Una u velikom gradu

4.

Danas je moj prvi radni dan. Odlična stvar je ta, što imam fleksibilno radno vreme.. Ali to često znači da ću spajati i više smena... Ipak, ne bunim se. Rekla bih da će mi se ovaj posao zaista dopasti.

Ulazim u lift, pritiskam dugme za 5.sprat i zamišljeno pijem moju jutarnju kafu za poneti, kad začujem :"Zadrži lift!". Uspaničeno zveram u dugmad u liftu i ne snalazim se u space šatlu najnovije tehnologije. Vrata se zatvaraju, a ja jedva da sam videla lik dečka koji je vikao to malopre. Nekako mi ga je bilo žao, ali nemoćna sam pred tolikim dugmićima, naročito pre druge kafe.
Izlazim iz lifta i sudaram se sa nekim grmaljem. Prosipam kafu po svojoj omiljenoj žutoj majici i streljam pogledom krivca.
"Fantastično! Prvi radni dan, a ja uflekana dolazim na posao!"
"Stvarno mi je žao! Nisam te video, a kasnim na trening! Ako mogu da se odužim, evo ti moj vizitka, pa mi se javi!" Ladno mi lik namignu i ode.
Pa Una, ako se po jutru dan poznaje, biće ovo prava katastrofa!

Otvaram vrata redakcije očajna zbog svog izgleda. Zoća, naš reditelj me zagleda i počinje da vrišti od smeha. Čovek se toliko zarazno smeje, da sam i se i ja zasmejala.
"Mala, dođi da ti dam drugu majicu. Presvuci se dok kuvam kafu. Reci Miri da ubaci tvoju majicu na pranje. Biće gotova dok krene snimanje."
Gledam ga i ne kontam ništa... "Zoćo, ako mi kažeš ko je Mira i kako da dođem do nje, bila bih ti zahvalna... I kakvo snimanje?! Zar mi nemamo obuku na početku?!"
"Mira je žena koja vodi računa o svim zaposlenima na ovom spratu, plus o sportistima koji žive u apartmanu na kraju hodnika. Osim nas, na ovom spratu su još 3 kancelarije i jedna radio stanica. Mira je zmaj. Brzo će to ona srediti. Sad ću ja da je pozovem da se upoznate. "
" Ok. Zovi. Kuvaj kafe, jer mi treba podhitno kofein. Idem da se presvučem. I hvala Zoćo. "
" Nema na čemu mala. Poručio sam nam pljeskavice, kad si javila da stižeš. Sad će ih doneti moj ortak", dobacuje Zoća... Presvukla sam se u Zoćinu rezervnu majicu(3 broja veću od mog konfekcijskog broja) , izlazim iz kupatila i u tom momentu neko kuca na vrata redakcije.
"Mala, otvori vrata molim te. Sigurno je Mira stigla.", dobacuje Zoća.
Otvaram i sudaram pogled sa najlepšim zelenim očima koje sam videla u životu.
"Pa ti, verovatno nisi Mira.", odvalim koliko sam teška.