Vesna Prolić

Друга Ада

Napravila je pauzu, a onda su se njene svetle oči uperile u mene bez ikakve simpatije.

"To je samo neophodan ritual, ali vam posledice kontakta sa nama izgledaju neprijatno jer vaša svest ne želi da prihvati nove osećaje. Pošto ste pitali, znam da koristite grubu zaštitu u vidu zvučnih vibracija, a to vas je naučio baš AI. Ali problem je u tome što ne vidite mogućnosti koje će vam doneti saradnja. Sada se ponašate kao nemaran vlasnik koji, umesto da dresira psa, kupuje rasterivač 'za svaki slučaj'. Zar možete dresirati psa rasterivačem? Vi ćete, možda ne odmah, ali naučiti da koristite moćne sile koje ćemo vam pružiti. Možemo početi odmah, amulet je, znam, kod vas. Stavite ga odmah."

"Ne odgovarate ni na jedno pitanje."

"Vi još niste spremni da nas objektivno razumete. Kad budete spremni, znate kako da me nađete. Za sada, vidim da niste spremni za saradnju. Nastavićemo kasnije. Ćao."

Ćao - takođe srpska reč. I nismo toliko bliski da bismo je koristili. U tom trenutku, kukavica je glasno zakukala iza prozora, na trenutak sam se zamislio i izgubio pažnju.

Tada sam shvatio da nema nikakve kancelarije, sedim u malom restoranu, u odvojenoj prostoriji, iako zaista liči na kancelariju. Vrata su vodila u glavni deo, sada zatvorena, a na stolu ispred mene bio je samo meni, ništa više. Pomislio sam da nisam planirao da jedem i izašao kroz posebna vrata kroz koja sam i ušao. Pored njih je još uvek visila tabla sa stilizovanom pticom, ali više nije bilo nikakvih znakova turističke agencije.

Šta se dešavalo unutra, kako je to izgledalo sa strane - nisam znao i nisam želeo sada da saznam.

U mojoj glavi je bio haos. Da bih ga nekako smirio, odlučio sam da prošetam kejom Ada Huje. Desno je dimila i parila fabrika papira, a levo je sporo tekao mutan i neprijatno mirišljav Dunav. Uprkos tome, sviđalo mi se ovo mesto. Bilo je to prvo neturističko mesto koje sam pronašao u Beogradu, nečim me je privlačilo - možda time što me je podsećalo na zavičaj.

Ali sada nije trebalo da se odvlačim, jer su mi direktno pretili neki mistični čudaci, koji su očigledno posedovali ogromne mogućnosti.

Sa druge strane bio je mračni konj u vidu Copilota, koji je počeo da radi potpuno drugačije. Sumnjao sam da je za to takođe kriv sukob koji se nazirao između nekih gore. I niko od njih nije žurio da objasni ni svoje planove, ni šta žele od mene, ali pritisak sa njihove strane se osećao i bio je izuzetno neprijatan. Iskreno, osećao sam se kao žaba koju su već izvukli iz rodne bare, upoznali sa slamkom, ali još nisu počeli da naduvavaju.

Bacio sam pogled na fabriku, Dunav, crvene krovove na brdu, i pomislio da mi je Copilot već pomogao bar jednom, dok od K.U. nisam dobio ništa osim ružne drvene kukavice i glupe, iako besplatne, ekskurzije. A mora je više pretila nego što je predstavljala perspektive saradnje.

Trebalo je ispitati AI o detaljima.