Priča o Leptiru

Part 5.

Vukašin je čašu vode spustio pored paketa maramica. Sproveo me je do svoje sobe, i tu smo već skoro pola sata. Kada je video koliko sam se rasplakala uspaničeno me je odvukao u sobu. Njegova majka se u početku protivila mojoj poseti, jer Vukašin jeste bio kažnjen zbog sinoćne male epizode ali kada je videla da sam zaista neutešna i kada je Vukašin rekao da su porodični a ne ljubavni problemi, popustila je i dozvolila da se zadržim neko vreme.

"Jel si se malo smirila?" Seo je pored mene i potapšao me po glavi.
"Nisam kuče.." Šmrcnula sam.
"Definitivno ti je bolje." Prošao je do svoje stolice i zavalio se u nju.
Prošlo je još nekoliko trenutaka prijatne tišine između nas, ispunjavalo ju je samo moje povremeno šmrckanje.
Premišljala sam se da li sam zaista spremna da mu kažem zašto sam ovde. Srećom on nije navaljivao, i ubrzavao moje donošenje odluke.

Nije ništa strašno, ništa veliko... Mislim jeste, proterana sam, u smislu mog oca. Ali imam osećaj da možda previše dramim oko cele situacije.. I možda će me on i ostali osuđivati kada saznaju celu priču. Možda ne treba da ih mešam u to?
Progutala sam knedlu i počela.
"Zbog momka je..."
"Šta?" Okrenuo se ka meni.
"Pa cela drama... Zbog lika.. Mislim nije drama samo je.."
"Teodora, opusti se. Ja te neću osuđivati. Koliko god ti misliš da je problem velik ili mali tvoj je. I ti se nosiš sa njim najbolje što umeš. Čak i to što želiš nekome od nas da ispričaš je zaista velik korak."
"Na početku godine.. Dobili smo novog profesora engleskog.. Preselio se u naš grad sa mlađim bratom, koji je krenuo sa nama u razred... Ako krene priča da te smara, ili poželiš da ubrzam samo reci. Ja ću svakako skratiti."
"Teodora...."
Blago mi se nasmejao i ohrabrio da nastavim dalje..

Pre godinu dana:

"Jel si videla njegovog brata? Totalno me je odmeravao."
"Mhm..." Nastavila sam da radim svoj domaći povremo slušajući kako nju svako želi.
Ema i ja smo sedele u Biblioteci, tu provodimo vreme posle časova kad ne možemo da idemo kod mene.
"Ti ne misliš ono što je ona muškarača rekla?" Pitanje me je iznenadilo i izvuklo iz mojih misli. Zbunjeno sam je pogledala.
"Ko? Gabrijela?"
"Mislim da je ona ta koja se loži na tebe. Pa samo svoje odvratne misli projektuje na mene."
"Odvratne?" Pogledala sam je zbunjenenije. Ne znam koji deo joj nije tačno odgovarao. Što ju je optužila da krade moje momke ili da se loži na mene.
A svašta se priča po školi o njoj, i to svi znaju ali ja biram da ignorišem veliku većinu tračeva.
"Šta hoćeš da kažeš, da se i ona tebi sviđa? Hoćete sad biti srećan lezbejski par? Odvratno."
Zabacila je kosu iza ramena i vratila se svom domaćem. To je znak za završetak razgovora, njena je poslednja i u njenoj glavi je njen sagovornik ponižen. Samo što mene njena homofobija nije pogađala, već nešto drugo..
"Moram priznati da je baš hot, možda i pokušam nešto sa njim." Podigla je pogled ka meni.
"Profesor?"
"Ne, njegov brat."
"Videla si da je mene odmeravao ceo čas." Izvila je jednu obrvu.
"Pa šta, ti si svakako zauzeta a ja sm tako usamljena ovih dana. I šema bi mi prijala."
"Mislim da si nezrela za njega, ali naravno. Ti i Gabrijela balavite za njima. Ja imam bitnija posla."

"Čekaj. Znači imala si drugaricu koja se ložila na tebe?"
"Šta, ne.. Tehnički ne. Taj deo te zanima...?"
Zarumeneo se i sklonio pogled "ne..Nastavi."
"I ja sam odlučila da budem koketna, da flertujem, da pokušam da ga zavedem. Iz prve nisam imala ništa u cilju osim da stavim Emi do znanja da nije centar sveta, da je ne gledaju svi, da je ne žele svi... Ali sam se zaljubila. Pre njega, i jače od njega. Naše učenje je postalo češće, dolazila sam sve ranije u školu i ostajala sve duže da bih provodila što više vremena sa njim. Iz prva nije obraćao pažnju ma mene, ali posle nekoliko dana sam primetila da nam se pogledi češće sreću, i da me očekuje ranije."
"Čekaj, izvini. Ne kapiram zašto ste blejali u školi?"
"Pa dolazio je sa bratom, a sa njim se i vraćao. Pa je uvek čekao da on završi sve poslove pre nego što su mogli da krenu. A ja sam se sve češće prijavljivala da radim u biblioteci za dodatne bodove. Tu ga je čekao.. I sve je počelo kao slučajno..."

