Marjan:"Ko si ti? Ti nisi odavde... ne ti nisi uopste iz ovog sveta..."
Ognjen:"Ah sta god. Zavrsicu sa njime, kao i sa Sigrom."
Nikola:"Ovo je cudno, osecam se cudno pored ovog lika... sta je on?"
Ogavan krik se cuo, prodirao je duboko u njihove usi terajuci ih da vriste od bola. Ognjen je ostao pribran, spreman da se dokaze jos jednom. Danilo je izlecio Marjana i Nikolu, ali nije imao vremena da izleci Doggovu Keru. Danilo je pao u nesvest od umor. Ognjen se spremio za napad. Krenuo je da zakoraci ka ovom stvoru, ali pre nego sto se pomerio i milimetar, leva noga mu je bila na drugom kraju raja. Ognjen je vrisnuo od bola. Ovakvu ranu jos nije zadobio. Bio je u gorim situacijama, ali ovo ga boli vise nego ista. Taj stvor je samo stajao i gledao u njega. Marjan polako sklapajuci kockice zakljucivsi da ovo nije ni covek, ni bog, ni andjeo, niti obican demon. Ovo je nesto skroz novo iz drugog sveta. Stvor je poceo da prica u nekom cudnom jeziku, ali ga niko nije razumeo.
???:"ᛞᚱᛖᚡᚾᚨ ᛋᛏᚡᛟᚱᛖᚾᛃᚨ ᚡᚨᚾᛃᛋᚴᛟᚷᚨ ᛈᚨᚴᛚᚨ... ᚡᛁ ᛋᛏᛟ ᚲᚢᚡᚨᛏᛖ ᛃᚨᛞᚾᛖ ᛒᛟᚷᛟᚡᛖ ᛉᛖᛗᛚᛃᛖ... ᛋᚴᚱᛖᚾᛁᛏᛖ ᛈᛟᚷᛚᛖᛞ.... ᚡᚱᚨᛏᛁᛏᛖ ᛋᛖ ᚾᚨᛉᚨᛞ....."
Marjan:"Sta prica ovaj? Zasto zvuci tako demonski... sta je ovo koji djavo?"
Nikola:"Mozda je neka vrsta magije? Strah? Zar nema bog straha?"
Marjan:"Sta god da je ovo... to nije strah... ovo se ne moze recima opisati..."
Ognjen:"Odneo mi je nogu... ali i dalje imam jos jednu. To mi je dovoljno."
Ognjen se skupio i povratio nadu. Ali uzalud. Krenuo je na ovo bice iz drugoga sveta, pobeda mu je bila na umu. Umesto pobede, Ognjena je docekao poraz. Ognjen je bio prsecen preko grudnog kosa. Sa ogromnom otvorenom ranom, Ognjen je i dalje bio ziv. Ali brzo je umirao. Lajf je vodio vrhovnog boga nazad ka ostalima kada je zastao.
Lajf:"Sta je ovaj smrad? Ovo do sada nisam osetio... moja povezanost sa univerzumom mi govori da sta god da je doslo na bojno polje, ne da nije covek, to je nesto gore od svakog demona u postojanju. Ovo je nesto gore od same smrti. Sta moze ovo da bude?"
Cedomir:"Nisam siguran, citao sam o slicnim pojavam u brojnim knjigama, ali ovo je samo strah i ocaj. Sta je ovaj stvor koji nas ocekuje... da li je uopste moguce definisati ga?"
Lajf:"Ako si ti zbunjen, mi smo gotovi..."
Stigli su kod ostalih, morbidan i bizaran prikaz pred njima. Svi, svi su bili razbacani po gradu, njihova tela sva izlomljena i isecena, i dalje svi oni jedva na zivotu. U centru svega stajala je figura, gledala je ravno napred, ka nicemu. Cedomir je upitao ko je to, odgovora nije bilo. Nakon odredjenog vremena, cuo se opet vrisak, ovaj put mnogo gori i mnogo vise agonije uneto u njega, svaka osoba koju je ubio, cula se iz tog vriska. Bezbroj glasova se culo, raj je poceo da truli od same zelje za krvlju koju ovaj stvor emituje. Cedomir je znao samo jedno. Nema sanse protiv ovog stvora. Nema niko koga poznaje, bas niko. Ovo bice je ponovilo isto ono sto je reklo i malopre.
