Kletva

8.Mafijašš

-Šta je smešno?

-"Ne možeš da se zabavljaš sa mojim mužem,to samo ja mogu"–imitira me a ja pocrvenim i spustim glavu.

-Šta je bilo ženice?Malo smo se postideli?A?–uhvati me za obraze i podigne mi glavu.Kako se slatko smeje.Bože Ana neeee.

-Ne.To sam samo rekla da nebi pricala da sam ti lažna žena.Kad smo kod toga kad će mo se razvesti.–podignem glavu do pričam.

-Nismo ni jedan dan u braku a ti bi već da se razvedeš.

-Mihailo ozbiljno te pitam.–naljutim se.

-Što se mene tiče možemo još sad da se razvedemo ali novine su saznale a ja sam popularan čovek tako da će mo se razvesti za godinu dana.Sastaviću ugovor.

-Štaa!Novine su saznale.Jao bože moji će me ubiti.Da li u novinama piše da smo se venčali pijani?–pitam ga.Moji će me ubiti sekirčetom.

-Piše kako se Mihailo Kostić najveći strah grada oženio konobaricom i stavljena je naša slika iz opštine.–sranje sto posto su moji videli svaki dan čitaju novine.Nešto mi nije jasno.

-Zašto su napisali strah grada? –zbunjena sam zar on nije vlasnik kluba?

-Pa ženice moja vreme je da popričamo,usput će mo da se dogovoriti za ugovor pa ću ti reći zašto.–kaže i krene prema dnevnoj sobi,a ja krenem za njim.Seo je na ugaonoj a ja sam sela u fotelju preko puta njega.

-Pričaj–kažem mu

-Ukratko ja i moj brat smo kriminalci,mafijaši nazovi ti to kako god hoćeš.Nasledili smo to od oca,on je inače živ samo je otišao kao u penziju i pepustio nam posao.–kaže to opušteno.

-Ti si mafijaš?Mislila sam da si samo dobar frajer i vlasnik klubova.–nakezi se.Ana nisi trebala da kažeš da je dobar frajer sad mu je ego još veći.

-Misliš da sam dobar frajer?–oči mu se zacakle i nasmeje se tako je sladak.Ana nemoj.

-Samo si to čuo?Nastavi da pričaš.–izbegnem pitanje.

-Odgovori mi.–kaže namršteno.I tad je sladak.Dođavola Ana pekini.

-Neću.–kažem i prekrstim ruke na grudima kao neko malo dete.

–Odgovori mi!–vikne.

-Neću!–viknem i ja.On ustane sa ugaone i dođe do mene.Savi ruke na naslon fotelje i nabije mi se u facu.

-Odgovori mi ili ću da te udarim po tom tvom slatkom dupetu.–smiri se i kaže mi

-Neću da ti odgovorim.–i ja se smirim. On me uhvati za obe ruke i podigne.Odjednom osetim žar na dupetu.Krenem da ga udarim ali osetim jak stisak na ruci.

-Hejjj.To je bilo bolno–kažem mu ljuto iako me je ovaj njegov udarac napalio.

-Naravno da je bilo jako a sad odgovori pa kao ljudi da se dogovorimo oko ugovora.–kaže mi.I pusti moje ruke.

-Da mislim da si dobar frajer–spustim glavu i kažem tiho.

-Nisam te čuo ništa.–kaže mi skot jedan.

-Kažem.Da jesi dobar frajer!–viknem.

-E tako sad dođi.–kaže i povuče me kod sebe u krilo.

-Ejj reko si da razgovaramo kao ljudi ovako ne sede ljudi.–kažem mu i pokušam da ustanem ali me on drži čvrsto.Da nemogu da se maknem ni milemetar.

-Da jesam i razovara će mo samo što će mo da sedimo ovako.–kaže i nasmeje se vragolasto.I tako je sladak.Uff opet ja.

-Uff dobro–kažem a on se pobednički nasmeje.

-Ovako prvo nam treba jedan papir.–kaže.

-Uu znam gde ima papir i olovka vidla sam–kažem i pokušam da ustanem ali me on ne pušta.

-Mihailo pusti me da odem po papir i olovku.

-Dobro ali da se vratiš ovde.–kaže i pokaže na krtilo.

-Dobro-prevrnem očima i ako mi nekako prija da sedim u njegovom krilu.Ustanem i odem do mesta gde sam videla papir i olovku usput nađem i podlogu na kom će držati papir jer je sto nizak a i ne može samnom u krilu da piše na malom stolu.Vratim se nazad u njegovo krilonali slučajno sednem na njegovo izbočeno međunožje.Pocrvem po ne znam ni ja koji put.

-Ti to namerno.–keže mi pa me pomeri od njegovog međunožja.I predamnom popravi svoj problem u pantalonama.Moram da se setim šta se sinoć desilo.

-Ne i hajde evo ti počni da pišeš.–kažem i dam mu papir,olovku i postolje na kom će pisati.Uzmeto sve i počne da piše nešto.Posle pet minuta je završio.

-Napisao sam nekoliko pravila koja ako ti se ne svide,pepravi ih i usput dodaj svoja.–kaže nakon što završi i da mi papir.Čoveče za pet minuta je napisao skoro deset pravila.