HALAND, braća Skot #1

PROLOG

SINTIJA

Ponekad me boli glava, nekad lice, kad-kad celo telo. Znam da tako mora.
Ono što sam ja preživela rečeno mi je prava je sreća ili čudo. Takođe, mnogi bi umrli u mukama ja nisam.
Ne znam da li je to sreća ili prokletstvo. Biram da verujem da je dobro što je tako ispalo. Živa sam. Dišem. Iako me ponekad boli imam porodicu koja me podržava, muža koji brine o meni, čoveka koji me vratio iz mrtvih. Kako da ne budem zahvalna?!

"Kako si?"

"Danas je dobro. Prošetaću."

"Moram da izađem, ali vratiću se za večeru."

"U redu."

Znam da je zaposlen. Ponekad mrzim sebe jer se ne sećam. Kako sam mogla njega da zaboravim? Mučim se ali znam da će sve biti dobro jer sam živa. Pogledam svoje ruke kad me on uhvati za jednu.

"Sin, proći će. Čak iako ne, možemo puno toga da uradimo. Naći ću donore za još kože."

To Haland radi. Operiše, popravlja, krpi, stvara.

"Dobro je. Izvini."

"Nemoj mi se izvinjavati. Preživela si svašta. Kara će biti sa tobom."

Sa njim je sve lako. Čim sam otvorila oči osetila sam povezanost. Možda se nisam sećala života ali Halanda jesam. Pričao mi je, bio uz mene, to nisam umislila.

"Vidimo se večeras."

Poljubi me u čelo i ode.

......................

Peče, boli, ne, živa se raspadam! Ne ne! Svi vrište! Nešto se dešava?
Nisam ni trebala da budem ovde... Kako sam dospela tu?
Pogrešno vreme, pogrešno mesto... I sad umirem...

Budim se u znoju, srce mi lupa kao ludo. Šta se dešava? Ovo nije moja kuća. Gde sam ja?
Gledam oko sebe i ništa ne prepoznajem.
Ovde živim ili ne živim?

"Ovo sam morala svojim očima da vidim."

Ko je to? Neko nepoznat. Ovde skoro niko ne dolazi. Mirno je i tiho, baš kako volim.

"Ko ste Vi?"

Haland ne voli da nam iko dolazi. Ne voli kaže da me uznemiravaju. Osim Kare koja je sa mnom ceo dan, dolaze samo njegova braća. Nemam problem sa tim, ionako se ničeg ne sećam.

"Tačnije, ko ste Vi?"

Gledala sam u ženu pred sobom. Ništa. Nije mi poznata. Ne mogu da je se setim.

"Ako tražite Halanda, doći će uskoro."

Boli me glava. Šta se dešava sa mnom? Lupa mi srce jako i dalje. Ne poznajem je.

"Srećo, on mi ne treba."

"Ja Vas ne poznajem, tako da čisto sumnjam da mene tražite."

I gde je Kara? Zašto je pustila da uđe? Zna da je Haland bio izričit. Niko osim njih.

"Tebe, jer znaš ti ne postojiš."

Gledam oko sebe ali nema nikog. Ko je ova žena?

"Vidiš ovu sliku."

Daje mi sliku, onu istu koju Haland i ja imamo u spavaćoj sobi.

"Molim vas, ne znam šta hoćete od mene."

"Da saznaš istinu."

"Molim?"

Gledam u sliku koju sam videla toliko puta. To smo Haland i ja na venčanju.
Toliko pitanja imalo je malo odgovora. Haland je govorio da ne želi da se opterećujem.

"Ne znam kakvu igru on igra, ali ovo nisi ti. To znam jer je na slici moja sestra."

"Šta?"

Nemoguće. Ja sam živa.

"Možda samo ličimo..."

Liberti, upoznaćeš sigurno nekog. Zašto si tako na kraj srca?

Neću. Stalno se razočaram, jer se sve svede na puste laži. Uvek.

"To je Sintija Skot, moja sestra i ona je mrtva već 15 godina."

SINTIJA...Rekao je da se tako zovem. Rekao je da me voli i da sam njegova.
Ko sam ja?
Haland me je lagao.
Spasio me je, a onda od mene stvorio svoju igračku.

Ja nisam Sintija,
ja sam Liberti Džouns, tako se zovem.

O Bože....

HALAND

Nikad se nisam kajao zbog svojih odluka. Jedno je vuklo drugo i video sam svoju priliku. Poverovao sam da mi život pruža drugu šansu. Nikad nije.
Spasio sam je, samo što sam nakon toga trebao da je pustim. Nisam mogao. Od početka osetio sam povezanost. Ono što dugo nisam. Osetio sam dar. Osetio sam nadu.

"Gospodine, molim Vas dođite brzo."

"Šta se dogodilo Kara?"

Vodio sam računa o njoj. Pričao joj. Čuvao je. Tešio je.

"Ona je...Sitnija je otišla..."

Otišla? Za momenat mi se zacrnilo pred očima. Ovo nije moguće. Nisam spreman, a ni ona nije spremna za svet oko nje.

"Kako jebote otišla i gde si dovraga ti bila??"

"Molim Vas dođite."

Jebote, jebote, jebote...

Možda sam se samo zavaravao da ovaj trenutak neće doći. Možda sam želeo da verujem da mogu stvoriti novu verziju. Sebično sam je čuvao za sebe. Lagao je...
Ne, dao sam joj novi život. Novu priliku. Novo sve. Dođavola Haland, ne znaš šta pričaš.
Ulazim u auto i zovem brata.

"Kalahan, moraš mi pomoći."

Znao sam šta misli.
Ja sam čudovište, ja sam monstrum koji je pokvario verovatno najdivnije biće.

"Znao sam, jebote znao sam..."

Kada nešto imaš, onda to i čuvaš.
Kada nešto nemaš, onda pokušavaš na sve načine da dođeš do toga.

Upravo sam to ja uradio. Igrao se Boga. A sada osim mrtve žene, izgubio sam i drugo drago biće zbog mojih laži i spletki.

Moram je pronaći.
Ona nije Sintija.
Ona nije moja žena.
A najgore od svega je što ne znam ko je, ni gde da je tražim sada.

************

*Ovo je pokušaj mog povratka na wattpad. Bilo je tu svega, od poteškoća zbog objavljivanja do gubitka inspiracije. Sada sam u fazi gde mi treba pisanje kao terapija pa ću pokušati kroz poglavlja i ovu priču da mu se vratim.

*Hvala svima koji čitate, komentarišete, podržavate, sve mi mnogo znači. Nadam se da će vas ova priča malo zaintrigirati a mene vratiti u pravu formu😍🍀🍀

P.S. ako do sada niste videli ovo bi trebalo da bude trilogija o braći Skot, ovaj put o doktorima😍

1) Haland-Novo lice
(plastični i rekonstruktivni hirurg)🖤
2) Kalahan-Novo srce
(kardio hirurg)💙
3) Valentin-Novi život
(ginekolog/akušer)🩷

*Naslovnice uradila, kao i do sada multitalentovana @Senka Ilić🍀🍀🍀

*Čitamo se.... Poljubac