𝑵𝒂𝒔𝒆𝒍𝒊 𝒏𝒂 𝒍𝒋𝒖𝒃𝒂𝒗🖤

XIV

Univerzum se odlično zabavljao u poslednje vreme posmatrajući moj život. Mislim da je danas posebno uživao dok je posmatrao kako moje zamisli padaju u vodu. Izreka da se Bog smeje dok ljudi prave planove bila je nažalost istinita i zato sam na suvozačevom sedištu sedela trudeći se da sakrijem napetost

- Nadam se da nisi isplanirao da idemo negde da jedemo - rekla sam najzad sedeći ukočeno poput lutke. Plava tkanina bila je zategnuta toliko da sam svakog trena prstima napipavala da li su svi šavovi čitavi

- Šta se dešava? - pitao je zbunjen a ja sam zaustavila uzdah koji je krenuo plašeći se da bi i on mogao da dovede do paranja slabih šavova

- Dešava se da sam se jedva uvukla u ovu haljinu jer mi nije palo na pamet da je probam sve ovo vreme i zato izgledam smešno

- Izgledaš neodoljivo u njoj ali ako ti je neudobna možemo da svratimo do tebe da se presvučeš. Ionako sam tvoje najlepše i najprivlačnije izdanje već video

- Kada?

- Sećaš li se kad si u vašoj bašti pokušavala da očistiš karmin koji sam ti razmazao? - klimnula sam glavom - Tada. Prvi put sa mnom nasamo nisi pokušavala da se predstavljaš bezobrazno i hladno, bila si iskrena. Crvenih obraza, razmazanog karmina i pomalo čupava. I da, nameravao sam da odemo na ručak

- Onda ćemo morati da promenimo plan ili da odemo do mene da presvučem. Ova haljina neće izdržati čašu vode, o hrani da ne govorim - rekla sam mršteći se a njegova ruka našla se na mojoj butini koju je ova haljina jedva dopola pokrivala dok stojim

- I bolje je što je tako. Ovu haljinu sam ti poklonio nadajući se da ćeš je nositi samo za moje oči i da nećeš imati ništa ispod nje - rekao je a ja sam podigla obrvu

- Obećala sam ti samo ručak, Konstantine

- Želećeš mnogo više Kasija - rekao je skrenuvši ka mojoj zgradi  a mene je izdao osmeh. Jedina razlika bila je što ovog puta nisam morala da ga sakrivam jer sam zaista bila spremna da dišem punim plućima sa ovim čovekom

- Toliko mi je krivo jer je ona haljina imala sentimentalnu vrednost i želela sam da joj dodam na značaju tako što ću je obući za naš prvi sastanak ali ne može. Ne može kad sam zaboravila da sam tu haljinu šila za modele - rekla sam dok mi je vezivao traku oko vrata. Crna haljina koju sam toliko volela i retko nosila bila je prva koja mi je pala na pamet kada sam shvatila da je moj plan neslavno propao

- I bolje. U ovoj haljini si sedela kada sam ti prišao u onom restoranu - poljubio me je u rame i seo na otoman koji sam kupila kao prvi komad nameštaja za ovaj stan

- Tvom restoranu. Kada sam saznala ko si, povezala sam nekoliko tačaka a jedna od njih je bila i ta - nasmejao se a ja sam u belu satensku tašnu prebacivala stvari iz prethodne koja je išla uz plavu haljinu - Neka pitanja ću ti postaviti tek kasnije ali ovo moram odmah da znam, kako si znao?

- Šta?

- Da bih volela da posedujem svoju prvu haljinu

- Nisam znao za to, znao sam samo da želim da ti poklonim nešto posebno, nešto što će te uvek sećati na mene. Igrom slučaja, Hana je bila voljna da mi pomogne i rekla je kako misli da bi volela da imaš nešto što si pravila za druge. Ja sam inače nameravao da ti vrlo neoriginalno kupim neki nakit ali je njena ideja bila hiljadu puta bolja. Onda su zaposlene u tvom ateljeu želele da mi pomognu i tako sam na kraju znao šta i gde da tražim

- Ovo je prva moja stvar koju imam. Stvar iz kolekcije. Obično se svi ti ekskluzivni komadi prodaju - rekla sam a on me je odmerio osmehujući se - Zadovoljan?

- Oduševljen. Hoćemo li?

