Srce mi mahnito udara.Lift je stigao u prizemlje i izjurila sam čim su se vrata otvorila.Spotakla sam se,ali srećom nisam se opružila na besprekornom podu od peščara.Požurila sam kroz široka staklena vrata i odjednom se našla na pročišćujućem vlažnom vazduhu.Podigla sam lice prema hladnoj,osvježavajućoj kiši.Zažmurila sam i duboko udahnula,pokušavajući sa povratim ono malo pribranosti što je ostalo.Nijedan muškarac nije uticao na mene kao Dylan O'Brien,a ne mogu da shvatim zašto.Zbog njegovog izgleda?Učtivost?Bogatstva?Ne razumem svoju nerazumnu reakciju.Duboko sam udahnula od olakšanja.Šta mi je bilo zaboga?Naslonila sam se na čelični stub zgrade i junački pokušala da se smirim i priberem misli.Odmahnula sam glavom.Šta je to bilo?Pošla sam prema kolima čim su mi se srce i disanje ustalili.Pošto sam ostavila obode grada za sobom,osetila sam se budalasto i postiđeno dok sam u glavi premotavala razgovor.Svakako previše burno reagujem na nešto što sam umislila.Dobro,on jeste veoma privlačan,samouveren,sa zapovednim stavom,dobro se oseća u svojoj koži.Ali je,s druge strane,nadmeni hladni autokrata,koliko god mu maniri bili besprekorni.Pa,bar je takav na površini.Nehotice sam se tresla.Jeste da je nadmen,ali ima i pravo da bude.Veoma mlad je mnogo postigao.Nerviraju ga glupi ljudi,ali zašto ga ne bi nervirali?Ponovo sam se ozlovojila što mi Kristal nije ispričala ništa o njemu.Misli mi i dalje lutaju dok vozim prema auto-putu broj pet.Stvarno ne znam šta ga toliko goni na uspeh.Neki odgovori su mu tajanstveni,kao da imaju skriveno značenje.A Kristalina pitanja,uf!Usvajanje i homoseksualnost!Stresla sam se.Ne mogu da verujem da sam to rekla.Zemljo,progutaj me!Grčiću se od sramote kad god pomislim na to pitanje.Prokleta Kristal Rid!Pogledala sam brzinomer.Vozim obazrivije nego inače.I znam da je to zbog sjećanja na prodorno braon oči i strogi glas koji mi govori da pažljivo vozim.Odmahnula sam glavom i shvatila da se Dylan ponaša da je dvaput stariji.Zaboravi,Holand,prekorila sam se.Zaključila sam da je to,sve u svemu,veoma zanimljivo iskustvo,ali da ne treba da mozgam o tome.Zaboravi na to.Ne moram nikad više da ga vidim.Ta pomisao me je odmah razvedrila.Uključila sam radio i odvrnula ton.Muzika trešti,a ja sam se naslonila i nagazila papučicu gasa.Kada sam izbila na auto-put broj pet,shvatila sam da mogu da vozim brzo koliko hoću.Živimo u malom naselju s dvospratnim kućama blizu studentskog grada.Imam sreće,Kristal su roditelji kupili stan i zakup mi je sića.To mi je dom već četiri godine.Kad sam se parkirala,shvatila sam da će Kristal tražiti podrobni izveštaj i da je uporna.Pa,bar ima diktafon.Nadam se da neću morati da joj govorim mnogo više od onoga što je izgovoreno za vreme intervjua.
"Holand!Vratila si se."Kristal je okružena knjigama u dnevnoj sobi.Očigledno je učila za ispite.I dalje je u ružičastoj pidžami sa slatkim zekama koju čuva za raskide za momcima,razne bolesti i tmurna raspoloženja uopšte.Prišla mi je i snažno me zagrlila.
"Već sam se zabrinula.Očekivala sam da ćeš se ranije vratiti."
"A mislila sam da sam brzo stigla s obzirom na to da je intervju proleteo."Mahnula sam joj diktafonom.
"Holand,mnogo ti hvala što si mi ovo uradila.Dužnik sam ti,znam.Kako je bilo?Kakav je?"
