"Shvatam",odgovorio je.Čini mi se da vidim nagoveštaj osmeha,ali nisam sigurna.
"Hoćete li da sednete?"Pokazao je na beli kožni kauč u obliku slova L.
Kancelarija je prevelika za samo jednog čoveka.Ispred paranoramskog prozora je moderni radni što od tamnog drveta za kojim bi šestoro moglo udobno da radi.Slaže se sa stoćićem pored kauča.Sve ostalo je belo:tavanica,podovi i zidovi,osim zida pored vrata na kome je mozaik od trideset šest malih slika poređanih u kvadrat.Izvanredne su.Niz svakodnevnih,zaboravljenih predmeta naslikanih tako detaljno da izgledaju kao fotografije.Poređane zajedno,oduzimaju dah.
"Ovdašnji slikar.Trauton",rekao je gospodin O'Brien kada je video gde gledam.
"Divno je.Uzdigao je obično u izuzetno",promrmljala sam,rasejana koliko zbog njega toliko i zbog slika.Nakrivio je glavu i pažljivo me osmotrio.
"Potpuno se slažem,gospođice Roden",odgovorio je blagim glasom.Pocrvenela sam,mada ne znam zašto.
Ako se izuzmu slike,ostatak kancelarije je hladan i čist.Izvukla sam Kristalina pitanja iz ranca,zatim sam izvadila njen diktafon i sva sam se ušeprtljala ispustivši ga dvaput na otočić pred sobom.Gospodin O'Brien nije ništa rekao dok je čekao strpljivo,a ja sam postajala sve posramljenija i smetnija.Kada sam skupila hrabrost da podignem glavu,videla sam da me posmatra.Opušteno je spustio jednu ruku na krilo,a drugu je držao na bradi i prelazi dugim kažiprstom po usnama.Mislim da pokušava da suzbije smeh.
"Iz...izvinite.",promucala sam."Nisam navikla na ovo."
"Samo polako,gospođice Roden",odvratio je.
"Je l' vam neće smetati da snimam vaše odgovore?"
"To me pitate pošto ste se toliko namučili da postavite diktafon?"
Pocrvenala sam.Zadirkuje me?Nadam se.Zatreptala sam ne znajući šta da kažem.Mislim da se sažalio na mene pošto je popustio."Ne,ne smeta mi."
"Je l' vam Kristal,hoću reći,gospođica Rid,rekla za šta je intervju?"
"Da,trebalo bi da bude objavljen u diplomskom broju studentskih novina zato što ću dodeljivati diplome na ovogodišnjoj ceremoniji."
Oh!To je novost.Načas sam se zaokupirala time što će mi neko ko nije mnogo stariji od mene.Dobro,možda šest-sedam godina i,dobro,veoma uspješan uručiti diplomu.Namrštila sam se i potisnula misli kako bih se vratila na zadatak.
"Dobro"Nervozno sam progutala knedlu."Imam nekoliko pitanja,gospodine O'Brien."Sklonila sam zalutali pramen kose iza uveta.
" I mislio sam da će te imati.",odgovorio je mrtav ozbiljan.On mi se smeje.Obrazi su mi planulo kada sam to shvatila.Uključujila sam snimanje na diktafonu i pokušala da izgledam profesionalno.
"Stvorili ste veliku imperiju iako ste veoma mladi.Čemu dugujute svoj uspeh?"Pogledala sam ga.Osmeh mu je skrušen,ali deluje maglovito razočarano.
" U poslu se sve vrti oko ljudi,a ja veoma dobro procenjujem ljude,gospođice Roden.Znam kako razmišljaju,šta ih podstiče da napreduju a šta ne,šta ih nadahnjuje i kako da ih motivišem.Zapošljavam izuzetne ljude i dobro ih nagrađujem"Zastao je i prikovao me braon očima."Verujem da čovek može uspeti u bilo kom poslu samo ako zagospodari njim,ako ga poznaje do najsitnijih pojedinosti.Mnogo se trudim da to podstignem.Odlučujem na osnovu logike i činjenica.Moj urođeni nagon mi pomaže da otkrivam i razvijan dobre ideje i dobre ljude.U suštini se sve svodi na dobre ljude."
"Možda ste samo imali sreće."Ta izjava nije na Kristalnom spisku,ali on je tako nadmen.Oči mu Načas iznenađeno planuše.
