Iznervirao se mrštim svom odrazu u ogledalu.Prokleta kosa prosto me ne sluša.Prokleta i Kristal Rid što se razboljela i natjerala me na ove muke.Umjesto da učim za završne ispite,koji su sljedeće nedelje.Pokušala sam još jednom da spustim kosu,ali ne ide.Ne smem da spavam sa mokrom kosom.Mogu jedino da vežem nepokornu kosu u konjski rep i da se nadam da ću izgledati polupristojno.Kristal mi je cimerka i baš danas je pala u postelju zbog gripa.Zbog toga ne može da ode na zakazan razgovor s nekim,meni potpuno nepoznatim industrijalcem koga treba da intervjuiše za studentske novine,pa sam se ponudila da odem umjesto nje.Moram da zapnem za završne ispite,da završim jedan esej i trebalo bi da radim popodne,ali ne.Danas ću voziti dvesta šezdeset kilometara do centra Sijetla kako BiH upoznala tajanstvenog generalnog direktora "O'Brien Enterprajzis Holdnigs".Budući da je izuzetan preduzetnik i veliki donator našeg univerziteta,njegovo vremena je veoma dragoceno.Mnogo dragocenije od mog,ali pristao je da razgovara sa Kristal.Rekla mi je da je to ogroman uspeh.Neka su proklete njene vannastavne aktivnosti.Kristal je sklupčana na kauču u dnevnoj sobi.
" Holand,žao mi je.Trebalo mi je devet meseci da ga primolim na intervju.Prošlo bi još šest meseci dok zalaže novi termin,a dotle ćemo obe diplomirati.Ne smem to da propustim kao urednica. Molim te.",preklinje Kristal promuklo zbog održanog grla.Kako to uspeva?Čak i bolesna izgleda prokleto privlačno i lepo,uredne crne kose i blistavih braon očiju,iako su sad krvave i vlažne.
"Naravno da ću otići,Kristal.Trebalo bi da se vratiš u krevet.Hoćeš li aspirin ili paracetamol?"
"Aspirin,molim te.Uzmi pitanja i moj digitalni diktafon.Samo pritisni snimanje.Beleži šta govori,a ja ću sve prepisati."
"Ne znam ništa o njemu",promrmljala sam.
"Snaći ćeš se s pitanjima.Idi.Duga je vožnja.Ne smeš da zakasniš."
"Važi,krećem.Skuvala sam ti supu pa je podgrej kasnije." Samo bih zbog tebe uradila ovako nešto,Kristal.
"Hoću.Srećno.I hvala,Holand.Spasla si mi život,kao i uvek."
Uzela sam ranac,osmehnula sam joj se pa izašla i krenula prema kolima.Neverovatno mi je da me je Kristal nagovorila na ovo.Ali ona može da nagovori svakog na sve.Biće izuzetna novinarka.Jasno se izražava,jaka je,uverljiva,ume da obrazloži.Lepa je i moja najbolja drugarica.
***
Nije bilo gužve na putevima kada sam krenula iz Van kuvera,u Vašingotonu, prema auto-putu broj pet.Još je rano i ne Moram da budem u Sijetlu pre dva.Srećom,Kristal mi je pozajmila sportski mercedes CLK.Nisam sigurna da BiH stigla na vremena Vandom, mojom bubom.Ali vožnja mečkom je uživanje.Nagazila sam gas i gutam kilometre.Odredište mi je štap ogromne korporacije gospodina O'Briena.To je velika poslovna zgrada od dvadesetak spratova,sva u zaobljenom staklu i čeliku.Na čeliku nad staklenim ulaznim vratima neupadljivo piše "KUĆA O'BRIEN".Stigla sam u petnaest do dva i laknulo mi je što nisam zakasnila,dok sam prolazila ogromnim i iskreno govoreći zastrašujućim predvorjem od stakla,čelika.Veoma privlačna,negovana,mlada plavuša za radnim stolom od stakla mi se osmehnula.Nosi najelegantniji sivi blejzer s belom bluzom koji sam ikad videla.Izgleda besperkono.
"Došla sam na razgovor sa Gospodinom O'Brienom.Holand Roden umesto Kristal Rid."
"Samo trenutak,gospođice Roden."Izvila je obrvu kod sam smeteno stajala pred njom.
" Očekuju gospođicu Rid.Molim vas,potpišite se ovde,gospođice Roden.Idite posljednjim liftom s desne strane do dvadesetog sprata."Toplo mi se osmehnula.Potpisala sam se i dala mi je propusnicu na kojoj upadljivo piše "posetilac".Nehotice sam se podsmenula. Očigledno je sa sam posetilac.Nimalo se ne uklapam.Ništa se ne menja.Uzdahnula sam u sebi.Zahvalila sam joj se pa pošla prema liftovima.Dva radnika obezbeđenja u crnim modelima skrojenim po meri izgledaju mnogo elegantnije od mene.Lift me je smrtonosnom brzinom odneo do dvadesetog sprata.Vrata su se otvorila i našla sam se u još jednom velikom predvorju,ponovno staklo i čelik.Ugledala sam još jedan radni sto od stakla i još jednu mladu plavušu.Ova je besprekorno odevena u crno i belo.Ustala je da me dočeka.
"Gospođice Roden,možete li tamo da sačekate,molim vas?"