Jao ne,evo počinje.Naprežem se da odgovorim.Šta da kažem?
"Drago mi je što je gotovo i što ne moram više da ga vidim.Prilično je strašan,znaš."Slegla sam ramenima."Veoma je usredsređen,čak i žestok i mlad.Veoma mlad."
Kristalu me je nedužno pogledala.Namrštila sam se.
"Ne gledaj me kao nevinašce.Zašto mi nisi ispričala bar nešto o njemu?Osećala sam se kao budala što ne znam osnovne stvari."
Kristal je pokrila usta rukom.
"Au,Holi (moj nadimak),izvini.Nije mi palo na pamet."
Frknula sam.
"Uglavnom je ljubazan,zvaničan,pomalo uštogljen.Kao da je ostario pre vremena.Ne priča ko da ima dvadeset i nešto.Koliko uopšte ima godina?"
"Dvadeset tri.Jao,Holi,izvini.Trebalo je da ti ispričam osnovno o njemu,ali bila sam Izbezumljena.Daj mi diktafon da zabeležimz intervju."
"Izgledaš bolje.Jesi li pojela supu?",promenila sam temu nestrpljivo.
"Jesamz i bila je izvrsna kao uvek.Mnogo mi je bolje."Zahvalno mi se osmehnula.Pogledala sam na sat.
"Moram da bržim.I dalje mogu da stignem na smenu kod Hočlina."
"Holand,iscrpećeš se."
"Biću dobro.Vidimo se kasnije."
Radim kod Hočlina otkako sam počela da studiram.To je najveća nezavisna alatnica u okolini Portlanda.Za četiri godine koliko tu radim,naučila sam ponešto o svemu što prodajemo.Što je ironično pošto mi ništa što ima veze sa "uradi sam" ne polazi za rukom.To ostavljam tati.Drago mi je što ću stići na smenu jer ću se usredsrediti na nešto što nema veze za Dylanom O'Brienom.Velika je gužva počela je letnja sezona i mnogi uređuju kuće.Gospođi Hočlin je laknulo kad me je videla.
"Holand!Mislila ssam sa danas nećeš stići."
"Sastanak se završio ranije nego što sam mislila.Mogu sa odradim nekoliko sati."
"Zaista mi je dragoz što te vidim."
Poslalau me je u magacin da stavim zalihe na police.Uskoro sam se zaokupila poslom.
-------------------------------------------
Zatekla sam Kristal kako sedi za laptopom sa slušalicama na ušima.Nos joj je i dalje crven,ali zagrizla je priču pa je usredsređena i mahnito kuca.Ja sam potpuno isceđena,Izmorena dugom vožnjom,napornimu intervjuom i brdom posla kod Hočlina.Klonula sam na kauč i pomislila kako nisam stiglaz da napišemo esej ni da učim zato što sam bila zaglavljena s...njim.
"Dobro si to obavila,Holand.Ne mogu da verujem da nisi prihvatila ponudu da te sprovede okolo.Očigledno je hteo da provede još vremena sa tobom."Brzo me je ispitivači pogledala.
Pocrvenela sam i srce mi je neobjašnjivo kucalo.Svakako to nije bio ralog.Samo je hteo da me sprovede kako bi mi pokazao da je gospodaru svega što nagleda.Shvatila sam da grizem usnu i ponadala se da Kristal nije primetila..Ali ona deluje kao sa je zaokupljena prepisivanjem.
"Shvatam na šta si mislila kad si rekla da je zvaničan.Imaš li neke beleške?"
"Ovaj...ne,nemam."
"Nema veze.Mogu da napravimz dobar članak od ovoga.Šteta što nemamo neke originalne fotografije.Dobro izgleda,a?"
"Čini mi se." Trudim se da zvučim nezainteresovano i čini mi se da sam uspela.
"Ma hajde,Holand.Čak ni ti nisi otporna na njegovu izgled." Izvila je savršeno oblikovano obrve.
Sranje!Osećam kako mi obrazi gore pa joj skrećem pažnju laskanjem,što je uvek dobra obmana.
"Ti bi verovatno izvukla mnogo više iz njega."
