Elo's POV
Ubrzo sam stigla do meni poznate,velike ville,u kojoj žive porodica Bieber,naravno nikad ih nisam vidjela,sem gospođe Bieber.
Sišla sam sa bicikla,te sam uzela dva jastuka.
Pokucala sam,otvorila mi je Kira,predivna služavka
'Šta ima? Ev' jastuci' rekla sam,te sam joj pružila
'Elo,baš mi je drago da te vidim,sačekaj,sad ću ja donijeti novac' rekla je,te se prijatno nasmijala,stavila sam ruke u džepove,te sam ušla u kuću,malo sam razgledavala,zapalo mi je oko na jednu sliku,neka djevojčica,plavkaste kose,jako je slatka,ima najmanje 8-10 godina,haha.
'Mrzim te! Znaš li to? Zašto si takav!?' vikao je ženski glas,stala sam iza zida,te sam vidjela ženu kojoj
donosim jastuke i stvari koje ona treba,a i nekog,razvijenog muškarca,izgleda da je to gospodin Bieber.
'Ah,Bože! Rekao sam ti da imam posla!' vikao je iznervirano,te je prošao rukom kroz kosu
'Zašto nikad nemaš vremena za mene? Ha? Zašto? Pa žena sam ti!!' vikala je gospođa Bieber
'Nikad nećeš shvatiti!' rekao je gospodin Bieber,te je izašao,ljuto iz kuće
Gospođa Bieber,se okrenula,te me je vidjela,zagrlizla sam usne,pu,jesam baksuz,eh sad ću da nadrljam
'Šta ti tu radiš!?' pitala je drsko i ljuto
'Um...ovaj...čekam svoj novac,gospođo' rekla sam
'Ugh! Evo ti novac i gubi se!' viknula je,te je počela vaditi novac
'Koliko košta??' pitala je iznervirano
'Um..15eura' rekla sam
'Evo ti 20! A sad se gubi' viknula je,te mi dala novac
'Hvala Vam,zlatni ste' rekla sam,te sam izašla iz kuće
Sjela sam na biciklo,te sam se uputila prema 'mojoj' novoj grupi
Ubrzo sam stigla
'Yo bro' rekla sam,a 'slikar' odnosno Visente,koji predobro crta,se okrenuo,te smo se pozdravili muškim pozdravom
'Šta ti radiš tu Elo?' pitao je
'Pa moram od nečeg živjet,aj nabaci koju sliku' rekla sam,a on je shvatio o čem' se radi
Inače,ja dođem kod njega da me nacrta,a on mi za to plati colonthree emoticon
'Ajde čovječe,ukoči se ovako' rekla sam
'Eto ga,gotovo' rekao je,a ja sam počela okrečat glavu lijevo-desno,jer mi se vrat ukočio
'Izvoli 20eura' rekao je,te mi pružio
'Mnogo hvala bro,idem sad,vozdra!' rekla sam,te sam podigla dva prsta u zrak,sjela sam na bicikl,te sam brzinom munje stigla do svoje kuće
'Lolaaa,evo novca colonthree emoticon ' rekla sam sa osmjehom
'Mnogo ti hvala djevojčice' rekla je
'Ništa,idem ja sad,dođem večeras' rekla sam,a ona mi je dala blagoslov,te sam ju poljubila
Justin's POV
'Ne mogu više ovo izdržati James' govorio sam,dok sam spuštao tegove
'Ahhh,pa trebaš pronaći vremena i za ženu' rekao je
'Mah,moram se posvetiti pacijentima,potreban sam im' rekao sam
'Ali zašto si toliko opsjednut poslom?' pitao je,a ja sam uvrnuo usta,nikom nisam nikad rekao razlog...jer...to je ljiga,koju nikad neću skinuti,ali pokušavam ovako da se iskupim,iskupljujem se tako što pomažem siroćićima,pacijentima koji imaju raznovrsne probleme...tako se iskupljujem kod Boga..jer...to što sam uradio je strašno,nikad si to neću oprostiti,nikad.
