Nevolja (Harry Styles FanFiction)

4. poglavlje

,,Kuda si krenula, ljubavi?" pitao je sa hrapavim glasom.

,,Da pobegnem od tvog dosadnog prijatelja koji hoće da me našminka." rekla sam. Nasmejao se.

,,Zašto bi pobegla od njega?" pitao je, njegove zelene oči prodorno su gledale u moje.

,,Zato što ne želim da se šminkam?" pitala sam, iznoseći očigledno.

,,Ne budi previše pametna oko mene."

,,A ti me ne zovi ljubavi." rekla sam. Nasmejao se i prišao mi korak bliže.

,,Ovo je moja kuća. Moja kuća, moja pravila." rekao je držeći ruke iza leđa. Prevrnula sam očima i čula ga kako mrmlja to ćemo posle srediti.

,,Gledao sam te neko vreme, ljubavi." rekao je.

,,Zašto mi ovo radiš? Zašto si me doveo ovde? Kakvu korist imaš od mene?" pitala sam. Nasmejao se.

,,Veću nego što možeš da zamisliš." šapnuo mi je, tako stvarajući jezu u mom telu.

,,A tu si!" povikao je Dan.

,,Oh, dobro si se setio." rekla sam sarkastično. Harry ili kako se već zove me je prostreljio pogledom.

,,Harry, imam jednu tužnu vest za tebe." rekao je Dan. Harry ga je upitno pogledao dajući mu povod da nastavi ,,Abigail je lezbejka." Prasnula sam u smeh, dok su njihovi pogledi bili uprti u mene.

,,Dan, možeš da ideš." rekao je Harry. Dan je klimnuo glavom i nestao.

,,Idemo u dnevnu sobu da porazgovaramo o svemu." rekao je i povukao me ka stepenicama. Još uvek sam se smejala. Kada smo sišli ušli smo u dnevnu sobu. Dotrčala sam do na izgled udobne fotelje i sela na nju.

,,Ustani sa fotelje." rekao je Harry stiskajući ruke u pesnice.

,,Zašto? Baš je udobna." rekla sam i još više se 'uvalila' u fotelju.

,,Ustani sa jebene fotelje Abigail!" viknuo je terajući me da poskočim.

,,Dobro, dobro! Evo ti tvoja glupa fotelja!" rekla sam i sela na veliki kauč pored njegove fotelje. Seo je na fotelju i pogledao me.

,,Da razjasnimo nešto. Ovo je moja fotelja i nikada nemoj da sediš na njoj." rekao je ,,To je jedno od pravila."

,,Pravila?" pitala sam.

,,Da. Pravila." rekao je. Nasmejala sam se.

,,U čemu je problem?" pitao je.

,,Ja ga nemam, ali izgleda da ga ti imaš, budući da misliš da ću slušati tvoja glupa pravila."

,,Vidi, prekini da glumiš da si snažna i puna samopouzdanja jer znam da u sebi drhtiš kao malo kuče."

,,To što si mogla da se tako ponašaš sa Danom i Damianom, ne znači da ćeš moći tako i sa mnom." rekao je ,,Kad već pričamo o njima, šta si to dovraga radila u avionu?"

,,Ništa." rekla sam i slegnula ramenima.

,,Ljubavi, bežanje i vikanje na njih nije "ništa"." rekao je.

,,Meni jeste."

,,Bolje ne pokušavaj to da radiš sa mnom." rekao je. Prevrnula sam očima.

,,Još jednom prevrni tim očima i kunem ti se da ćeš završiti preko mog kolena." rekao je što me je ućutkalo.

,,Vidiš kako možeš." rekao je sa zadovoljnim smeškom. Momentalno sam u sebi prevrnula očima ,,A sada pravila. Ne smeš da ulaziš u moju sobu. Bez obzira na sve, nikada, nikada ne ulazi u moju sobu." otvorila sam usta da kažem nešto, ali me je njegov strašan pogled ućutkao.