Dvadeset minuta kasnije, iz sale u kojoj smo sedeli sami, panorama grada pružala se kao na dlanu. Znala sam da se postarao da budemo sami i cenila sam to jer sam znala da će ovo biti samo naš trenutak

- I, koja si to pitanja želela da mi postaviš?

- Zašto ja? Nisam bila jedina na odmoru, nisam bila ništa posebno, zapravo sam bila vrlo mrzovoljna i neupadljiva. Dakle, zašto ja?

- Bila si jedina koja me je ludački privlačila. Ka tebi me je privlačilo nešto što nisam mogao da objasnim sebi a onda si svukla gornji deo kupaćeg gledajući me pravo u oči i znao sam da imaš dovoljno hrabrosti da mi pariraš. Ne jer sam strašan nego jer sam nemoguć

- Naivno, jer sam ja od detinjstva smatrana najproblematičnijim detetom u svojoj porodici. Podsećam, imam tri brata. Tvoj red

- Da li si stvarno želela da odem onda kada smo se sreli u Nestorovoj firmi?

- Ne. Čak ni dok sam bila besna na tebe nisam želela da odeš. Jedino što sam želela je da nam bude lakše a nisam shvatala da sve teškoće potiču od mene - kratko sam se osmehnula a on me je zagrlio pogledom. Tek tada shvatila sam koliko puta me je gledao tako dok sam držala pridike ili bespotrebno pokazivala zube - Kako si znao da volim orhideje?

- Nestor ti ih je kupio kada si otvarala salon. Pošto smo zajedno došli i pošto sam kasnije shvatio ko si, zapamtio sam taj detalj. Jesi li ih stvarno sve bacila?

- Samo prvih par jer sam se plašila da ću pogubiti sve konce iz ruku. Posle sam ih držala dok potpuno ne svenu i ne požute. Kad si shvatio da se vezuješ? - pogledala sam ga direktno u oči strepeći od odgovora a on me je blago uhvatio za ruku

- Nakon one svađe. Želeo sam da ti iste večeri dođem na vrata ali sam ih nekog razloga verovao da ti treba prostora i vremena. Kad si ti shvatila?

- Kad si rekao da ćeš se vratiti u Grčku. Mislila sam da se šališ a onda sam prestala da dobijam orhideje i posvete na njima koje su mi ulepšavale dan, prestala sam da dobijam poruke koje su mi govorile da neko vidi više od toga kako izgledam i shvatila sam da bih mogla bez svega toga po cenu da budeš blizu. Onog dana kad si mi rekao da ne znam šta želim istina je bila da sam znala ali da sam iz straha radila potpuno suprotno.

-  Znao sam. I kad si rekla na svom rođendanu da nemaš više šta da daš želeo sam da ti kažem da grešiš. Drago mi je što si shvatila da si više nego dovoljna i da u tebi postoji toliko toga

- Hvala ti. Međutim, imam pravo na bar još jedno pitanje

- Imaš prava na koliko god pitanja želiš, imaš prava da znaš sve

- Sve? - pitala sam zabavljeno a on je klimnuo glavom ljubeći mi ruku - To ću imati na umu međutim, ima još par misterija koje moram sada da rešim. Kako si se dokopao mog broja?

- Onaj menadžer u tvom salonu? Kukavica. Bilo je dovoljno da zapretim da ću lično upasti u atelje i napraviti haos da bi mi dao broj

- Sumnjala sam na Novaka. On je za te stvari vrlo nonšalantan za razliku od Aljoše i Nestora koji su paranoični

- A Despot?

- Despot je moj mlađi brat. U njegovom slučaju sam ja Nestor. Inače, rekli su mi da ti poželim sreću i citiram "trebaće mu živci kao konopci da izađe na kraj s tobom". Toliko o svemu

- Imaću to na umu - rekao je ponovo mi poljubivši ruku a ja sam se smejala shvativši da sam po prvi put u muškarcu pronašla dom. Otkako sam bila načisto sama sa sobom, nisam se plašila da se ponašam onako kako me vode osećanja i zato nisam mogla da se otrgnem osećajima mira i topline koji su me kraj Konstantina ispunjavali. I možda ne mogu da predvidim da li smo zauvek ili za sada ali sam znala da ću se osećati ispunjeno dokle god bude trajalo