A Sword And A Crown

Chapter 5 + A/N

Novo jutro je svanulo za utučenu grupu vojnika, no to ih nije sprečavalo da ustanu, obuku svoje oklope i nastave da se bore za ono u šta veruju. A dok su vojnici tek ustajali iz šatora u kampu, Aleksandar je odavno bio budan.

Gledao je ka predivnom horizontu punom ravnica i žitnih polja, koja su, iako delimično uništena, idalje izgledala božanstveno na jutarnjem suncu. Stajao je naslonjen uz drvo, u jedva ikakvom oklopu, i šakom je čvrsto stiskao svoj okrvavljeni mač, baš kao da će biti u potrebi da ga izvuče iz korica tog trenutka. 

Ali nije.. - " Koliko dugo si već budan? " - Aleksandar se trgao iz svojih misli čuvši Evgenijeve reči, mada se nije potrudio da mu odgovori na pitanje. - " Čuješ li me? " - Evgenije stavi ruku na Aleksandrovo rame, te se ovaj konačno okrene.

" Već neko vreme. Kako stoje stvari sa vojnicima? Da li misliš da možemo da nastavimo ka jugu? " - Samo tako, Aleksandar je ignorisao njegovo pitanje i nastavio da da razmišlja o svemu. Nakon bratovljeve smrti, on nije znao kako da se oseća, a kamoli šta sada da uradi.

" Jesi li poludeo? Oni su to još i dobro podneli, ali ne mogu da kažem isto i za tebe. " - Evgenije ga je pogledao sa tužnim osmehom na licu, zato što je znao kroz šta Aleksandar prolazi. - " Čak i da imamo dovoljno vojnika, Rusija je juče izgubila naslednika, sada nije vreme da ulazi u bitku koju svejedno ne bi dobila. "

Aleksandar se okrenuo i prošao pored Evgenija, kao da prethodnog razgovora nikad nije ni bilo, mada je okrenuo glavu i tiho rekao: " Ne možeš da pobediš u bitci, ... ako u nju ulaziš spreman da izgubiš. "

Malo kasnije tog jutra, kada su vojnici već bili spremni za povratak u prestonicu, Aleksandar se vratio do tog drveta, izvukao svoj mač i pogledao u odraz na novo-uglancanom i naoštrenom metalu. Kako je drvo bilo na manjem brdu, u odrazu na maču, video se ceo kamp, video se Evgenije kako oštri svoj mač sa nekim vojnicima, video se Nikolaj, kako objašnjava novijim regrutima šta će se desiti, ali na samom kraju, videla se Mithian, koja je polako prilazila Aleksandru.

" Kako si spavala? " - Aleksandar je uvukao mač u koricu i nastavio da zamišljeno gleda ka žitnim poljima. Dok je Mithian polako prišla i pogledala u istom pravcu kao i on, osim što je u njenim očima to bila zemlja varvarina, mesto gde se zna samo za oružja i tuču, a i jeste, upoređeno sa velikom Engleskom.

" Bolje, bolje nego prošlih noći. A.. Aleksandre, ja, želim da ti se zahvalim još jednom. Za sve što si uradio. I.. " - Pokušavši da nastavi, Aleksandar ju je prekinuo tihim pogledom, i nekakvim osmehom, punim tuge i žaljenja, na koji ona nije znala kako da odgovori.

" Zahvalila si mi se dovoljno puta. " - Ponovo pogledavši ka poljima reče on, - " Nadam se da si spremna, uskoro polazimo ka Moskvi, ali tebe ću sa nekoliko boljih vojnika poslati u Petrovgrad, bar dok Kraljevska vojska ne dođe. Moskva nije bezbedna, naročito ne ako se skrivaš od Turaka. "

Mithian ga je još jednom pogledala puna zahvalnosti i zadovoljstva. - " I, žao mi je zbog onoga što se desilo tvome bratu, iskreno, niko to ne zaslužuje. " - Otišla je nazad u kamp nakon ovoga, mada Aleksandar nije. Nije otišao nazad, nije jeo, niti pio, dok su vojnici s vremenom rasturili kamp i spremili oružja i oklope za dug put nazad u prestonicu.

" Krećemo, prinče, pravo u Moskvu ili treba da ostavimo gospu negde usput? " - Evgenije se oglasio dok je dovodio Aleksandrovog konja do svog vlasnika.

Aleksandar je seo do konja pored Evgenija i okrenuo se ka severu ovoga puta. Gledao je pravo preko njihovog kampa, mada idalje onako zamišljeno. - " Slušaj me, prijatelju, želim da sa nekoliko boljih ljudi odvedeš Mithian u Petrovgrad, Moskva je previše opasna sa svim Osmanskim izaslanicima i diplomatama. Ja ću ti se pridružiti tamo odmah nakon što vidim mog oca. " - Evgenije je samo klimnuo glavom, te su obojica, zajedno sa drugim vojnicima, Nikolajem i Mithian, odjahali ka severu, njihovim zajedničkim putem do oba grada.

=====================================================================================

A/N

OK, ljudi koji me bar malo poznaju verovatno nemaju pojma koliko ja samo mrzim Author's Note zajedno sa nekim delom priče/knjige/pesme/bilo čega i koliko me iznervira naslov Chapter X + A/N ili nešto slično, MADA moram to da uradim, jer, sam prosto lenj da pišem u drugom delu, uglavnom...

ZNAM DA NIJE BILO DELOVA KOLIKO VEĆ MESECI- to smo razjasnili. Samo nisam siguran zašto. Nije mi bilo do pisanja ičega, i kako to neke osobe kažu, došlo mi je da "isparim" na neko vreme, mada sada imam volje, želje i inspiracije da nastavim da pišem tako da svi vi, kojima sam jako zahvalan (kažem svi vi, mislim nekoliko vas koji čitate svaki deo iznova), možete da očekujete daću nastaviti da pišem ovo kao i pre možda čak i bolje/više. Kao svaki Wattpad novajlija, imao sam sliku na koju nemam nikakva prava kao sliku za ovu priču mada sam sad konačno skupio snage da sednem za kompjuter i napravim sopstvenu sliku tako da sada imam sva autorska prava ( :P svima koji su hteli da mi ukradu priču) i normalno je da neću stati samo na slici. Planiram malo više da pišem ovo mada i da se upustim u traženje i remixovanje muzike tako da lepo imate pun doživljaj. Pisaću najčešće vikendom (škola :/ ) mada možda ponekad stignem da dodam i dopišem nešto i radnim danima.

HVALA VAM ŠTO STE ČITALI OVO BAR OVOLIKO KOLIKO JESTE, I NEMATE POJMA (možda i imate, who am I to say?) KOLIKO MI ZNAČI ŠTO MI NEKO DRUGI KAŽE KOLIKO MI JE DOBRA PRIČA(tako da ne moram sam sebi to da govorim :D )

To be continued...