???:"ᛞᚱᛖᚡᚾᚨ ᛋᛏᚡᛟᚱᛖᚾᛃᚨ ᚡᚨᚾᛃᛋᚴᛟᚷᚨ ᛈᚨᚴᛚᚨ... ᚡᛁ ᛋᛏᛟ ᚲᚢᚡᚨᛏᛖ ᛃᚨᛞᚾᛖ ᛒᛟᚷᛟᚡᛖ ᛉᛖᛗᛚᛃᛖ... ᛋᚴᚱᛖᚾᛁᛏᛖ ᛈᛟᚷᛚᛖᛞ.... ᚡᚱᚨᛏᛁᛏᛖ ᛋᛖ ᚾᚨᛉᚨᛞ....."
Cedomir:"Sta je ovo... sta to treba da znaci?"
Lajf:"Razumes ga?"
Cedomir:"Ovo je drevan jezik koji se ne izucava vise, znam sta govori, ovo nema smisla.... ovo moze da znaci samo jedno.... on je jedan od drevnih bica citavog postojanja. Ne znas kojoj rasi pripada, niti odakle je. Znam samo da je nevolja."
Lajf:"To mi bas zvuci onako... fino... Da li mozemo da ga nekako oteramo? Nesto da mu damo?"
Cedomir:"Bojim se da ne. Ali mogu da pokusam da pricam sa njim."
Cedomir i monstrum su razgovarali. Lajf nije mogao da razume ni rec. Svaka recenicu koju ovaj stvor izusti, cedomir postaje sve zgrozeniji i zabrinutiji. Odjednom jato vrana je sletelo u raj, i stvor je nestao.
Cedomir:"POZURI! POMOZIMO TVOJIM PRIJATELJIMA!"
Trcali su napred sakupljajuci ih, svaki od njih imao je gadnu scenu da dozivi, i ako su se borili hiljadama godina, obojica su povratili od gadjenja. Sve sto im je bilo na umu su bili strah, ocaj, strah, ocaj, strah i ocaj. Ne znajuci sta je to bilo, Cedomir se fokusirao na problem ispred njih. Koristeci svoju magiju vere i svoje bozanske moci, izlecio ih je sve, ali nije mogao da im vrati izgubljene delove tela, Ognjen bez noge, Nikola bez ruke i Marjan prakticki bez icega, svi su gledali u pod.
Ognjen:"Zar ne mozes da mi vratis nogu?"
Marjan:"Ja ne mogu da izlecim svoje noge i ruku, mislim da smo prokleti."
Cedomir:"Tacno tako, ja nemam moc da maknem ovako veliku kletvu, zao mi je."
Ognjen:"KO MOZE DA JE MAKNE?"
Cedomir:"Bojim se da ne postoji osoba, vec mesto. Tacnije vise njih. Elementarno-prirodni svetovi."
Ognjen:"Kako da dodjem do njih?"
Cedomir:"Imas puteve ispod povrsine raja, odvescu vas tamo posle, prvo da vam se zahvalim sto ste spasili raj."
Ognjen:"NEMAS TI MENI STA DA SE ZAHVALJUJES! DA JE OVAJ STVOR OSTAO OVDE, BOG ZNA STA BI SE DESILO!!!! DA LI TI IZGLEDAM KAO DA SAM ISTAO URADIO NJEMU?"
Cedomir:"Nisi, ali si Sigra ubio, i vratio si mir u svetu. Hvala ti."
Ognjen je bio vidno uznemiren cinjenicon da je bio nadjacan od strane nekoga, koga ni ne moze da definise. Ali nije gubio nadu, oko njega se stvorila ljubicasta ubilacak aura, puna ega i ponosa.
Ognjen:"Drugi put, DRUGI PUT CE PRICA BITI DRUGACIJA! IDEMO U TE SVETOVE CEDOMIRE! VREME JE DA SE VRATIMO TRENINGU STO PRE MOGUCE!"
Cedomir:"Naravno, ali prvo, idemo u pakao. Moram da proverim nesto sa Zodom, idete i vi sa mnom. Mislim da je pod moranje."
Marjan:"Sta ce ti Zod?"
Cedomir:"On zna sta je ovo bilo, on zna ova stvorenja. Znam da je pominjao nesto ovako slicno, i to je nazivao bajkom. Ali ja sada verujem, verujem da je negde tamo, svet pun ovih groznih monstruma."
Ognjen:"Saznacu sve o njima, osveticu se, tako mi mog ega!"
Nikola:"Dosli smo ovde, ocekivajuci lagani rat. Izasao sam kao invalid, a moji prijatelji polu mrtvi. Doggovs Kera se jos nije probudio. Izneo je poslednje 2 borbe. Hvala mu."
Ognjen:"To je moj ker. Idi pusi kurac tvom glupom zmaju."
Smejajuci se, svi su bili srecni sto su preziveli, ali nikada nece zaboraviti ovaj susret. Sa novim nadama i verovanjima, oni su spremni da idu dalje!
