Psychopath // Harry Styles fanfiction

Chapter 4 - Asylum

''We serial killers are your sons, we are your husbands, we are everywhere.'' -Ted Bundy

Ime: Harry Edward Styles

Godine: 10

Problem: Uznemirenost, panika, sirenje zenica i nekontrolisano pomeranje delova tela

Soba: 444

Primljen u mentalnu ustanovu (Asylum) dana x.x.xxxx.

-------------------------------------

,,Mama, hocu kuci molim te!'' 

Harryev plac i jauci odjekivali su hodnikom mracne ustanove, zidovi kao da su drhtali od jecaja malog decaka koji je ostavljen od strane svoje majke. Slusala je to. Stajala je kod vrata, gledala u jednu tacku na zidu i slusala kako njen sin place i moli. Nije je slomilo. Samo se uspravila i krenula niz dug hodnik prema izlazu iz bolnice. Harry je to osetio i jos vise je zavristao i udarao sakama u vrata svoje celije u koju su ga tako malog smestili. Njene potpetice su odjekivale zgradom, nije se ni jednom okrenula. U tom trenutku nije bila majka. Harry je bio sam. 

,,Kako si mogla? Kako?'' 

Tiho je rekao dok se premoreno spustao niz tamna gvozdena vrata obliven znojem. Plakao je. Jako je plakao. Skupio je svoja kolena i na njih spustio glavu. Nista mu nije bilo jasno. Pogledom je presao preko zidova svoje celije tesko disajuci. 

,,Ovo se ne desava, ovo nije moguce!! Ostavila me je!!!''

Vikao je iz petnih zila, bacao jastuke sa kreveta i lupao na vrata sve dok tim doktora i sestara nije usao u sobu. Posmatrao ih je mirno, sagete glave i polako se pomicao prema zidu. Njegov plisani meda je bio bacen na pod pored rasturenog kreveta pa se jedna od zena sagela i uzela ga tuzno posmatrajuci Harryja. 

Jedan mladji doktor mu je prisao, podigao ga i stavio na krevet. Harry je jecao gledajuci u crvenokosu zenu i svog jadnog medu. 

,,Harry. Moras da se smiris.''

Ruke ovog 10-godisnjaka jos jace su stigle beli mantil a oci je jako skupio. Plasio se da ostane sam. Doktor je to primetio i kasnije je zamolio doticnu crvenokosu zenu da ostane sa njim. 

,,Ona je m-mene o-ostavila'', Doktor ga je jako zagrlio i poljubio u kosu, ,,Nije me htela. Kako cu sam?'' 

Potom je glasno zaplakao. Neke od sestara koje su bile iza doktora pomno su pratile situaciju i poneka bi samo obrisala svoje obraze od suza. Zaista je bilo zastrasujuce videti malo dete koje u narucju doktora place i pita se zasto je ovde. Odmakao se od coveka i obrisao lice koje je bilo potpuno mokro te svoju kovrdzavu kosu prebacio na stranu. 

,,Zelis li da neka od ovih teta bude uz tebe svako vece pred spavanje?'' 

Harry ga pogleda u oci sa malim olaksanjem pa brzo klimnu klavom i ponovo zagrli doktora koji je zagrljaj rado uzvratio. 

,,Sada moras na spavanje. Tu je tvoj meda, teta i sve ce biti u redu. Vazi?'' 

Harry nervozno proguta pa klimnu glavom i leze u krevet. Doktor ustade i sa ostatkom tima se upusti napolje pozelevsi laku noc Harryju i sestri. Pored kreveta je imao malu lampu koja je vrlo malo uspevala da obasja tamne i prljave zidove celije, ali se pored zene koja mu je davala osecaj sigurnosti i ljubavi, osecao dobro. 

,,Duso moja, ja sam Anne i ja cu te cuvati svako vece.'' 

On se nasmesio dopustajuci joj da legne kraj njega kako bi ga zagrlila i ususkala. Zgrcio se uz svog medu, jednom rukom ga je cvrsto drzao dok mu je druga ruka bila prebacena preko Anne-nog ramena. Kao da se plasio da ce otici.