata na kojima pise Mihailo Kostić.Aleksandra je pokucala na vratima i kad se čulo jedno "napred"ušle smo.Kancelarija je bila velika.Zidovi su bili beli,pod je bio u siviom parketu,dva mala kauča su bila sa strane i dva mala stočića ispred njih,odmah pravo je bio crni sto.Iza kog je na stolici sedeo zgodan,mišićav,plav muškarac.Lep je i sve to ali nije moj tip,moj tip je vise kao onaj kreten po kom sam prosula kafu,bio je visok sa smeđom kosom i crnim ocima ma odakle meni on,on je degenerik.Pred postavljam da je ovaj plavi Tadija.Pogledao je u Aleksandru a ona se zacrvenela,on se samo nasmejao oboje su se uozbiljili kada su skotali da sam ja tu. Biće između njih nešto kad kažem.

-Zdravo gospodine Kostiću.Ovo je Ana moja drugarica o njoj sam Vam pričala.-rekla je Aleksandra i opet se zacrvenela jer je ovaj gleda nekako čudno ne mogu da skontam.Moram to da ispitam.

-Zdravo gospođice Veljković.Zdravo i vama Ana.-sad sam skontala ona se pali na njega,pa čuj mu glas.

-Zdravo gospodine Kostiću-kažem kulturno

-Gospođice Veljković ostavi te nas nasamo.-kaze Tadija i ova se opet zacrveni.Da nije bolesna od njega.

-Naravno gospodine-kaze ova moja mala paprika mora ću da je ispitam.Juče raskinula sa dečkom a sad se crveni.Tu mi je nepto sumnjivo a on se samo smeši jer se ona crveni.Mora ću da saznam što pre.

KletvaWhere stories live. Discover now