05

11 2 0
                                    

Sedim u čekaonici i čekam je... čekam da otvori svoje prelepe braon oči... znam da ce preživeti... znam da ovo nije kraj naše priče,ovo je samo kraj prvog poglavlja... ili mozda cak i tek prve stranice...

*TIME SKIP*

Sedeo sam u kantini sam... iskreno i najbolje je da sedim sam... kad niko nije kao ona... a onda mi je neko prišao

-Yoongiya... pogodi ko je-

-pomeri se-
Hladno sam joj rekao

-zašto? Gde ti je Hanna?-
Samo sam ustao I izašao iz kantine,jer nisam mogao da trpim nikoga... cak I momke sam izbegavao... a onda se neko zaleteo na mene I oboje smo završili na podu

-YOONGIIII-
Hanna?!

-HANNAAAAA-
čvrsto sam je Zagrlio,izgleda da drugo poglavlje počinje...

-na smrt si me preplasila! Zašto si to uradila sebi?!-

-hajde da ne pričamo o tome...-
Oboje smo se podigli sa poda

-jel si bolje!?-
Klimnula je glavom sa osmehom,Zagrlio sam je još jednom čvrsto,a onda je zazvonilo,oboje smo krenuli u ucionicu

*DRUGI DAN*

Svidja mi se,i to priznajem sebi,znam da mi se svidja i to osetim... svaki put kad me zagrli osetim celi zoo vrt u stomaku,samo želim da osetim njene usne...

-Yoongi!-
Mama mi je mahala ispred očiju

-hmm? Da?-
Smejala mi se

-spremi se gosti nam dolaze uskoro!-
Ustao sam I izvadio svoje plavo odelo

-budi pristojan,okej?-
Klimnuo sam glavom I obukao sam se,prsnuo sam malo parfema na sebe a onda sam sišao,a onda sam video poznatu osobu.. Hanna?!

-Yoongi dušo dodji sedi pored Hanne,zvali smo je jer znamo koliko je volis-
Moja majka je imala osmeh na licu,prišao sam Hanni i čvrsto sam je zagrlio

-hoćete da jedete?-
Pogledao sam je sa osmehom

-jel si gladna?-
A onda se njen otac ubacio

-ne nije ne brinite jela je pre nego što smo dosli-
Smrtno sam ga pogledao,uzeo sam je za ruku I odvukao je gore

-Šta se dešava sa tvojim ocem?-
Ponovo me je zagrlila

-Yoongi oni su razlog zašto sam ono uradila sebi-
Povukao sam je za sobom,Seo sam na krevet a ona je u moja krila

-nemoj da si tužna zbog njih,doneću ti posle da jedes...-

-ne ne... nemoj..-
Svo vreme me je grlila bez prestanka

-hoćeš da idemo u setnju?-
Klimnula je glavom

-okej,hajde-
Opet sam je čvrsto držao za ruku I sišao sam dole

-mama idemo ja I Hanna u setnju-
Pre nego što je iko ista rekao izleteli smo iz kuće

-pa... jel si bolje?-

-jesam kada vidim tebe-
Oboje smo imali osmehe

-kajem se što sam te Mučio po skoli...-
Seli smo na neku klupicu

*TIME SKIP*

Hanna's pov

Došla sam u skolu I... imala sam sta da vidim... Yoongi se smeskao sa drugom devojkom,samo sam im prišla i smrtno odmerila devojku,a onda sam Pogledala u Yoongija

-cao malecka,upoznaj novu ucenicu-

-da kako god kreci-
Uhvatila sam ga za kragnu i uvukla u učionicu

-ma ko je to meni ljubomoran-
Cupkao mi je obraze,Seli smo na naše mesto a onda je ta kucka prišla

-Yoongi mogu li da sedim sa tobom,jer si jedini kojeg znam-
Samo sam ih Pogledala ljuto i podigla sam se sa mesta,uzela sam svoje stvari i Pomerila se na drugi sto,ona je pobednički sela pored njega,Izvadila sam svoje knjige i sok koji mi je Yoongi kupio,otvorila sam ga I samo napravila ljuti eye contact sa Yoongijem

Ja pojma nemam sta vise da pišem ovde tako da ako napišem nešto glupo ja se izvinjavam,i da ako ima gramatičkih grešaka ti je zato što mi se tastatura drogirala
Vot/com

PROVEREN | Min Yoongi| ne zavrsenaTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang