*radnja ove priče je izmišljena*
25.04.
"Moje ime je Anđela Vujić. Postavljena mi je dijagnoza depresije, amnezije, šizofrenije i anksioznosti. Zabranjen mi je pristup bilo kojem ljudskom biću sem osoblja bolnice, advokata, psihijatra i policije."
"U ludnici boravim od svoje 32 godine nakon što sam pronađena polu živa u svojoj vlastitoj kući.
Poričem sećanje na svoj prošli život, kažem prošli jer sada živim novi.
Vrlo dobro se sećam svega, policija pokušava svakog meseca da dođe do bar i jednog traga, ali sam odlučila da više neću progovoriti."
30.04
"Sada mi je 62 godine, tačno je 30 godina prošlo od kobnog dana, dana koji je doneo presudu nad mojim životom zbog greške koju je moj otac napravio.
Sama sam donela odluku da o tome neću pričati, ali kako sam pre mesec dana saznala da mi je ostalo još godinu dana do moje smrti, odlučila sam napisati ovo i otresti se greha sa sebe jer da progovorim i dalje ne mogu, ne daju mi."
03.05
"Ovim spisima se kajem, iskreno se kajem svim mojim postupcima, kajem se što nisam do sada progovorila, što sam lagala da se ničega ne sećam...
Oprosti mi Bože, nisam znala šta sam činila, primi me k' sebi, dopusti mi da umrem sa dostojanstvom i u miru. Ne mogu više da ih slušam, preglasni su."
أنت تقرأ
Zavet
قصص عامةŽiveli su život iz bajki. Anđela Vujić dolazi iz imućne porodice koja je imala sve što poželi. Njen život menja se onog dana kada im policija zakuca na vrata zbog teških ubistava koje je njen otac počinio. Prolaze godine otkako je njen otac u zatvo...
