Kletva

10.

Tako napravila sam večeru taman da imamo.Stvari su mi stigle pre pola sata.Moram da se spremim za posao.Sada je 16:15 moram da stignem na vreme ne smem prvi dan da kasnim.To me podseti da moram da nađem i drugi posao.Spremiću nekoliko kombinacija pa ću se presvući tamo.Obući ću crni šorc i belu majcu,a poneću za žurku uveče mini šljokičasti šorc i crnu košulju koju ću vezati oko struka,dole ću iste patike,bele nike,samo te i imam.Šljokičasti šorc i crnu košulju sa stavila u torbu.Sad mogu da krenem na posao.

Pošto nemam para za taksi idem pešice.Jebemu život kad nemam para,a ne pada mi napamet da uzmimam pare od svog bogatog mužića kao neka sponzoruša.A ne neću sama ću zaraditi i postati bogata.

***

Konačno sam došla ispred kluba.Umorioa sam se.Zamalo i da me kuče pojede.Da nisam potrčala verovatno bi me pojelo.Nabijem ličnu kartu onom liku u facu i prođem.Što me podseti da treba da promenim dukumenta.Mada verujem da je Mihailo to uradeo.Krenem kod Aleksandre u kancelariju jer imam još petnaestak minuta do radnog vremena mada nema nikog.Uđem unutra i vidim kako radi nešto.Pokucam i ona podigne glavu sa papira.

-Ejjj–kažem

-Ejjj dođi sedi ajde.–kaže

-Imam još petnaest minuta do radnog vremena pa reko da popričamo malo.–kažem dok idem do malog belog kauča kog ima.

-Može ja sam raspoložena za razgovor taman da ti kažem nešto što niko ne zna.–odjednom se uozbiljila.

-Pa šta čekaš.Pričaj ženo!–kažem joj

-Pa......am....meni kasni.

-Šta ti kasni?

-Glupa si.Kasni mi menstruacija!–malo vikne ali ne pre jako

-Molim!Koliko?!–oh jebote biću tetka.

-Mesec dana.–kaže

-Aaaaaa.Biću tetkaa!!–skočim sa kauča pa onda zastanem

-Biću zar ne?Mislim mi nismo sestre ali biću?–pitam je

-Bože Ana ti kao da se ne sećaš šta smo se zaklele još kad smo bile male.Sećaš se kad smo se zaklele da će mo našoj deci pričati kako si im ti ili ja tetka.–da i to smo uradele.

-Dobro.Sećam se nego.El si uradela test?–pitam je.

-Nisam još treba da ga kupim.Na pauzi ću.–kaže

-A pregled?

-Zakazala sam danas u šest za svaki slučaj.–pametnica moja

-Okej ja idem stobom da znaš–pripretim joj kaži prstom.

-To se podrazumeva i istekli su ti petnaest minuta.Ajde sam mrš napolje.

-Jej biću tetka.Ubeđena sam.Ajde ćao.–kažem i izađem kada sam zatvorila vrata i okrenula se sudarila sam se sa nekim.Po mirisu to je sto posto Mihailo.

-Ćao–kažem kada se sklonim od njegovih mišićavih grudi.

-Da da ćao.–kaže i gurne me na stranu i uđe u Aleksandrinu kancelariju.Šta mu je?Što je ovako?Produžim do mesta gde je mikseta.Pustim neku laganu muzikicu i sednem na stolicu.Moram da umem avans od Tadije.Idem kod njega.Ustaneđ i krenem prema njemu.Pokucam i uđem.

-Ooo snajka gde si ti!–Odmah čim me je video je reko.Bože budale.

-Ćao Tadija.Došla sam nešto da te pitam.–kažem i sednem.

-Pitaj snajka slobodno.–o bože koliko je lepo kad te neko zove snajka.Ana bre.Razvodite se za godinu dana.

-Pa....am....Treba mi avans,pozajmica kako god.–mislim da je čovek ostao u šoku.

-Snajka da li ti znaš u opšte za koga si udata?–pita me

-Znam ali ne želim njegov novac.Ako ne želiš da mi daš novac snaći ću se.Nije problem. Naći ću drugi posao.I onako sam mislial– ako ne želi da mi da nemora.

