Dirty game

He

Louis POV

Sedeo sam u slačionici. Ostao sam poslednji. Trening se odavno završio. Ostali momci, odavno su se istuširali i otišli. 

Jos uvek sam sedeo u donjem vešu i zamišljeno gledao ispred sebe. 

Nemo sam buljio u tišini i mraku. Svetlo u slačionici, dopiralo je samo iz hodnika. 

Naslonio sam laktove na butine, a bradu na šake, gledao sam ispred sebe i razmišljao. 

Šta hoće? Zašto me sada zove? 

Posle toliko godina, on se javio. Zašto? Zašto jednostanvo je može da me pusti da živim svoj život u miru, kao i do sada. Zar želi da mi potpuno uništi život, zar mu nije bilo dovoljno sto me je ostavio kada sam imao samo 4 godine? Zbog njega sam zavoleo fudbal, zbog njega sam se toliko trudio da uspem. 

Kao klinac, gledao sam ga i divio se njegovim umeću. Bio je odličan fudbaler, iako je to više radio iz čistog hobija.Ugledao sam se na njega i želeo da budem kao on. Bio je moj idol, uzor i jedino sam njega slušao, pored mame. 

Ljubav prema fudbalu, potekla je od njega. 

Bio sam običan klinac koji je slušao šta mu se kaže, posmatrao druge, odrasle, kako rade neke stvari, upijao sam svaku reč i sve što sam video. Trudio sam se da ih imitiram. 

Zavoleo sam fudbal, jer sam voleo njega. 

U početku, fudbal sam igrao, zato što sam se divio nejmu i ostalim igracima. Voleo sam kada me je vodio na fudbalske utakmice. Uvek smo sedeli na istim, istočnim tribina,a u 5om redu, sedišta 17 i 18. 

Na utakmice odlazili smo uglavnom nedeljom. Uvek sam nosio crveni kaćket Manchester Uniteda, a on mi je uvek kupovao kesicu kokica.

 Kada bi utakmica počinjala, uvek bi ustajao i podigao me na ramena, kako bih bolje video teren i igrače. 

Bio sam mali neštasni klinac, bez briga u životu. Oči su mi se caklile dok sam posmatrao idole i igrače. Srce mi je jako lualo od uzbudjenja, sreće i divljenja. I jeste, bio sam srećan. Srećan što sam tu, na utakmici, pored mog oca. 

Ali sve što je lepo kratko traje. 

Tako su se moje avanture na fudbalskim terenima jednog dana završile. Više nisam sedeo na istočnim tribina, u 5om redu, na sedištu br. 17. 

Nikada više.

 Niti ću. 

Tačno se sećam. 

13.11.1995.

 Jedne uzasne noći, iz naše kuhinje, čuo se snažan vrisak. Spavao sam čvrseto, ali me je to ipak probudilo, uplašilo. Sjurio sam se niz stepenice i sakrio u mraku. Nisam znao šta se dešava. Nisam bio dovoljno jak i hrabar da makar provirim na vrata kuhinje. Bio sam slab i kukavica. 

Imao sam samo 4 godine.

 Čvtrsto sam stegao svoju pidžamu i zagrizao usnicu. Zadržao sam suze, nisam smeo da plačem, a želeo sam. Zvuk razbijanja porcelana o kuhinjske pločice i vika i dreka mojih roditelja, naterali su me da se pomerim. Poskočio sam i potrčao u kuhinju.

 Prizor koji sam tada tamo zatekao, nisam mogao da izbrišem iz sećanja, ma koliko se trudio, ostala je jedna urezana slika i loše sećanje. 

Bio sam uplašen, nisam znao šta da radim. Gledao sam nemo i nepomično, svoju majku kako jeca i grči se od bolova, gledao sam kako je moj otac, krvnički udara. Pokušala je da se odbrani, ali nije uspela. Rukama ga je odguravala od sebe, a one su bile pune modrica i ogrebotina. Više nije vrištala i molila da prestane. Plakala je tiho, dok se gušila u suzama, borila sa bolom, stezala zube i samo je ćutala. 

Mrzim ćutnju. 

Nisam mogao ništa da uradim, ja sam samo stojao i gledao. To je ono sto sebi nikada neću orostiti. Stojao sam na pragu kuhinje, amoje noge su se odsekle. Nisam ih osećao, kao da su se ukopale i utonole u hladne pločice.

 Plakao sam. 

Zaklopio sam oči, od straha kada sam čuo pljesak, opalio joj je šamar. 

Ništa, ali bas ništa ne može toliko da ponizi čovek akao šamar. To predstavlja najgore poniženje, gore od 1000 uvreda. Šamar najviše boli. 

Sećam se dobro njenog pogleda, govorila mi je da se sakrijem i po prvi put, nisam je poslušao. 

Utrčao sam u kuhinju i proderao se ' Prestani! '.

 Dobro pamtim pogled u njegovim očima. Bile su to oči zveri.Pošao je ka meni, želeo je da me udari. A ja od sraha, samo sam zatvorio oči. 

Ali jedan tihi glas izgovorio je ' Molim te, nemo jda ga povrediš. Udari me još 100 puta, samo njega nemoj da povrediš. ' 

Preklinajla je i molila moja jadna, žalosna majka. 

Ništa nije rekao, samo je pokupio svoje stvari i otišao. Više se nije vraćao. Nije zvao, nije pisao, nije postojao. 

Bio sam klinac i nisam sve shvatao baš najbolje. Mislio sam da je to obicna svadja i da će se vratiti. Odlučio sam da igram fudbal, samo zbog njega. Verovao sam da ce ga to vratiti. Ali nije. Shvatio sam da se on neće vratiti, ali tada je već možda bilo i prekasno. 

Tada fudbal nije bio ljubav, tada je bio opsesija. 

Nastavio sam da igram i treniram fudbal, ali to više nije bilo zbog njega, bilo je zbog mene. 

Želeo sam da pokažem da i ja mogu biti doabr fudbaler. Želeo sam da se i meni neki novi klinci dive, kao sto sam ja nekada radio. Želeo sam da niko nikada više n izgubi oca na takav način. Želeo sam da moja majka više nikada ne doživi ono što je doživela te noći. Želeo sam novi, bolji život. 

Godinu dana kasnije, moja majka je našla novog čoveka, udala se za njega i započela novi život. Dobio sam 2 sestre, bliznakinje, a kasnije uzeo njegovo prezime, Tomlinson. Postao sam novi ja, postao sam Louis Tomlinson. 

Ali šta sada hoće?! Posle toliko godina, on se javlja i traži da me vidi! 

Pobesneo sam i udario šakom o limeni ormarić. Posekao sam se i opsovao. Isprao sam ranu i benso obukao odeću, a opremu za trening strpao u torbu. 

Krenuo sam kući. Pešačio sam, a sitna kiša je padala. 

Nije me bilo briga, nisam od šećera, neću se istopiti. Ponovo sam bio zamišljen, ali i besan. 

Ponovo pokušava da se vrati u moj život, ali tu mu odavno mesto nije, ne više, nikada. Pogledao sam poruku u kojo je zatražio da me vidi. 

Pročitao sam je jos jednom i odlučno, ali ipak s malim bolom u grudima, kliknuo 'delete'.

___________________________________________________________________________________

Evo ga i treci nastavak, nadam se da vam se dopao, izvinite zbog nekih greskica u tekstu. U ovom delu, saznali ste sta se desilo u njegovoj prosli i koji je razlog zasto igra fudbal. Ostanite sa mnom i sa njima i saznajte sta ce se dalje desavati! Ostavite vote i komentar, hvala svima koji citaju, puno mi znaci!xx