Pokazala je na beli kožni kauč.Iza kauča je prostrana sala za sastanke sa staklenim zidovima.U njoj se nalazi veliki sto od tamnog drveta okružen s bar dvadeset odgovarajućih stolica.A iza stola se kroz panoramski prozor vide neboderi i grad sve do zaliva.Načas sam se ukočila pred zadivljujućim pogledom.Au!Sela sam,izvadila pitanja iz ranca i preletela ih pogledom,proklinjući Kristal što mi nije ispričala O'Brienovu kratku biografiju.Ne znam ništa o čoveku koga ću upravo intervjuisati.Može da ima dvadeset, ali i trideset godina.Zbog te nepoznanice sam se oznojila,pa i unervozila i čak ušeprtljala.Nikad nisam volela razgovore jedan na jedan, već anonimnost grupnih diskusija gde mogu neupadljivo da sedim u zadnjem delu prostorije.Da budem iskrena,najviše volim kada sam sama i čitam klasike engleske književnosti,sklupčana na stolici u fakultetskoj biblioteci.A ne da se nervezno vrpoljim u ogromnoj građevini od stakla i čelika.Prekorila sam se.Smiri se,Holand.Sudeći po zgradi,previše hladnoj i modernoj.O'Brien verovatno ima četrdesetak godina:u formi je,preplanuo je i svetle kose kako bi se uklopio sa osobljem.Još jedna elegantna,besprekorno odevena plavuša izašla je na velika vrata zdesna.Otkud toliko sa savršenih plavuša?Kao da sam u Stepfordu.Duboko sam udahnula i ustala.
"Gospođice Roden?",upita najnovija plavuša.
"Da",zagraktala sam pa se nakašljala."Da"Eto,to zvuči samouverenije.
"Gospodin O'Brien će vas primiti za nekoliko trenutaka.Da vam uzmem jaknu?"
"O,hvala."Trapavo sam skinula jaknu.
"Jeste li dobili neko osveženje?"
"Ovaj...nisam."Jao ne,da nije plavuša broj jedan u nevolji?
Plavuša broj dva se namršti i odmeri mladu ženu za stolom.
"Hoćete li čaj,vodu,kafu?"Pitala je kada se ponovo okrenula prema meni.
"Čašu vode.Hvala.",promrmljala sam.
"Olivija,molim te donesi gospođici Roden čašu vode."Glas joj je strog.Olivija skoči i požuri prema vratima s druge strane predvorja.
"Izvinjavam se,gospođice Roden.Olivija je na probnom radu.Sedite,molim vas.Gospodin O'Brien će biti slobodan za pet minuta."
Olivija se vratila sa čašom ledene vode.
"Izvolite,gospođice Roden."
"Hvala."
Plavuša broj dva odmaršira do velikog radnog stola.Potpetice joj zveckaju i odzvanjaju na podu od peščara (kamen).Sela ne i obe su nastavile da rade.Možda gospodin O'Brien zapošljava isključivo plavuše.Dokono sam se zapitala je li to zakonito.Utom se vrata kancelarije otvoriše.Izašao je visok,elegantno odeven,privlačan čovek.Svakako se nisam prikladno obukla.Olivija skoči da pozove lif.Izgleda da joj skakanje sa stolice odlično polazi za rukom.Nervoznija je od mene!
"Doviđenja,dame."Rekao je pre nego što je ušao u lift.
"Gospodin Grej će vas sada primiti,gospođice Roden.Samo izvolite.",reče plavuša broj dva.Prilčno nesigurno sam ustala i pokušala da se smirim.Podigla sam ranac,spustila čašu s vodom i pošla prema odškrinutim vratima.
" Ne morate da kucate,samo uđite."Srdačno se osmehnula.
Gurnula sam vrata i zateturala se.Spotakla sam se na sopstvena stopala i naglavačke uletela u kancelariju.Prokletstvo na kvadrat.Ja i moje dve leve noge!Prosula sam se na vratima kancelarije gospodina O'Briena.Neko mi nežno pomaže da ustanem.Strahovito se stidim,Prokleta bila moja trapavost.Moram da skupim hrabrost da podignem pogled.Bokte,tako je mlad.
"Gospođice Rid."Pružio mi je ruku s dugim prstima.
"Ja sam Dylan O'Brien.Jeste li dobro?Hoćete li da sednete?"
Tako mlad i privlačan,veoma privlačan.Visok,odeven u lepo sivo odelo i belu košulju sa kravatom.Kosa crne boje mu je razbarušena.Treba mi trenutak da povratim moć govora.
"Ovaj.Ustvari...",promrmljala sam.Neka sam prokleta ako ovaj tip ima više od trideset godina.Omamljeno sam prihvatila njegovu ruku.Čim su nam se prsti dotakli,čudan,snažan trzaj prostruja mi telom.Naglo sam povukla ruku,postiđena.Mora da je statičke elektricet.Brzo sam zatreptala,u ritmu s mojim srcem.
"Gospođica Rid se razbolela pa sam došla umesto nje.Nadam se da vam ne smeta,gospodine O'Brien."
"A vi ste?"Glas mu je srdačan,možda i razveseljen,ali teško je reći zbog njegovog ravnodušnog izraza.Izgleda blago zainteresovano,ali iznad svega učtivo.
"Holand Roden.Studiram englesku književnost s Kristal....ovaj gospođicom Rid na Vašingtonskom državnom univerzitu u Vankuveru."
--------------------------------------------------------------------------------
Šta mislite?
