Una u velikom gradu

3...

Audicija! Tresem se od treme dok gledam lepo sređene devojke sa ful šminkom i na štiklama. Mnoge u poslovnim odelima.. Pogledam sebe i dođe mi da lupim samoj sebi šamar. Puštena duga kosa, malo maskare, majica koja pada na rame, farke koje mi lepo stoje i starke... Ali to sam ja, ako ne prođem, nema veze.. Bar neću prodati dušu đavolu za slavu.
Ulaze jedna po jedna u studio, čitaju neki tekst, odgovaraju na pitanja nekim osobama koje ne vidim iz hodnika... Znoje mi se dlanovi. I želim da me prime.. I ne želim. Znam da ću prvih 3 meseca imati honorarnu zaradu, ako me prime , jer smo na obuci.. Ali nakon toga moram imati zaradu kako bih se osamostalila i zvanično.
Prozivaju me i ulazim konačno.. Odjednom, pod reflektorima, moja trema nestaje i ja kao da sam rođena za kameru. Čitko čitam probne vesti. Odgovaram na pitanja i uživam u ovoj ulozi.. Ja koja sam bežala od popularnosti. Šta se dešava samnom?!? Završavam, rukujem se sa članovima žirija i saopštavaju mi kako će nas obavestiti sve na kraju ko je prošao audiciju. Na hodniku upoznajem neke devojke koje su tu iz istog razloga kao ja. Neke od njih su simpatične, neke baš i ne. Većina me gleda sa visine kao da su sigurne da će one biti izabrane i da im mi možemo biti samo kafe kuvarice.
Nakon nekog vremena, izlaze članovi žirija. Drže govor u stilu "sve ste bile odlične, ali samo 4 mogu biti izabrane"... I prozivaju "Sandra Petrović".. Izlazi preslatka nasmejana plavušica, rukuje se sa njima i ostane pored njih...
"sledeća je Lina Radović".. Atraktivna i čak provokativna riđokosa izlazi i smeška se . I onda vidim koliko je drsko lepa.
"Sledeća je Danijela Šabić".. Još jedna plavuša.. Simpatična i dobroćudnog lica.. Tek tada vidim da ni jedna nije nafurana ili poslovno obučena. Sve su u opuštenom izdanju... Ali sve su svetle kose i tena. Ja sa dugom smeđom kosom i maslinastim tenom nisam  u tom fazonu...
Misli mi prekida prozivanje mog imena. Zbunjeno gledam oko sebe, da li ima još neka Una, ali me članovi žirija sa osmehom gledaju i dozivaju uz čestitke. Shvatam da je cela ekipa opuštena kako u ponašanju, tako i fizički i srećno im prilazim ponosna što sam deo takvog tima.
Nakon upoznavanja, čestitki i svega ostalog, saopštavaju nam da počinjemo sa radom i obukom za dva dana. Objašnjavaju šta je naš posao i da ćemo imati 3 meseca da se pokažemo, a nakon toga će odlučiti da li sve 4 ostajemo ili neko otpada.
Odlazim u stan, usput zovem Voju da mu saopštim da sam dobila posao i da stižem.
Dok ulazim u zgradu, čujem galamu i žamor i što se više približavam stanu, sve više shvatam da je to kod nas. Hvatam se za kvaku i kako otvaram vrata, zalazim u mrak..
"ČESTITAMOOOOOOOO!!!!!" Baloni, čaše, alkohol i sokovi, grickalice i cimeri koji me grle i čestitaju kao da sam primljena u vladu, a ne na lokalnu televiziju... I tek tada vidim da je ova grupa metalaca i darkera meni organizovalo fensi žurku sa helijumskim balonima svih boja i sa konfetama i ŠLJOKICAMA!!! "Narode, samo nemojte sad još da mi pustite OČI BOJE DUGE, jer ovo je već šok za mene, kad ste vi u pitanju"
Prilazi mi Tanja sa ogromnim osmehom i grli me "Una, ti si prva odavde koja je na pravom putu da postane slavna. Mnogi od nas su imali bendove ili bili članovi nekog benda, a niko nije viđen, a ti nisi tu ni nedelju dana i BUM, odmah pred kamere. Ponosni smo na tebe, čak i ako posle nekog vremena zaključiš da to nije za tebe! "
" Srce, kad postaneš slavna, seti se da je Miki bio zaljubljen u tebe i dok si bila anonimus.. "
"Miki, odabi od moje švece, nemoj da te ošišam u snu. Sestrice moja mala, znao sam da ti to možeš. Uvek sam verovao u tebe.. Ali znaj da, ako postoji i najmanji razlog da ti ne prija tamo, idi i ne osvrći se. Ima ko da ti čuva leđa!" Zagrljaj mog brata je nešto najvrednije na svetu.." Vojoooo, ostavi i meni prostora da čestitam svojoj cimi." prilazi Borko sa širokim osmehom.." Mala, verujemo u tebe.. I samo da znaš, baloni i šljokice su Časlavova ideja... I mada on nije u našem fazonu, kod Dj-eva u pokušaju je to valjda kul".. Svi se smeju Časlavu, koji je spustio glavu i sa rukama u džepovima, mi prišao.. Tako sa visine, zagledao mi se u oči i rekao tiho "Malecka, ti to zaslužuješ, makar me doživotno prozivali zbog toga. Mogu li i ja da te zagrlim?"
Zagrlim ga uz tiho - Hvala i pogledam brata koji ga strelja pogledom... A zatim primetim i Tanju i Mikija kako ga namršteno gledaju dok god me nije pustio iz zagrljaja. Tada, Voja me odvlači u stranu i tiho mi govori" Šveco, njega se mnogo pazi. Ne nasedaj na njegove reči, pa ni dela. Mnoge od nas je preveslao, i čak i da se zaista zagrejao za tebe, nemoj da mu pružaš šansu. Kad tad će te povrediti."
Nisam gledala Časlava na taj način, ali valjda moj brat bolje poznaje cimera, nego ja...