Njegova Ljubavnica

𝒔𝒆𝒅𝒎𝒊 𝒅𝒆𝒐

Sutradan

Istrčala sam iz zgrade, sa sve krofnom u ustima jer sam žurila da se spremim za posao. Uh, za malo da se uspavam. Nisam stigla ni da sednem i doručkujem.

Mia je bila parkirana ispred zgrade i čekala me. Dotrčala sam do kola i ušla u njih.

"Heej, izvini ako me čekaš puno"-rekoh, te smo se poljubile i zagrlile.

"Ahh, samo 15 minuta"

Reče te smo obe prasnule u smeh.
Mia je moja koleginica sa posla. Zajedno radimo u vinariji i mogu slobodno reći da sam zahvalna Bogu što imam nju za svoju koleginicu jer nas dve imamo savršen odnos. Uvek smo tu jedna za drugu i baš mi je drago zbog toga. A i njoj je.

"Pričaj, šta te je sprečilo juče da dodješ na posao. Uspavala si se, jel da?"

Reče kroz smeh.

"Umm...nee.. Zapravo, bila sam sa jednim momkom.. kod njega"

Iste sekunde je naglo zakočila, te sam poletela sa sedišta. Gledala je u mene.

"Ček, šta??? Otkud sad to, nisi se ni sa kim vidjala. Ko je on?"

Nasmejala sam se i pogledala u nju.

"Sve ću ti usput prepricati, samo molim te nemoj ovako vise da me prepadas. Zamalo nisam udarila glavom u šoferku, nisam se vezala"-rekoh, te sam prevukla pojas preko sebe. Pogledala sam u nju. I dalje me je šokirano gledala. Izgledala je jako smešno, te sam i ja prasnula u smeh.

"Okeej, okej, samo da znaš i ti si mene prepala sa tom informacijom."

Dodade, pa je upalila auto te smo nastavile put do posla.
Usput sam joj sve ispričala, do detalja, a ona je u isto vreme bila šokirana i radosna kao malo dete, jer sam konačno bila sa nekim posle onog groznog raskida.

••••••

Mia i ja smo sedele u kancelariji i sredjivale papire i neku dokumentaciju, kada je neko pokucao na vrata. Bio je to zamenik direktora, Mario.

"Devojke, izvinite što vas ometam, ali Lucia, ti mi trebaš. Potrebno je da povedeš jednu grupu poslovnih ljudi u obilazak vinarije i da im ispričaš neke zanimljive činjenice."

Glasno sam uzdahnula i nevoljno rekla.

"Mario, može li Mia umesto mene, ne osećam se najbolje, danas mi nije dan.."

Odmahnuo je glavom.

"Ne, moraš ti Lucia, tebe je tražio šef te firme. Bio je precizan."

Nas dve smo se istog trenutka pogledale i zaćutale.

"Ko bi to mogao biti i zašto mene traži?"-rekoh tiho, tako da samo Mia čuje.

"Ne znam, ali saznaćeš kad odeš. Hajde"-reče uzbudjeno, dok sam ja ustala od svog radnog stola i prišla Mariu. Otvorio mi je vrata i rukom pokazao da idem ispred njega.

"Čekaju te ispred"-dodao je, a ja sam se trudila da hodam malo brže, s obzirom da sam inače isuviše spora u sandalama na štiklu.

Mario mi je otvorio i druga, glavna vrata. Izašli smo ispred, gde je bilo njih desetorica. Ćaskali su medjusobno i bili okrenuti ledjima. Svi su bili u crnim odelima, samo se jedan, u plavom odelu izdvajao.

"Gospodo, ovo je Lucia i ona će vas povesti u obilazak naše velelepne vinarije"-dodao je Mario, dok mu je ruka sve vreme bila oko mog struka.

Svi su se odmah okrenuli i pogledali u mene.

"Ooo fak"-rekoh u sebi kada sam ugledala poznato lice.

On. On je. On je muškarac u plavom odelu. O Bože. Da li je ovo slučajnost ili se namerno pojavio ovde? Disanje mi se ubrzalo. Njih desetorica su gledali u mene u isto vreme, dok sam ja gledala samo njega.

Pogledom je prešao preko mene cele.  Vidim da mu je za oko zapala Mariova ruka, koja je i dalje bila oko mog struka. Bilo mi je pomalo neprijatno.

"Idemo u obilazak"-rekoh Mariu, te je on konačno pomerio svoju ruku, te sam mogla da se pomerim od njega.

Mia od kada sam došla ovde tvrdi da je Mario zaljubljen u mene i da bi sve dao da budem sa njim. Ja nikada nisam toliko razmišljala o tome, s obzirom da me on kao muškarac ni ne interesuje. Ali čovek koji upravo stoji ispred mene, itekako.

"Momci, podjite za mnom"-rekoh na glas, te sam prošla pored njih i krenula prva. Osetila sam poglede na sebi.

Ah, da sam znala da će danas ovo da mi se desi, ne bih obukla ovu haljinu i ove sandale. Izgledala sam kao prava meta za muške poglede.

_______________

vote & comm🫶