Dirty game

Andrew

 Do you ever feel like breaking down? 

Do you ever feel out of place,

Like somehow you just don't belong

 And no one understands you? 

Do you ever wanna run away?

 Do you lock yourself in your room 

With the radio on turned up so loud 

That no one hears you're screaming?

No, you don't know what it's like 

When nothing feels all right 

You don't know what it's like 

To be like me

To be hurt 

To feel lost 

To be left out in the dark 

To be kicked when you're down 

To feel like you've been pushed around 

To be on the edge of breaking down 

And no one's there to save you 

No, you don't know what it's like 

Welcome to my life

 

(Tekst pesme Welcome to my life od Simple plan-a)

Dobro došli u moj život. 

 Iz moje mračne, hladne sobe, sa zidovima na kojima se nalaze posteri rock bendova, dopirao je samo zvuk akustične gitare i mog glasa. Volim ovu pesmu, opisivala je mene, moj život.

 Opisuje kako se osećam, da sam izgubljen, izgubljen u paklu iz koga ne znam kako da izađem. Osećam kao da koračam nekim putem, ali da ne znam gde idem, a na tom putu izgubio sam sebe. 

 Ja sam vuk samotnjak. 

Nikoga nikada nije bilo, nikoga nije bilo briga. Niko nikada nije imao vremena za mene, uvek su govorili da sam naporan, dosadan. 

 Uvek sam bio sam, potpuno sam.

 Bio sam čudan klinac. Nisam pričao mnogo, nisam sam smejao. Uvek sam bio zamišljen i gledao negde u daljinu. Bio sam ignorisan od strane druge dece, imao sam po jednog prijatelja, onaj koga su prozivali, pokazivali prstom, podsmevali se, ja sam bio onaj koji je dobijao najgore batine.

A ja sam samo ćutao i trpeo.

 Nisam imao kome da kažem, niko nije pitao, nikoga nije bilo briga. 

 Mrzeo sam odrasle. Svi su znali moju priču i sažaljevali su me. Gledali su me onim tužnim očima, punim sažaljenja. Mrzeo sam te oči, oči pune suza i pogledom koji je ostavljao neki čudan osećaj. Gledali su me popreko, sažaljevali, često su to radili. 

 Mislili su da sam tužan zato što nemam ko da brine o meni? Zato što mi je otac propali pandur, a sada visi po kafanama, pije, a majka tripuje poznatu ličnost? Mislili su da sam tužan zato što nisam imao nikoga? 

 Nisam bio tužan, bio sam besan. Besan na sve njih koji su uvek postavljali ista pitanja, oni koji su me čudno gledali, bio sam besan na ceo svet. 

 Retko sam se smejao, nisam znao šta je to, nisam prepoznavao sreću. 

 U školi, uvek sam imao pomoć nastavnika i profesora, uvek isto. Uvek sažaljenje. 

 Uvek sam sedeo sam, u poslednjoj klupi. Drugoj deci sam bio čudan, jer sam nosio tuđu odeću, zastarelu ili poderanu. Nisu želeli da se druže sa nekim kao što sam ja. Na časovima sam se retko javljao, a kada bi se to desilo, ostavljao sam ljude bez teksta.