Psychopath // Harry Styles fanfiction

Chapter 5 - Nova Opsesija?

1.04.2007.

HARRY POV

Samo znam da se naglo podigao. Srce mi je ubrzano kucalo i osecao sam kako se kapi znoja polako krecu niz moje celo i dosezu cak do grudi. Moji pokusaji da uravnotezim svoje disanje kao i da se smirim, cinili su se nemogucim. Moje oci su umorne i padaju. Naget lakovima od belu posteljinu kreveta osvrcem se oko sebe u potpunom mraku pokusavajuci da se osvestim i saberem pa tek onda da razmislim o ovome sto mi se upravo desilo. Kakve to snove sanjam? Sta me toliko mori? 

3:20

Super, Harry. Znas kako ces biti odmoran za sutra. Spustim se ponovo u krevet i okrenem ledja vratima sobe a rukama samog sebe zagrlim i sklopim oci. Ujutru dolazi doktor. Da li bi bilo pametno da mu kazem za ovo sve? Pretpostavljam da bi posto je doktor i razumece me najbolje od svih. Polako izdahnem i pomerim jastuk ispod glave, te se prepustim snu. 

----

''Harry! 

Jak glas doktora O'Mally-ja probudi Harryja koji polako ustajuci pokusava da se razbudi i pogleda doktora u oci. 

''D-da. To ste vi.''

Doktor izvi jednu obrvu pa ga pogleda cudno. Harry se namrsti. Nije voleo da ga neko cudno gleda. Osetio bi se odvratno i verovratno bi ga povredio. 

''Ne gledajte me tako.'' 

Prostreli ga pogledom na sta se ovaj uplasi pa otvori fasciklu sa Harryjevim stanjem. 

''Harry, prvi put ste dovedeni ovde kao mali decak'', Harry prevrnu ocima a doktor podize papir ka njemu, ''Mogu li da znam razlog zasto ste opet ovde?''

Harry pogleda u papir na kojem su pisale, bar po njemu, nista drugo do obicne gluposti. Uspravi se pa tesko izdahnu.

''Progonio sam jednu devojku.'' 

Flashback

Harry's POV

''Samo me pusti na miru, cudaku!'' 

Da li je ona to meni upravo rekla? Hm... 

''Prestani da me odbijas!!'' 

Pogledala me je sa strahom u ocima i polako se odmakla od mene bezeci ka vratima. Ne sme pobeci. Ne sada kada sam sve uradio da bi je nasao. Krenem za njom te je okrenem ka sebi i prislonim uz vrata. Ne ide ona nigde. Zadihano i uplaseno je posmatrala svaki moj pokret. Nije trepnula. 

''Obecavam ti, cim izadjem odavde prijavicu te!!'', Da,da, ''Unistio si mi zivot! Sve si mi unistio!''

Iskreno, ja bih bio lud ako bih poverovao u ovo sto mi prica tako da biram varijantu da je ignorisem. Nisam nista unistio. Samo zelim da nama bude dobro. Ona se opire a ne znam zasto jer smo mi stvoreni jedno za drugo. 

''Claire, kako ne shvatas?'' 

Uhvatila je moju nepaznju u tom momentu te me odgurnula i uzela pistolj sa stola dok su joj ruke drhtale kao prut. Ona stavlja cev pistolja na svoju glavu. Sta?

''Claire, spusti pistolj smesta, molim te, samo polako. Bicemo srecni, videces.''

Ona se histericno nasmeja pa odmahnu glavom. 

''Nikada. Je l' me cujes?! Nikada ja i ti. Pre cu se ubiti nego biti sa tobom.''

Zasto mi je u ovom momentu sve postalo svejedno? Samo sam je pogledao.