Iskra Belog meseca - III Knjiga

04. Priča o svetlosti i tami

Aleuriona je ušuškano ležala na nečemu toplom i mekanom, a kada je otvorila oči, tamna odaja ju je pozdravila i ona se zbunjeno namršti. Ležala je na krevetu, bila je umotana u prekrivač crvene boje, a plišani jastuk milovao je njeno lice. Podigla se i svojim krupnim crvenim očima krenula da razgleda prostoriju u kojoj je boravila. Veliki prozori prostirali su se od poda do plafona, a lampe na zidovima gorele su poznatom crvenom svetlošću, prekoputa nje nalazio se stolić sa ogledalom i raskošna garnitura kakvu imaju samo imućni ljudi, bila je crne boje i ukrašena zlatom. Bila je zbunjena, crna boja prekrivala je zidove, a statue demona i pejzaži mrtvih šuma i močvara, krasili su odaju. Gde se to nalazim? Kako sam dospela ovde?, potpuno zbunjeno pomisli ona u sebi. Vrata su se otvorila i u prostoriju je ušao Arsenios, u rukama je nosio poslužavnik sa hranom, miris palačinki i sirupa od Vatrenog cveća ispunio je čitavu prostoriju.

„Dobro jutro, moja Boginjo", reče on i ostavi joj poslužavnik na krevet, Aleura je posmatrala serviraju hranu, na poslužavniku je stajao presavijeni papirić. „Kako si spavala?"

„Dobro", reče ona otvarajući poruku. „Kako sam dospela ovde? Gde smo mi to?"

„Prvo pročitaj poruku, pa ću ti onda odgovoriti na pitanje."

Nadam se da je moja Boginja lepo spavala dok smo putovali. Zaspala si u šumi, nakon što sam skinuo zvezde sa neba, i nisam želeo da te budim kada mi je vojska javila da su pobili pobunjenike i da je sada put slobodan. Stoga sam te odneo u rukama do kočije i dospeli smo u Akrim, grad tame. Napravio sam ti doručak, nadam se da voliš palačinke sa sirupom od Vatrenog cveća i čokolade.

Volim te, moja kraljice.

Aleuriona se nasmejala na glas kada je pročitala poruku, podigla je pogled i susrela se sa Arseniosovim. „Znaš da pripremaš palačinke? Nisam to očekivala od jednog vladara Tenebrisa."

„Kada si vladar moraš sve da znaš. Od rukovanja kraljevske vojske i svog naroda, pa do spremanja doručka za jedinu ženu tvog srca."

„Hvala ti", približila mu se i spustila usne na njegove, njegovo srce je ubrzano kucalo kada je osetio dva jastučića na svojima.

„Dobro. Probaj palačinke, želim da znam da li sam dobar kuvar."

Aleura je uzela jednu palačinku i zagrizla je, iznenadila se ukusom i njenom slatkoćom, da je morala da ispusti jedno, „Mmm...", Arsenios se nasmešio kada je video kako uživa u njegovom specijalitetu, krem joj je curio sa usana. „Ovo je ODLIČNO!"

Arsenios je palcem obrisao krem, dok je zanosno gledao u njene usne. „Sviđa ti se?"

„Od sada mi svakog dana za doručak spremaj palačinke!"

„Važi", smešio se dok ju je gledao kako uživa, njegovo srce je gorelo poput vatre od ljubavi koju je gajio prema njoj.

~ ~ ~

Bilo je rano ujutru, kada je Leandru iz sveta snova izvukao zvuk lupanja koji je dopirao iz kuhinje. Raširila je oči i poput vojnika spremnog za rat iskočila iz kreveta i izjurila iz svoje odaje. Strčala je niz stepenice i uletela u kuhinju, ostala je iznenađena prizorom ispred sebe. Njen gospodar Arsenios, je stajao kod šporeta, sa tiganjem u ruci, dok se na njemu dimila palačinka. Leandra mu je sporo prišla i stala iza njega, on se okrenuo i iznenađeno pogleda u Leandru.

„Tako mi mračnog Boga Arosa, pomislio sam da je Aleuriona. Iznenađenje bi tada potpuno propalo", govorio je dok ju je posmatrao, iza njega palačinka je gorela. „Šta ti radiš ovde, Leandra? Zar ne bi trebala da si u krevetu? Vrati se na spavanje, jako je rano."

„Gospodaru, nemojte mi reći da ste po prvi put u životu uzeli da pravite palačinke", reče Leandra šaljivo, dok je posmatrala svog gospodara.

„Da, jesam", prekrstio je ruke i namršteno suzio obrve, ispod njegove crne košulje ocrtavali su se jaki mišići na koje su svi demoni padali. „Za moju Atalantu bih uradio sve."

„Kao što si skinuo zvezde sa neba za nju?"

„Da...", njegove oči zaljubljeno su se prisećale njene haljine boje svemira. „Skinuo sam zvezde za nju..."

„Ovaj, gospodaru", reče Leandra prekidajući njegovu plovidbu po reci lepih sećanja. „Palačinka će vam izgoreti."

„Oh, ne!", uznemireno uzviknu on i zgrabi tiganj, nasmešio se, spremajući se da uradi nešto. „Ovako majstor okreće palačinke!"