"Ne oslanjam se na sreću niti na prilike,gospođice Roden.Čini mi se sa imam više sreće ako marljivije radim.Zaista se sve svodi na to da imate prave ljude u svom timu i da pravilno usmeravate njihovu energiju.Mislim da je Harvi Fajerstoun rekao "Najviši poziv vođstva je unapređenje ljudi."
"Zvučite kao da ste opsjednuti kontrolom",izletelo mi je pre nego što sam shvatila šta radim.
"O,primenjujem kontrolu u svemu,gospođice Roden",odgovorio je sasvim ozbiljno iako se osmehuje.Zašto me toliko zbunjuje?Možda zato što izgleda neverovatno dobro?Zašto mu oči plamte kad me gleda?Zašto prelazi kažiprstom po donjoj usni?Volela bih kada bi prestao to da radi.
"Uostalom,neophodna je velika snaga kako bi ste poverovali da ste rođeni da vladate stvarima",nastavio je blagim glasom.
"Mislite da imate veliku snagu?"
Zaluđen je kontrolom.
"Zapošljavam preko četrdesetak hiljada ljudi,gospođice Roden.To mi daje izvesnu odgovornost.Kad bih zaključio da me više ne zanimaju telekomunikacije i prodao kompaniju,mesec dana kasnije bi se dvadeset hiljada ljudi grčilo da isplati hipoteku."
Zinula sam.Zapanjila me je takva neskromnost.
"Zar ne odgovarate upravnom odboru?",pitam zgađeno.
"Ja posedujem svoju kompaniju.Ne odgovaram upravnom odboru." Podigao je obrvu.Naravno,to bih znala da sam malo istraživala.Ali tako je nadmen.Promenila sam pristup.
"Imate li interosovanja koja nisu vezana za posao?"
"Imam brojna zanimanja,gospođice Roden."Nagoveštaj osmeha izvi mu usne."Veoma raznovrsna."Iz nekog nepoznatog razloga,njegov nepokolebljivi osmeh me zbunjuje i greje.Oči mu plamte od neke nestašne misli.
"Ali kako kulirate pošto toliko radite?"
"Kuliram?"Osmehnuo se,otkrivši savršene bele zube.Zastao mi je dah.Stvarno je lep.Niko ne bi trebao da bude tako lep.
"Pa,'kuliram',kako vi kažete,tako što jedrim,letim,upuštam se u razne fizičke aktivnosti"Naslonio se na stolicu."Ja sam veoma bogat čovek,gospođice Roden,te imam skupe i uzbudljive hobije."
Brzo sam pogledala Kristalina pitanja kako bih skrenula sa teme.
"Ulažete u proizvodnju.Zbog čega?"Zašto mi je toliko neprijatno u njegovom društvu?
"Volim da gradom.Volim da znam kako stvari funkcionišu,kako se sastavljaju i rastavljaju.I volim brodove.Šta da vam kažem?"
"Zvuči kao da vas vodi srce umesto logike i činjenica."
Izvio je usne i odobravajući me pogledao.
"Moguće je.Mada neki govore da nemam srce."
"Zašto to govore?"
"Zato što me dobro poznaju."Usne mu se izviše u zajedljiv osmeh.
"Da li vas prijatelji smatraju nekim koga je lako upoznati?"
Zažalila sam čim sam postavila to pitanje.Ono nije bilo na Kristalnom spisku.
"Privatnost mi mnogo znači,gospođice Roden.Mnogo se trudim da je zaštitim.Retko dajem intervjue..."
"Zašto ste pristali na ovaj?"
"Zato što sam donator univerziteta i,po svoj prilici nisam mogao da skinem gospođicu Rid s grbače.Nemilice je dosađivala mom odeljenju za odnose sa javnošću,a divim se takvoj upornosti."
Znam koliko Kristal ume da bude uporna.Zbog toga i sedim ovde,vrpoljeći se od nelagode pod njegovim prodornim pogledom umesto da spremam ispite.
"Ulažete i u tehnologiju za zemljoradnju?Zašto vas zanima ta privredna grana?"
"Ne možemo jesti novac,gospođice Roden.A na planeti je previše ljudi koji nemaju dovoljno hrane."
