Psychopath // Harry Styles fanfiction

Chapter 8 - Kidnapovana

Noc je uveliko pala. U podrumu kuce na kraju grada, neko je cutao i nije se usudjivao rec da progovori. Neko je sedeo uplasen, izgreban i povredjen. Neko prste preplice i kosu zabacuje u nadi da ce ga to smiriti. Gleda u jednu tacku. 

Kroz glavu svasta prolazi. Pocev od prvog dana skole. Secanja se oslikavaju u njoj i cinilo joj se kao pokusavaju nesto nazao da urade. Da je ubiju, da je nateraju da place i zapita se da li je ovo zaista moralo ovako da bude. 

Agata se nije micala. Okruzena sa samo cetiri hladna zida, mrakom koji je od malena plasio i nekim cudnim zvucima koji su dopirali spolja. Kolena doticu bradu a suze ne mogu da stanu. Bila je bosa i prljava, po dlanovima se ocrtala ulegnuca od noktiju. Zacula je teske korake i skripanje cizama kako se problizavaju vratima od kojih je bila metar udaljena. Ocima je prostrelila vrata dok joj je srce brze kucalo a disanje postajalo otezano. Mislila je da je to kraj. 

Na pragu vrata se nadje muskarac u dvadesetim godinama, visok i ostrih crta lica. Samo je mesecina oslikala deo njegovog lica. Cinio joj se poznat ali nije mogla nicega da se seti. Nosio je crni kaput koji mu je dosezao do kolena i samo ga je jedna rec mogla opisati. Ravnodusnost. Ruke su mu se preplitale iza ledja a kosa se kretala na blagom vetru. 

Za Agatu je bilo tesko prepoznati ga. Nije bilo nimalo svetlosti. Samo je znala da je neko otvorio vrata i da stoji na istim. Onda je shvatila da ju joj ruke zavezane. To je ono sto ju je dovelo do sloma. 

''Sta hoces od mene?"

Iznenadila je samu sebe. U tom momentu, zapitala se otkud joj toliko hrabrosti da uradi ovo. Mogao bi je ubiti.

On se osmehnu pa popravi kaput i poce polako da joj prilazi, na sta je ona odreagovala tako sto se micala unazad u nadi da ce on stati a da ce ona preziveti.
Rukom joj predje preko kose polako, ne skidajuci pogled sa njenih uplasenih ociju.

''Znas, proslo je mnogo vremena. A ja sam svo to vreme razmisljao o tebi.'' 

Agata zatvori oci uplaseno i pusti jednu suzu koju je on brzo obrisao sa njenog lica. On presece konopac i samim tim je oslobodi.

''Ali sad kada te imam, vise te necu pustiti.''

Rece muskarac, a Agata stisnu zube pa krenu da ga udara i vristi, na sta je on samo ustao i otisao do vrata. Ona je plakala i molila da je pusti, ali on nije reagovao. Verovao je da dobio ono sto je zeleo i nema sanse da je pusti tek tako.

''Ja sam Harry. Verovatno ti je poznato.''

Nasmeja se i zalupi jako vratima ostavljajuci nju uplakanu i punu straha da sedi u cosku i razmislja sta ce se sledece desiti. Nije imala snage. Medjutim, nasla se u hororu kada je shvatila da se on zove Harry. Uhvatila je lice sakama a bradu stavila medju kolena. Ovo se ne desava...Jednostavno ne, nije trebalo ovako da bude. Razmisljala je Agata sve dok je suze nisu izmorile toliko da je naslonila glavu na zid i tako zaspala.

THE NEXT DAY

Agata's POV

''Brate, da je nije ubio? Jebote, ne budi se vec dvanaest sati. Daj proveri joj puls opet.'' 

''Ama dise i ima puls. Proverio sam sto puta. Nije je ubio. Ubio bi i sebe onda. I nemoj Niall da me smaras vise sa ovim. Probudice se.''

''Liam, a da mi nju odvedemo u bolnicu? Ne mora Harry da zna.''

''Niall! Ne smemo da je pipnemo a kamoli da je vodimo negde. Cuti i sedi. Bice ona dobro.''

Polako sam pocela da se budim i da postajem svesna, ali do mene su dopirali glasovi. Pricali su tiho, skoro pa necujno. Nisam htela da se pomaknem i odlucila sam da ostanem u tom polozaju kako bih cula sve sto pricaju. Samo zelim da znam da li cu preziveti ili ne.