Zatvorio je oči i duboko udahnuo, a onda potresao tiganj tom snagom, da je palačinka nestala sa njega. Arsenios je otvorio oči, i zbunjeno gledao u užareni tiganj. Okretao se, ali palačinke nigde nije bilo na vidiku. Podigao je pogled na plafon, i tamo se krio odgovor gde je završila palačinka. Iznenada, testo se odlepilo i palo pravo na njegovu glavu.

„A ovako palačinke padaju sa neba."

„Gospodaru, sada vam je stvarno potrebna pomoć u kuhinji."

„Ne, sve držim pod kontrolom", palačinka mu je u dalje stajala na glavi, on ju je sklonio i bacio u kantu, malo testa zalepilo mu se za crnu kosu.

„Vidim...", Leandra se smeškala prekrštenih ruku.

„Dobro... možda mi ipak jeste potrebna mala pomoć."

~ ~ ~

Nakon ukusnog doručka, kupanja i češljanje njene duge crne kose, Aleuriona je izašla na balkon. Navalila se na ogradu, a Arsenios joj se pridružio. Poljubio joj je vrat, dok je ona uživala u njegovim dodirima. Nikada se nisam osećala lepše, pomisli ona u sebi, a onda se okrenula prema njemu i spojila svoje usne sa njegovim. Ukus crnih ruža krenuo je da se širi njenim nepcetom, Aleuriona je omamljeno uživala u njemu. Arsenios je spustio svoju ruku, niz njeno rame, pa sve do kukova, još žešće je približivši sebi, uvukao bi se u njenu kožu da može. Euforija je pretila da im se uvuče pod kožu, on je povuče nazad u sobu i polako gurne u krevet. Ona se srušila na mekani dušek, njen govor tela poručivao mu je nešto vatreno, i Arsenios od njenog pogleda kao da nije mogao da kontroliše sopstvene pokrete. Nadvio se nad njom, onako kako se predator nadvija nad svojim plenom, a onda usnama dodirnuo njen vrat, prsti su neprimetno podizali njenu haljinu nagore.

„Dopusti mi da te uzmem, moja Boginjo. Dopusti mi da zadržim to tvoje malo, nevino telo samo za sebe. Dopusti mi da ostavim svoj trag na tvojoj koži... i u tvom telu..."

„Uzmi me... moje telo od sada pripada samo tebi... ja pripadam samo tebi", crvena boja rubina, širila se kroz njene oči, dok je svoje ruke spuštala niz njegove pločice, sve do intimnog dela koji je radio svoj posao.

Aleurionino telo je kiptelo od strasti, dok je prstima prelazila po njegovim mišićima, savršeno uklopljenim u njegovo telo, kao da ga je izvajao sam umetnik. Njegovi prsti igrali su se sa pramenovima njene crne kose, mekše od labudovog perja. Arsenios je ljubio njene pramenove i tiho se zahvalio svemiru što je napokon ima. Svilene bratele njene majice, padale su nadole, Arsenios je spustio usne na njenu ključnu kost, zbog čega je vreo izdah strasti napustio njena pluća. Ispustila je slabašni jauk pod naletom bola, i još jači izdah pod trzajem njegovog krupnog tela. Zarila je nokte u prekrivač, dok su njeni izdisaju postajali žešći sa svakim njegovim pokretom. Osećala je kako on ulazi u nju, slatkasti miris vanile doplivao je do njenih nozdrva, dok su joj usne ispuštale glasne izdisaje. Vrištala je njegovo ime, a čežnja za još strastvenijom igrom kovitlala se u njenoj glavi. Usne su joj klizile preko njegovog vrata, nokte je zarila u njegovu kožu, prstima je češljala njegovu mokru kosu, hladan znoj nakvasio je celo njeno telo i njoj se zavrte u glavi kada je osetila jaku i prodornu bol između svojih nogu. Prstima je milovao njene grudi, ljubio njen stomak, a onda je zlokobno pogleda svojim prodirnim očima u kojima je gorela vatra.

„Moja si, Aleuriona", popeo je svoje usne do njenih, slika pred njenim očima se zamagli kada joj se on unese u lice. „Reci mi... reci mi da ti se sviđa ovo što ti radim. Reci mi da me želiš još jače... i još dublje u sebi. Vrisni naglas da si samo moja!"

„TVOJA SAM!", izvršila je naređenje uz glasan vrisak. „Želim te... sviđa mi se ovo što mi radiš... i ne želim da ikada prestaneš sa tim... želim te u sebi zauvek!", zabacila je glavu pri prodoru ukusnog i sočnog bola koji je osetila. Arseniosovo lice krivilo se u podli osmeh nakon što je čuo te reči, a onda nastavio još jače i brže da sprovodi njihov ritual spajanja tela, lomeći njeno postojanje u oštre deliće koji su mogli oboje da ih raseku i puste im krv.

Potpuno se stopila sa njim. Same duše su im gorele od vreline strasti koji je stvorio njihov mračni plamen ljubavi, a koji je tekao među njihovim venama, rušio svoj put kroz ćelije njihovog organizma i dospevao do ušća njihovog srca koje je pretilo da eksplodira od te iste vreline. Ništa na ovom svetu nije bilo jasnije od tog momenta, punog emocija i strasti. Vazduh je goreo oko njih, a Crni mesec bleštao je visoko na krvavom nebu. Crni mesec je posmatrao vatreni ples svojih kreatora. Ples tame i ugašene svetlosti.