-Moram prvo da pitam Mihaila nisam samo ja šef.Ali ti si sad njegova žena znači bogata si ne treba ti avans.Netreba ti drugi posao.–kaže.

-Ne moraš da ga pitaš ništa.Snaći ću se nekako drugačije.–kažem i krenem

-Izvini snajka ali imaš njegov novac.

-Ma uredu ja samo da pitam–kažem i krem prema vratima.Izađem i odem do svog mesta.Usput na upalim telefon da vidim poslove.

-Hmmm.....Čistačica...ummm...Neee.imam traume.Kuvarica....znam po nešto da skuvam ali ne........Konobarica.....e to može to znam najbolje da vidim kolika je plata.....Hejjjj–pričam sama sa sobom kad mi neko oduzme telefon.

Kao prvo ne plaćam te da se igraš na telefon dok radiš,kao drugo imaš ovaj posao ne treba ti drugi i kao treće sada si moja žena,znači ne treba ti ni avans ni posao ali dopuštam da radiš.–Mihailo je ispred mene i to namrgođen i ljut.Uhvati me za ruku i uvuče u svoju kancelariju.

-Ne treba mi tvoj novac sama ću zaraditi,ne trebaš mi ti.–kažem i pokušam da si uzmem telefon ali on ga podigne u vis.

-Ti si moja žena znači da si gospođa Kostić i da trebaš da trošiš moj novac!

-Pa šta ako sam tvoja žena ima da zaradim svoj novac.Ne treba mi tvoj novac.N-e t-r-e-b-a.–kažem mu.Udahnuo je duboko verovatno da se smiri.

-Ana slušaj sutra ti stižu dukumetna sa mojim prezimenom.Dobi ćeš kartice sa mojim novcem.Zarađivaćeš svoj ali ćeš imati novac.Ne treba ti drugi posao ni avans ni ništa.–kaže mi.To je sve vrlo lepo ali ja sam tvrdoglava.

-Lepo ti kažem ne treba mi tvoj prljavi novac!–izderem se na njega.

-A znači to je tebi smeta što je novac prljav!Što sam ja kriminalac!Znači to je.Jebiga.

-Ne nije to!!Ne smeta mi što si mifijaš!Meni je to čak i.......–zaustavim se.Ovo je otišlo predaleko.

-Tebi je to šta?–nasmeje se.

-Ništa.Poenta je u tome što ne želim tvoj novac ne želim da se milsli ili da misliš da sam sponzoruša jer trošim puno.–kažem

-Ne mislim da si sponzoruša to šta neko drugi misli me ne zanima a trebalo bi i tebe da ne zanima.–uzvati me za obraze.

-Uredu–kažem a on se nasmeje

-Sad mi odgovori na pitanje.To što sam ja mafijaš je tebi šta?–pita me i ja progutam knedlu.Drži mi glavu ne mogu da je spustim,tera me da ga gledam u oči.

-Meni je to lepo–slažem.

-Dušo nemoj da me lažeš lepo kaži.

-Ufff dobro meni je to ultra mega seksi.–kažem iznervirano i pocrvenim.Nasmeje se i udari nešto ne očekivano.Zalepi svoje slatke usne za moje i poljubi me,a ja uzvraćam.Podignem ruke do njegovog potiljka i umrsim svoje šake u njegovu kratku kosu.On spusti svoje ruke do moje zadnjice.Ljubimo se tako dok ne izgubimo vazduh.On prekine poljubac da bi uzeo vazduh a i ja.Gledamo se tako,još uvek drži ruke na moju guzu.

-Sećaš se našeg ugovora.–kaže i nasmeje se vragolasto.

-Sećam–kažem pa se i ja na smešim vragolasto.Opet me poljubi samo što me ovaj put podigne na njegov veliki crni sto.Ljubimo se tako a ond a on pređe na moj vrat........

*****

Kada smo se sredili u kancelariju upadne Aleksandra.Dobro pa smo se sredili na vreme.

-Ana jedva sam te našla.Idemo?–kaže Aleksandra dok nas gleda ne izmenično,malo u mene,malo u Mihaila.

-Da da.Vidimo se Mihailo.–kažem i povučem je za ruku i istrčimo iz kancelarije.

-Šta ovo bi?–pita me Aleksandra dok izlazimo.

-Ništa samo hodaj.–kažem.

-Kako ti kažeš–kaže.