,,Takođe nikada ne ulazi u moju kancelariju, posle ću ti pokazati gde se nalazi. Već sam ti pomenuo da ne sediš na ovoj fotelji. Nikada ne razgovaraj sa drugim muškarcima, sem ako ti ja to ne dozvolim, osim sa mnom, mojom grupicom koju ćeš kasnije upoznati i Danom i Damianom. Kad god smo napolju moraš da me držiš za ruku, nikada ne smeš da se odvajaš od mene." rekao je. Ovaj čovek je okrutan.

,,Usput, hvala ti što si me dočekao sa raširenim rukama." rekla sam sarkastično.

,,Ako ti se ovo ne sviđa, čekaj da čuješ ostatak." rekao je sa podlim smeškom.

,,Obično dolazim uveče sa posla, tako da očekujem spremljenu večeru, opran veš kao i čistu kuću."

,,Jesi li ti lud?!" viknula sam uspravljajući se iz sedeće pozicije ,,Prvo me kidnapuješ, a onda me teraš da ti spremam kuću? E pa iznenađenje, meni ne pada na pamet da radim bilo šta od toga! Nikada ti neću uraditi ni jednu jedinu uslugu!"

,,Ne počinji Abigail." rekao je ustajajući sa fotelje ,,I nisam te kidnapovao, nisi dete." rekao je sa smeškom.

,,Nisam dete ali nisam ni odrasla osoba! Imam sedamnaest godina Harry!"

,,Imaš sreće što volim mlađe devojke." rekao je sa osmehom.

,,Ti si jedan perverzni manijak!" vikala sam.

,,Ne deri se na mene."

,,Znaš šta? Muka mi je od svega! Samo me ubij i da završimo sa ovim!" rekla sam i sela na kauč.

,,Veruj mi da bih i ja to želeo, ali potrebna si mi za moj plan." rekao je.

,,Kakav plan?" pitala sam.

,,C-c-c." rekao je. Upitno sam ga pogledala ,,Previše si radoznala Abigail, to će te dovesti u veoma nezgodne situacije."

,,Jesmo li završili sa ovim? Želim da spavam." rekla sam umorno trljajući oči.

,,Pa da si spavala u avionu usmesto što si se zaključavala u wc-"

,,Pa i jesam!" rekla sam. Prevrnuo je očima.

,,Kreni." rekao je i popeli smo se uz stepenice.

,,A šta ti zapravo hoćeš od mene? Zašto baš ja?" pitala sam nakon što mi je pokazao kuću. Nasmejao se.

,,Nisu ti rekli?" odmahnula sam glavom ,,Sath, Sath."

,,Kako znaš njegovo ime?" pitala sam šokirano. Nasmejao se i povukao me za ručni zglob.

,,Ovo je tvoja soba." rekao je otvarajući vrata. Ostala sam bez daha. Bukvalno. Ušla sam u sobu. Bila je prelepa.

,,A sada izađi. Hoću da spavam." rekla sam i počela da ga guram da izađe.

,,Zar se ne sećaš? Moja kuća, moja pravila."

,,Pa šta hoćeš? Da me gledaš kako se presvlačim?" pitala sam sarkastično.

,,Nije loša ponuda. Što da ne. Ionako nemam ništa drugo da radim." rekao je i ušao u sobu.

,,Harry!" viknula sam. Približio mi se i gurnuo me uza zid.

,,Nemoj da se jebeno dereš na mene." rekao je kroz zube.

,,Oh jel i to jedno od tvojih pravila?" pitala sam sarkastično.

,,Da."

,,A šta će biti ako ih ne budem poštovala?" pitala sam.

,,Biće posledica."

,,Koje su posledice?"

,,Nemoj da kršiš pravila i nećeš saznati." rekao je a zatim izašao iz sobe, konačno me ostavljajući samu.