Zamrsena osecanja

Porodicni odnosi

Kada zavrsim sa poslom odlucim da odem do Matijasove kancelarije i proverim da li je otisao kuci. Zelala sam da mu se zahvalim na obroku.

"O tu si i dalje", promrmljam dok otvaram vrata.

Zastanem kada spazim smedjeg decka na stolici pored. Osmeh mi automatski spadne sa lica. Alek. Sta on dodjavola trazi ovde?

Okrene se prema meni i odmeri, a zatim se nasmeje.

"Vidim da skupljas moje zaposlene. Nije lepo prisvajati tudje, dragi brate", obrati se Matijasu.

On se namrsti i prebaci svoj pogled na mene. Posmatrala sam ih sve vreme zbunjeno. Jesam li ja to dobro cula ili ga je nazvao bratom?!

"Sacekaj me ispred Laura, brzo cu", izgovori ozbiljno

Nesposobna da kazem bilo sta samo pogubljeno klimnem glavom i izadjem iz kancelarije.

Odem do svoje i zatvorim vrata. Pocnem se setkati u krug.
Jebote, kako je mogao da mi ne kaze tako veliku stvar?!
Precutao mi je onaj dan u kaficu sve to.
Neki osecaj razocarenja se iz nepoznatog razloga prosiri niz moje telo.
I zasto ga ja uopste cekam sad? Idem kuci

Iznevirano izadjem iz kancelarije i zaputim se ka izlazu kada zateknem njega u hodniku.

"Taman sam krenuo po tebe", izgovori kada dodje do mene.

"Uzalud bi dolazio", promrmljam iznervirano dok nastavljam da hodam svojim putem.

On zastane.
"Sta sam sad uradio?", upita zbunjeno te krene da me prati i ide za mnom.

"Ne mogu da verujem da mi nisi rekao da ti je Alek brat!", vrisnem na njega kada izgubim strpljenje.

"Laura ja..", pokusa da me zaustavi.

"Mogao je da me siluje, a ti si mi precutao da ti je brat! Samo kako bi dobio jebenog radnika i popunio mesto u firmi! Znas sta, ne zelim da radim za tebe!",  rekla sam mu  sve sto mi je u tom trenutku palo na pamet. Osecala sam se glupo i iskorisceno.

Nisam ni primetila da smo stigli na parking kada me je povukao za ruku i pribio uza zid. Jak miris njegovog parfema me opije i zbog blizine nasih tela ucutim na momenat.
Skrenem pogled kako ne bih gledala u njega.

"Nije to sto mislis", tiho promrmlja.

Ironicno se nasmejem.

"Nikada te ne bih zaposlio da nisam detaljno pregledao tvoj CV, pogotovo te ne bih zaposlio iz tog razloga. Ja nisam Alek. Veruj mi..", potisteno kaze.

"Kako da ti verujem? Ni ne poznajem te"

"Onda dozvoli sebi da me upoznas. Bez predrasuda i ostalih stvari", pokusavao je da me ubedi.

"Ne znam ja..covece pocela sam da radim za tebe a nisam ni znala kako se prezivas", izgovorim u neverici.

"Bukumirovic", prekine me i pogleda u oci.

"Ali Alek se ne preziva..", zbunjeno pocnem mrmljati sebi u bradu dok u glavi sklapam kockice.

"Znam", mucno uzdahne.
"On je moj polubrat", doda tise i malo se odalji od mene praveci mi prostor da prodjem.

I mogla sam, mogla sam da se sklonim od njega, odem kuci i ne vratim se vise nikada u firmu. Ali sam ostala, zelela sam da cujem celu pricu i kako on kaze dam sebi priliku da ga upoznam.