Iskra Belog meseca - III Knjiga

02. Pobuna je počela...

Aleuriona i njena nova sluškinja su hodale pustim hodnicima zamka. Crni kristali blistali su na slaboj crvenoj svetlosti, koja se reflektovale o te iste kristale i bacala svoje senke na crni pod od mermera. Aleuriona je hodala uspravnih ramena i objašnjavala Solasi istoriju zamka Senki, sa njene leve strane išao je Arsenios koji ju je sve vreme očarano posmatrao. Napokon su stigli i do odaje koja je namenjena Solasi, stali su ispred nje i Aleura je otvorila širom vrata. Veliki crni ormar sa ogledalom nalazio se na čelu prostorije, pored vrata nalazio se veliki udoban krevet, pored prozora nalazio se tabure i sve je bilo ugalj crne boje. Crveno nebo obasjavalo je prostoriju, a zvuk munje razbio je tišinu koja je plivala u istoj. Solasa je brzim pogledom prešla preko svoje nove odaje, njeni koferi već su bili u njoj. Ona se okrenula prema Aleuri i poklonila joj se.

„Hvala Vam, Vaša Visosti."

„Nadam se da će ti se svideti odaja, Solasa", obratila joj se Aleuriona hladnim tonom. „Raskomoti se, Leandra će te uputiti u tvoju novu kancelariju, i u glavna pravila zamka Senki. Ja sam zauzeta, Mars mora da pripremi vojsku."

„Vojsku?", Solasa se zbunjeno namrštila. „Kakvu vojsku? Da li nas neko napada?"

Aleura ju je pogledala kao dvorsku ludu, a onda krenula glasno i podmuklo da se smeje. „Naravno da ne, mislim da se niko ne bi usudio da napadne Tenebris. Napadamo Omnia kraljevstvo, želim da ono nestane sa lica ove planete!"

Oči su joj sijale pretećom bojom krvi, dok se obraćala Solasi zlokobnim glasom. Iz njenog tela, širio se crni dim, ona se okrenula i zajedno sa Arseniosom napustila Solasinu odaju. Hodali su hodnicima, kada je Arsenios čvrsto uhvatio za ruku i probio iz jedan zid, okrenuo je prema sebi i usne spojio sa njenima. Njeno telo se upustilo pod vrelinom njegovih usana. Zavukla je svoje prste u njegovu crnu kosu i snažno počela da mu uzvraća poljupce.

„Toliko te želim", prošaputa na njenim usnama, dok joj je prstima klizio niz vrat. Pramen crne kose pao je na njeno lice, Arsenios ga prstima pomeri iza njenih ušiju. „Volim tvoju novu boju kose."

„Stvarno?", upita ona sumnjičavo. „Više od moje stare boje?"

„Da", prolio je vreo dah na njenim usnama. „Mnogo više od tvoje stare boje", njegove usne osetile su ukus njenih, dok je polako prstima klizio niz njen kičmeni stub, milion trnaca je u ovom trenutku trčalo Aleurioninim telom.

Uzeo ju je u naručje, i uz osmeh na licu, krenuo putem stepenica. Nosio ju je lagano kao da je od pera, dok se ona smejala i čežnjivo gledala u njegovo lice. Popeli su se visokim stepenicama do jedne kule, došli do vrata u kojima se nalazila njihova spavaća soba i ušli u nju. Spustio ju je polako na krevet, a onda krenuo da je strastveno ljubi, polako joj mrseći kosu. Njeno srce ubrzano je kucalo pod silinom strasti kojom je bilo ispunjeno u ovom trenutku.

„Volim te", govorila je ona tiho, samo za njega, Arseniosove usne su se savile u mali osmeh.

„Volim i ja tebe, moja mračna Boginjo", njegovo telo je kiptelo pod njenim dodirima, tako strastvenim i ispunjenim ljubavlju.

* * *

Od poslednjeg rituala Crnog meseca, cela Omnia nije bila ista kao nekada. Dan i noć se više nisu međusobno smenjivali i stražarili kada im dođe vreme, a nebo više nije bilo mastiljavo plave boje, jer ga je mračna magija ofarbala u crvenu boju krvi. Boju koja je nekada tekla venama svih nevinih duša koje su prokletom igrom sudbine postale žrtve Arseniosovih senki. Ubili su ih nemilosrdno, prolili njihovu krv, uzeli crnu magiju i ostavili njihova nevina tela da se suše i pretvaraju u bele kosti. Njihovih grobova nije bilo, ostavljeni su da trunu tamo gde su ubijeni, osim ako se neko od dobrih ljudi koji su išli drumom nisu setili da zakopaju njihova tela dva metara pod zemljom, ostave im cveće i zapale po koju sveću. Porodice su uvek bile potpuno masakrirane, jer demoni nikog nisu ostavljali u životu, crna magija se nasleđivala, a bila im je potrebna čak i najmanja kap tog zlog otrova da bi Aleurionu pretvorili u Demona. I uspeli su, jer Arsenios je napokon imao ono što je želeo, i ono što mu je potrebno da zavlada Omniom. Njegova nova kraljica, Aleuriona Odion, naredila je demonima da zauzmu svako selo u Omnii koje se nalazi u blizini Tenebrisa. Želela je čitavu Pheadreu za sebe i svog supruga, imala je nameru da unese pravi pakao u živote njenih građana, da obične ljude pretvori u Demone, da ih natera da pokore svoju dušu tami iz koje nema izlaza.