Ljubav iz prošlosti

3. MARTINA

Univerzum mi se verovatno smeje. Izbegavala sam ga pet godina,ali sada je tome kraj. Sada će se sve tajne otkriti. Gledali smo neko vreme. Nijedno od nas nije znalo šta da kaže. Ja sam razmišljala o samo jednom trenutno. Moj bivši verenik izgleda još bolje nego pre. Sada je zgodniji i lepši nego pre. 

,,Pokušala si da me izbegneš?"

,,Jesam,ali nisam uspela."

Nasmejao se.

,,Šta se desilo? Zašto si otišla?"

,,Nisam više mogla da živim onako. Nisam mogla da dišem."

,,Zašto nisi razgovara sa mnom? Mogli smo sve rešiti."

,,Leonardo,ja sam tebe volela. To je bila ljubav samo sa moje strane." 

Prekrstila sam ruke na grudima. Otvaranje vrata mi je skrenulo pogled sa Leonarda.

,,Oni su iza u dvorištu."

Nasmejala sam se.

,,Hvala ti." 

Zatvorio je vrata i otišao.

,,Domeniko i ti?"

Pogled sam vratila nazad na njega.

,,Ne."

,,Zašto onda nosiš prsten?!"

Makar se nešto nije promenilo. To koliko se on brzo iznervira zbog gluposti. I to koliko brzo postane ljubomoran. Imam dvoje dece.Naravno da ću nositi prsten da bi ljudi mislili da sam zauzeta.

,,Prestani da glumiš lažnu ljubomoru."

,,Ovo nije lažna ljubomora,Martina. Posle naše zajedničke noći na Santoriniju,hteo sam da ti priznam sve."

,,Zašto nisi onda? Šta te je sprečavalo?"

Bila sam ljuta na njega,ali sa druge strane mi je bilo drago što je priznao svoja osećanja.

,,Bio sam zbunjen. Plašio sam se da ti priznam." 

,,Da si mi rekao kako se osećaš pre pet godina. Sada bi živeli srećni."

,,Zašto si zapravo otišla?"

Nasmejala sam se.

,,Rekla sam ti već."

Ustao je sa mesta na kojem je sedeo. Obišao je pult i prišao mi. Ruke je stavio u džepove od pantalona. Želela sam da pobegnem,ali kao da j eneka viša sila zalepila moja stopala za pod.Nisam mogla da se pomerim. 

,,Martina."

Svojom rukom je pomerio jedan pramen moje kose iza uha.

,,Ja sam bila trudna taj dan."

Njegove oči su od iznenađena se raširile.

,,Jesi li.."

,,Ne. Nikada ne bih mogla to da uradim."

,,Zašto mi nisi rekla?"

,,Mislila sam da ne želiš decu." 

Pomazio me je po kosi.

,,Nisi to mislila. Neko ti je to rekao." 

Mrzim što me tako dobro pozanje.Na trenutak sam zažmurila,ali sam ponovo otvorila oči.

,,Ko ti je rekao?"

,,Taj dan sam bila na ručku sa tvojom majkom."

,,Razumem."

,,Jel se nešto desilo?"

,,Moji roditelji su se razveli. Moja majka je prevarila mog oca." 

Vau. Nikada nisam mislila da ta žena može da uradi tako nešto. Uvek je delovala kao draga osoba,dok mi nije pokazala i svoju drugu stranu.

,,Ja sam želela da joj kažem da sam trudna,ali ona je rekla kako ti ne želiš decu. Rekla je kako ti je posao najbitniji. Ja nisam mogla da to izdržim i otišla sam."

Jedna suza je pala na moj obraz. On je svojim palcem nežno obrisao.

,,Stvarno mi je žao što ti nisam rekla."

,,Nekako ne mogu da budem ljut na tebe." 

Nasmejala sam se.

,,Blizanci su. Dečak i devojčica."

Njegov pogled je ispunio poseban sjaj.

,,Da li oni znaju za mene?"

,,Da,znaju. Rekla sam kako si u Milanu i radiš."

,,Da li mogu da ih upoznam? Razumeću ako je ovo sve prebrzo."

 ,,Leonardo. To su i tvoja deca."

,,Hvala ti."

Želela sam da ga zagrlim čvrsto i više nikada ne pustim. Ali sve ovo se prebrzo dešava. 

Na brzinu sam otkucala Sofiji poruku. 

,,Leonardo je ovde. Rekla sam mu za decu. Srećan je,što nisam očekivala." 

,,Dolazim ujutru." - odgovorila je