Ljubav iz prošlosti

2. LEONARDO

Posle pet godina,idalje se nisam pomirio sa činjenicom da je moja verenica otišla od kuće.Taj dan sam došao kući,ali nje nije bilo. U njenoj sobi sam pronašao prsten. Bez pisma,poruke,ništa. Andre nije znao ništa o sestrinom odlasku. Sofiju nisam mogao da dobijem na telefon,a kada sam je sreo,nije želela da razgovara sa mnom. Moja majka je taj dan s njom bila na ručku,ali ona ništa nije znala.Polako sam odustao da saznam gde je Martina. Posle sam sam sebe krivio jer sam ispao glup.Nisam skupio snage da izgovorim najjednostavniju rečenicu da bih ona ostala sa mnom. Kriviću sebe do kraja,dok ne saznam suprotno.Naša firma se podelila na dva dela,ja sam ostao u Milanu. 

Andre i Stefan su se preselili u Nju Jork. Dario i Sofija su sa decom ostali u Milanu.Kada sam pre pet dana dobio ponudu da radim na renovaciji vinograda u Firenci. Juče sam stigao i susreo sam sa Frančeskom čije je imanje. Upoznao sam Alberta i Domenika. Ponudili su mi da prespavam kod njih,ali sam odbio. Odseo sam u hotelu koji nalazi u obližnjem gradu. 

Jutros kada sam ustao i spremio se. Ispred hotela sam sačekao da dovezu moja kola. Kada su dovezli,uskočio sam u njih.Odvezao sam se do imanja. Kola sam parkirao na prilazu. 

,,Dobro jutro." - rekao je Alberto nasmejano

,,Radnici su stigli jutros rano." 

,,Odlično. Brže ćemo završiti posao." 

Zajedno sa njima sam prošao do podruma gde su dražli svo vino. Projekat nije bio toliko veliki. Podrum i gornji sprat nisu nešto naročito propali.

 ,,Ovaj podrum je star deset godina. "

,,Mislio sam da je u gorem stanju. Ovde neće biti puno posla." 

Kada smo završili razgladanje,vratio sam se do kola. Otvorio sam vrata suvozača da bih uzeo projekte i ugovor.

,,Hajde,kasnimo." 

Taj glas bi na kilometre prepoznao. Podigao sam glavu sa papira koje sam držao u ruci. Naše oči su se susrele. Martina. Stajao sam i gledao u nju. Zatvorio sam vrata od kola i prošao ispred kola do nje. Ona je zatvorila zadnja vrata. 

,,Domeniko. Odvedi ih iza kuće." 

 Nas dvoje smo stajali i gledali jedno u drugo.,,Hajde da razgovaramo unutra." - rekla je 

Ušli smo zajedno u kuću. U kući kao da je eksplodirala bomba. 

,,Izvini na neredu."

 Igračaka,garderobe je bilo svuda. Seo sam za kuhinjski pult. Ona je ostala da stoji,naslonjena pult preko puta. Udahnula je i izdahnula.Neko vreme sam istraživao njeno loce ali nisam uspeo ništa da saznam. Postala je tajnovitinija nego pre.Pre sam mogao sve da pročitam iz njenog pogleda.