"Zvuči veoma humano.Je li to vaša strast?Da nahranite siromašne?"
Uzdržano je slegnuo ramenima.
"To je dalekosežan posao",promrmlja.Mislim da je neiskren.Nema smisla.Da nahrani siromašne?U tome ne vidim novčanu korist,već samo ideal.Pogledala sam sledeće pitanje,zbunjena njegovim stavom.
"Imate liz filozofiju?I ako imate,kako ona glasi?"
"Nemam filozofiju kao takvu.Možda misao vodilju,Karnegeijevu:'Čovek koji ovlada svojim umom može ovladati svim ostalim na šta ima pravo'.Veoma sam individuala,motivisan.Volim kontrolu nad sobom i onima oko sebe."
"Dakle,želite da posedujete stvari?"
Jeste,opsednut kontrolom.
"Želim da zaslužim da ih posedujem.Ali da,u suštini želim."
"Zvučite kao oličenje potrošača."
"I jesam."Osmehnuo se,ali oči su mu ostale ozbiljne.Njegova izjava se ne podudara sa željom da nahrani gladne pa sam se nehotice zapitala pričamo li zapravo o nečemu drugom,ali ne znam o čemu.Progutala sam knedlu.Postalo je toplije.Ili mi se samo čini.Samo želim da završim ovaj razgovor.Kristal ima dovoljno materijala.Pogledala sam sledeće pitanje.
"Usvojeni ste.Koliko mislite da je to uticalo na vas?"O,ovo je lično.Zagledala sam se u njega i ponadala da se nije uvredio.Nabrao je čelo.
"To ne mogu znati."
Zaintrigirao me je."S koliko godina ste usvojeni?"
"To je opšte poznat podatak,gospođice Roden."Glas mu je strog.Sranje!Da naravno,saznala bih nešto o njemu da sam znala da ću ga intervjuisati.Smušena,brzo sam prešla na sledeće pitanje.
"Morali ste da žrtvujute porodicu zbog posla."
"To nije pitanje.",odbrusio je.
"Izvinite."Uzvrpoljila sam se,pored njega se osećam kao zabludelo dete.Pokušavam ponovo."Jeste li morali da žrtvujute porodicu zbog posla?"
"Imam porodicu,brata,sestru i divne roditelje.Proširenje porodice me me zanima."
"Jeste li homoseksalac,gospodine O'Brien?"
Oštro je udahnuo,a ja sam se preplašeno zgrčila.Sranje.Zašto nisam razmislila pre nego što sam samo pročitala?Kako da mu kažem da samo čitam pitanja?Prokleta Kristal i njena znatiželja.
"Ne,Holand,nisam."Podigao je obrve.Oči mu hladno blistaju.Ne izgleda zadovoljno.
"Izvinjavam se.To,ovaj...piše ovde."Prvi put me je oslovio po imenu.Srce mi je ubrzalo,a obrazi se ponovo zažarili.Nervozno sam gurnula pramen kose iza uva.Nakrivio je glavu.
"To nisu vaša pitanja?"
Sva krv mi se povukla iz glave.
"Ovaj...nisu.Sastavila ih je Kristal,gospođica Rid."
"Radite li za studentske novine?"
Jao ne.Nemam nikakve veze sa studentskim novinama.To je Kristalina vannastavna aktivnost,ne moja.Lice mi bukti.
"Ne.Ona mi je cimerka."
Trljao je bradu dok je razmišljao.Ne progovara dok me odobravajući posmatra braon očima.
"Jeste li se dobrovoljno javili za ovaj intervju?",pitao je tiho.
Stani malo,ko bi koga trebao da intervjuiše?Očima je prikovao moje,nateravši me da kažem istinu.
"Zamolila me je zato što je bolesna."Glas mi je slabašan i pun izvinjenja.
"To objašnjava mnogo toga."
Čulo se kucanje,a onda je ušla plavuša broj dva.
"Gospodine O'Brien,Izvinite što vas prekidam,ali vaš sledeći sastanak je za dva minuta."
"Nisam završio,Andrea.Molim te,otkaži sledeći sastanak."
Andrea okleva,buljeći u njega.Izgleda izgubljeno.Polako se okrenuo prema njojz i podigao obrve.Pocrvenela je.Dobro je.Nisam jedina.