"Sumnjam,Holand.Ma hajde,praktično ti je nudio posao.S obzirom na to da sam ti ovo uvalila u posljednjem trenutku,veoma si se dobro snašla." Zamišljeno me je pogledala.Brzo sam se povukla u kuhinju.
"I,šta stvarno misliš o njemu?"
Prokletstvo,baš je ljubopitiva.Zašto se ne mane toga?Smisli nešto,brzo.
"Veoma je motivisan,voli da drži sve u svojim rukama,nadmen je,uliva strah,ali je i veoma karizmatičan.Mogu da razumem zašto su opčinjeni njime."odgovorila sam iskreno u nadi da će je to ućutkati.
"Tebe je opčinio muškarac?On mora da je prvi.",otpuhnula je.
Izvadila sam namirnice za sendvič kako mi ne bi videla lice.
"Zašto si htela da znaš je li homoseksualac?Inače,to je bilo veoma ponižavajuće.Izblamirala sam se,a i on se iznervirao."
Namrštila sam se.
"Nikad nije uslikan s pratiljom na društvenim događajima."
"Bilo je ponižavajuće.Čela priča je bila ponižavajuća.Drago mi je što više neću morati da ga vidim."
"O,Holand,ne moguće da je bilo tako loše.Rekla bih da zvuči prilično opčinjeno tobom."
Opčinjen mnome?Kristal je budalasta.
"Hoćeš li sendvič?"
"Hoću,hvala."
Na moje olakšanje,nismo više pričale o Dylanu O'Brienu te večeri.Posle večere smo se smjestile za trpezarijskim stolom.Ona piše članak,a ja esej o Tesi od D'Ubervilovih.Prokletstvo,ta žena je bila na pogrešnom mjestu u pogrešno vreme u pogrešnom veku.Kad sam završila,bila je ponoć,a Kristal je odavno legla.Otišla sam u svoju sobu,iscrpljena ali zadovoljna što sam toliko postigla u ponedeljak.Sklupčala sam se u belom krevetu s gvozdenim okvirom,obavila se maminim pokrivačem i zaspala u trenu.Sanjala sam o mračnim,sumornim,hladnim belim podovima i braon očima.Ostatak nedelje sam bila zaokupljena učenjem i poslom kod Hočlina.I Kristal je zauzeta spremanjem ispita i zaključivanjem posljednjeg broja studentskih novina pre nego što ih prepusti novom uredniku.Do srede joj je bilo mnogo bolje i više nisam morala da gledam njenu ružičastu pidžamu s previše zečeva.Pozvala sam majku u Grčkoj da je čujem i sa mi poželi sreću na završnim ispitima.Raspričala sam se o svojoj najnovijoj zanimaciji:pravljenju sveća.Ona se stalno upušta u nove poslovne poduhvate.U suštini,želi nečim da ispuni vreme,ali joj sve brzo dosadi.Sledeće nedelje će biti nešto novo.Brine me.Nadam se da nije stavila kuću pod hipoteku kako bi skupila novac za najnoviji posao.A Nadam se i da je Vil (njen relativno nov ali mnogo stariji muž) drži na oku pošto ja više nisam tamo.
"Kako si ti,Holand?"
Načas sam oklevala,što joj je privuklo pažnju."Dobro sam."
"Holand?Jesi li upoznala nekoga?"
Au...kako je to uspela?Uzbuđenje u njenom glasu je maltene opipljivo.
"Ne,mama,nisam.Ti ćeš prva saznati kad se to desi."
"Holand,stvarno moraš više da izlaziš,dušo.Brineš me."
"Mama,dobro sam.Kako je Vil?"
Kao i uvek,najbolje je skrenuti joj sa teme.Kasnije te večeri sam pozvala Davida,svog očuha,maminog muža broj dva,čoveka koga smatram ocem i čije prezime nosim.Razgovo je kratak.David nije pričalica.Ali je još živ,još gleda fudbal na televiziji (i ide na kuglanje,pecanje i pravi namještaj kad ne gleda utakmice).David je vešt stolar i zbog njega znam razliku između sokola i ručne testere.Izgleda da je sve u redu s njim.