Pre godinu dana:

"Čekaj, Stvarno se viđate, zvanično?"
"Zašto bih te lagala pobogu?"
Ćutala je, ali po glasu sam videla da me osuđuje, što nije čudno za nju. Ljutila se ako sam odbijala momke za koje je ona mislila da su pravi za mene ili kada sam bila sa momkom koji se njoj ne sviđa za mene.

Dani su se pretvorili u nedelje, a nedelje u mesece. Ja sam pokušavala da ozvaničim našu vezu, ali je on želeo da ostane tajna. Nije mi bilo jasno zašto, ali se nisam bunila. Nisam se nikada pre osećala tako sa nekim u vezi... Ubrzo sam saznala zašto sam morala da budem tajna.

"Teodora, nije me briga kako me ti vidiš i šta tačno misliš o meni. Ali kakva god da sam, ja sam ti drugarica." To poslepodne je Ema sela pored mene i Gabrijele u biblioteku. Posle nekog vremena sam krenula da je izbegavam i da provodim minimalno vreme sa njom. Nije mi bilo jasno zašto se i dalje družim sa takvom osobom i želela sam da prestanem.

Obe smo je pogledale zbunjeno, pogledale jedna drugu pa se vratile na nju. Zanima me na koji način će sad ovo okrenuti u svoju korist, i šta ima u planu.
"Naravno Ema." Rekla sam sarkastično.
"I znaš da želim da te zaštitim?"
Nesigurno sam klimnula glavom, da me zaštiti je previše oštra reč.
"On nije dobar za tebe, i nije iskren prema tebi."
Prevrnula sam očima "opet ti o tome, Ema, on nije zainteresovan za tebe, imaš momka a ja sam srećna sa njim. Dobro nam je ovako."
Ugrizla je usnu i pružila mi svoj telefon. Pogledala sam u ekran i osetila kako mi se ledi krv u venama.
"Jel to...?" Prošaputala je Gabrijela pored mene.

Moj tajni momak, sa svojom tajnom devojkom u našoj učionici... Sa profesoricom hemije, u ljubavnom zagrljaju. Mučnina mi se stvorila u stomaku. Ne zmam zašto sam očekivala da je bolji, da je drugačiji.. A on me vara i to još sa njom.
"Čekaj, Tea jel si ti spavala sa njim...?"
"Jeste.." Pre nego što sam ja stigla da odgovorim Ema se ubacila. Više ih nisam slušala, pogledala sam vreme na videu i skočila od stola.
"Teodora, stani! Kreni za njom napraviće sranje!"

Otrčala sam do učionice i počela da lupam na vrata. "Otvori vrata znam da si unutra!"
Posle nekoliko trenutaka ona mi je otvorila vrata, sva rasčupana sa pogrešno zatvorenom košuljom. Pogledala sam preko njenog ramena i videla njega. Panika ga je hvatala.
"Teodora.."
"Ja ti nisam dovoljna?" Pitala sam sad već kroz suze.
"Tea." Gabrijela me je uhvatila za ramena i počela da me vuče odatle...

"I to je poslednje što se sećam jer sam dobila mali nervni slom."
"Znači bivši te je prevario sa vašom profesoricom hemije.... Kako si ti tačno fasovala zbog toga..?"
"I keyed his car... Pa me tužio, pa se pročulo što smo radili po školi. Moj otac se zgrozio, i odlučio da me se odrekne putem novina otprilike. I da bi me sklonila njemu sa očiju mama me poslala ovde.."
"Sranje... Žao mi je što si prošla kroz sve to." Prišao mi je i čvrsto đe zagrlio.
"Okej je, sad sam bolje. Lepo mi je ovde, navikla sam na vas šmokljane." I zaist jesam.
"Ali što ti onda ne pričaš sa tom Emom?" Odmakao se od mene.
"Kako ti to znaš?"
"Video sam da joj odbijaš pozive."
"Njuškalo.... Možda sam samo želela da popričam sa njom bez vas?"
"Ovoj drugoj se javljaš..."
"Ej, jedna po jedna tajna. Nemoj sad da preterujemo."

Nisam se osećala potpuno lakše, jesam u nekom smislu, ali ne onako kako sam zamišljala. I sad mi je lakše kad on zna, jer sam sigurna da mogu da mu verujem i poveravam takve stvari. Nije osuđivao ni mene ni mog bivšeg... Problem je što ne zna celu istinu. Jer ja nisam bila potpuno iskrena sa njim...