"Vrlo dobro,gospodine O'Brien.",promrmljala je i izašla.
Namrštio se i ponovo mi se posvetio.
"Gde smo stali,gospođice Roden?"
O,vratili smo se na gospođicu Roden.
"Molim vas,nemojte da vas zadržavam."
"Želim da saznam nešto o vama.Mislim da je to pošteno."
Oči su mu svetlele od radoznalosti.Sranje.Šta hoće?
"Nema mnogo toga da se zna."
"Šta nameravate da radite kad diplomirate?"
Slegla sam ramenima,zbunjena njegovim zanimanjem.Da se preselim u Sijetl s Kristal,nađem posao.Nisam mnogo razmišljala o tome šta ću raditi pošto diplomiram.
"Nemam nikakve planove,gospodine O'Brien.Prvo moram da položim završne ispite." I trebalo bi sada da učim umesto da sedim u ovoj razmetljivoj kancelariji nalik palati i da se osećam neprijatno pod tvojim prodornim pogledom.
"Imamo odličan program za praktikante.",rekao je tiho.
Iznenađeno sam izvila obrve.Je l' mi nudi posao?
"O,imaću to u vidu",promrmljala sam zbunjeno."Mada ne verujem da bih se ovde uklopila."Jao ne,ponovo razmišljam naglas.
"Zašto to kažete?"Nakrivio je glavu,zainteresovan,s nagoveštajem osmeha na usnama.
"Očigledno je."
Ja sam neuredna i nisam plavuša.
"Meni nije."Pogled mu je prodoran,sva šaljivost je iščezla.Moram da odem.Nagla sam se da uzmem diktafon.
"Hoćete li da vas provedem po zgrade?"
"Sigurna sam da imate mnogo posla,gospodine O'Brien,a čeka me i duga vožnja."
"Vozite natrag do Vankuvera?"
Zvuči iznenađeno,čak i zabrinuto.Pogledao je kroz prozor.Počela je kiša.
"Pa bolje bi bilo da obazrivo vozite."Glas mu je bio strog,naredbodovan.Šta ga briga?"Imate li sve što vam je potrebno?"
"Da,gospodine.",odgovorila sam i stavila diktafon u ranac.
"Hvala naz intervjuu,gospodine O'Brien."
"Bilo mi je zadovoljstvo.",odgovorio je,učtiv kao i uvek.Ustali smo istovremeno.Pružio mi je ruku.
"Do sledećeg viđenja,gospođice Roden." Zvuči kao izazov ili možda kao počast,nisam sigurna.Namrštila sam se.Kao da ćemo se ponovo sresti.Ponovo smo se rukovali.
"Gospodine O'Brien."Klimnula sam glavom.Gipko je prišao vratima i širom ih otvorio.
"Samo sa se uverim sa ćete uspetuspeti da prođete,gospođice Roden."Osmehnuo se.Očigledno misli na moj nimalo elegantan ulazak u njegovu kancelariju.Pocrvenela sam.
"Veoma obzirno od vas,gospodine O'Brien.",odbrusila sam.
Osmeh mu je postao širi.Drago mi je što sam ga razveselila, buktim u sebi dok izlazim u predvorje.Iznenadila sam se kada je izašao za mnom.Andrea i Olivija su podigle glave,podjednako iznenađene.
"Jeste li imali kaput?",pitao je.
"Jaknu."
Olivija je skočila i donela jaknu,koju joj je O'Brien uzeo pre nego što je stigla da mi je pruži.Pridržao ju je i ja je,osećajući se besmisleno samotano,navukoh.Načas mi je položio ruke na ramena.Oštro sam udahnula od tog dodira.Ako je i primetio moju reakciju,nije to ničim pokazao.Pozvao je lift i stajali smo jedno pored drugog,dok smo čekali.Ja sva smušena,on hladno pribran.Vrata su se otvorila i brzo sam ušla,očajnički želeći da pobegnem.Stvarno moram da odem odavde.Kada sam se okrenula prema njemu,videla sam da me posmatra,naslonivši se na dovratak pored lifta s jednom rukom na zidu.Stvarno mnogo, mnogo dobro izgleda.Uznemirujuće.
"Holand",pozdravio me je.
"Dylane",odgovorila sam.Srećom,vrata su se zatvorila.
Šta mislite?
